Srecem se sa izazovima ali ne bih da svoj zivot gradim na tudjoj nesreci. Mogu misliti kako se oseca majka njegove dece da je znala sta se desava (nadam se da nije u toku -to bi bila jos jedna kazna). Dovoljno je da zamislim sebe na njenom mestu i jasno mi je da je kraj neizbezan. Ne bih da preko mene sazna kakav je on, a mozda on i nije tako los ali nije ostao hladan na sve moje pohvale i divljenja koja se odnose na njega. Odskora sam u gradu u kom je on odrastao, gde su mu svi prijatelji a ja kao zalutala... a da ne pomenem kako malo ljudi znam to je glavni problem NISAM ZNALA - ona nije bila u gradu.Maika:
Ne plasim se izazova kad je moj zivot u pitanju ali da se igram sa tudjom srecom ... neka hvala, makar ceo zivot ostala u "zabokrecini".
Brojevi telefona, email i poruke jedino je sto je od njega ostalo, jos nemam snage da to unistim ocekujem da ce se javiti...
[/QUOTE]
To je korak no. 1 ...posle je sve lako 
ops:
