PISMA

Njemu

Dragi moj

Ne znam kako da počnem ovo pismo, ne znam zašto ti ga uopšte pišem
ali postoji nešto u meni, nešto što me noćima proganja
tvoj lik mi je stalno pred očima, tvoj glas u mislima
tvoj dolazak čekam noćima
u tvojim očima vidim da si zaboravio da voliš
da si izgubio nešto što nikada naći nećeš
moji su dani dosadni i glupi, moj život više nema smisla
izvini, ako sam te nekada povredila ili loše uradila
znam da volim, razumem da patim, znam da ovo jednom će proći
ali bol koji si mi naneo ostaće još dugo u meni
sudbina je tako htela da ne osetim tvoje usne i pravu ljubav
koju prema meni možda nisi imao
lutam po snovima, izgubljenim danima i pustim noćima tražeći tvoj izgubljeni lik
pobegla bih na kraj sveta da ne žalim ni za čim
izgubila sam te, ali su ostala osećanja od kojih ne mogu nigde pobeći
uz tebe sam shvatila da svaka sreća ima svoj početak i kraj
i da ponekad moramo zaboraviti voljenu osobu
molim te, oprosti mi, što sam te ipak greškom zavoljela


pa ajmo da im pisemo ovde

Hej, Boba, lepa ti je tema, bas, bas

Cupavka:

Hej, Boba, lepa ti je tema, bas, bas

Kliknite za proširenje...

pismo mozes da pises kome hoces
mami
tati
baki
deci
bivsoj ljubavi
pa i sadasnjoj

znaci Capawa_mawena daj pisi nesto.....................

The Vision



Znam da Tebe nema, znam da te je rodila moja masta, znam da te je zadojila moja samoca i da te je odgojila moja muka...znam i uvek cu znati da nisi zivo bice i da nemas nista sa planetom Zemljom, a kamoli sa mnom...

Jasno mi je odavno, uvek mi je bilo jasno da si samo laz, laz koje cu se secati jos mjesecima, ako ne i godinama, laz koju svi imamo jednom, dvaput ili cak i vise puta u zivotu, laz za koju cu, s vremenom, poverovati da je istina...

Svi oko mene su tu, potpaljuju me da mislim da Tebe i svoju zanetost hranim, a onda me sudbina zabljesti i pogodi pravo u srce i svi me odvajaju od Tebe, vuku me sve dalje i dalje i nikad te vise ni ne vidim. Nikad ti ne kazem zbogom, samo nestanem...a sa mnom nestanes i Ti...

Nestanes iako jos uvek zivis u mojim snovima i pricama dok konacno ne prebolim...

Ako prebolim.

very nice

ovo pismo sam napisao devojci koju još uvek volim
i koju nikada neću moći da prebolim.

Jedina moja

Neznam zašto ti ovo pišem sad, možda je već i kasno.
Ali jedno neka ti bude jasno, ljubav koje osećam prema tebi još uvek je u meni.
I ako me ti ne želiš više, pitam se zašto ja ovo uopše pišem.
Pišem zato da bih znala koliko te još uvek volim, koliko me nedostaješ,
koliko bih želo da čujem tvoj mio glas, da pomislim kako još uvek postoji nade za nas..
Da znaš koliko je bez tebe prazan moj svet.
Ko zna možda sam i proklet, da pravu ljubav nikada ne nađem.
A toliko sam želeo da to budeš ti, da mi se konačno ostvare sni.
Da pored sebe imam osobu koju beskrajno volim.
Osobu sa kojom bih mogao da podelim sve tajne,
onu koja me razume i koja shvata svaki moj postupak
i spremna da mi oprosti kad činim greške.
Dali su moje reči teške ili to samo tuga govori iz mene .
Više neznam ni da li sreća postoji, od kad tebe nema prestao sam da volim.
Ako ipak pročitaš ovo moje pismo, pokušaj da shvatiš,
koliko čeznem da se meni vratiš.

Zauvek tvoj

freeboy:

ovo pismo sam napisao devojci koju još uvek volim
i koju nikada neću moći da prebolim.

Kliknite za proširenje...

freeboy jako lepo

Biancaneve:

very nice

Kliknite za proširenje...

daj nesto "iscupaj" iz arhive i postiraj ovde ............

Noc je tiha, vruca, vlazna i nesnosno zagusljiva. Nesto u meni kopka, dubi crv, kljuca krv, vrije svaka stanica. Izbavi me iz ovog pakla. Spasi me od ovog krvozednog svijeta.

Dodji mi, dodji ugasi telefon, iskljuci mobilni, navuci zavjese. I zagrli me cvrsto, zavuci mi prste u kosu, privuci me sebi, stegni me uza svoje bokove.

Lizni mi uvo, ugrizi me za vrat, uhvati me za guzu, pritisni uza zid. Daj mi da te diram, ne zatvaraj oci, gledaj me, prati trag mojih prstiju po tvojim prsima. Osjeti vlazan trag mojih usana.

Ne trazi otvarac moje haljine, samo digni skutove. Daj da osjetim tvoje cvrste sake na mojim bedrima. Stisni me uza sebe, razbi ogledalo na zidu mojim ledjima. Znam da donosi nesrecu, ali to nije vazno.

Osjecas li moj vlazan dah na vratu? Osjecas li stisak mojih nogu? Gledaj me u oci i sapni mi koliko me zelis.

Ne pricaj o romantici, nego o onome sto nas je spojilo. Ceznja, jedna neopisiva ceznja, koja traje iz dana u dan, iz noci u noc.

Mi smo kao dva leptira koje privlaci svjetlost ulicne svjetiljke. I ovo pismo nije igra rijeci. Ovo je stvarnost, ovo je zbilja, ovo nije san.

Dodji najdrazi moj, i razbi ovu prokletu noc.

(I.)

Daringo:

Dodji najdrazi moj, i razbi ovu prokletu noc.

(I.)

Kliknite za proširenje...

uh........Daringo kao i uvek odlicno je

Ljubavi jedina,
pokusavam da "sagledam" realnu sliku o nama,da shvatim gde sam
pogresila,zasto sam gresila...Nisam bila iskrena...ali iskreno je moje srce.
Volim te kao nikoga u zivotu,ne mogu bez tebe ni jedan jedini tren.
Potreban si mi ali sramota me...Stidim se same sebe.Dodje mi da odem od tebe
da ne gledam tvoje zaljubljeno i slepo srce koje misli da je sve u savrsenom redu...
Ali nije!Ja znam da nije!Dodje mi da te prepustim drugoj koja ce znati iskreno da govori
ali ne mogu.Ljubomorno te cuvam samo za sebe,vise bih rekla sebicno te cuvam , pazim ,
hranim ljubavlju koju nikada nisam osetila do sada...Ali nisam iskrena bila sama sa sobom.
Muci me to iz dana u dan sve vise.Ne mogu da cutim,prepucice srce na vise delova,
bolece vise nego sto bi sada moglo da boli...Zato te cuvam onako kako znam,kako sam naucena.
Zelim da znas da si moj andjeo,moja svetlost,moje sve,sve sto nikad nisam imala...
Cuvaj me i ti samo za sebe i dalje...jer si jedini u mom srcu!

Voli te tvoja N.

snowflower:

Ljubavi jedina,
...
Cuvaj me i ti samo za sebe i dalje...jer si jedini u mom srcu!

Voli te tvoja N.

Kliknite za proširenje...

divno
divno.............................

freeboy:

Znam da kasno pišem ovo pismo, ali se i dalje nadam da postoji
dovoljno ljubavi u tebi za još jednu šansu koju tražim.
Još uvek te volim još uvek patim, i pokušavam da shvatim...

Kliknite za proširenje...

doshla sam kucji
napustila sam tvoj stan, poslednji put
a izdrzhala sam. Nisam te poljubila iako sam to neizdrzhivo zhelela

kilometri su chudo
za nas su bili pogubni
na svaku kishu koja je ispirala Beograd sam plakala
da li u Rimu pada kisha?
Nocjima sam posmatrala mesec, pitala se da li ga i ti posmatrash. Gde god da smo, mesec nam je uvek zajednichki. Ljubomorna sam poshto on mozhe stalno da te posmatra.

Pokazao si mi mnogo stvari. Otvorio si mi novi svet. U tom svetu sam zhivela srecjna zato shto sam te volela. Godinu dana sam zhelela samo da te volim. I volela sam te. Vishe od svog bicja. Jache od "ne volim januar". A tako sam malo trazhila za uzvrat...

I sada si se vratio. Novi svet koji sam tako marljivo gradila, nove ljude koje sam pokushala da volim si polomio jednim pogledom. Kao da su od stakla...

Volim te, i zauvek cju te voleti. Pored toliko bola kojji si mi naneo. Volim te, a zhelim da te mrzim...




Nije mi trebalo ovo =(

TOMAX_2006:

Ja sam mogao da joj napišem neko srceparajuće oproštajno pismo, tipa: "Rusija ili Francuska, 18/19 vek"...
ali sam joj hebao kevu zato što je bila (mislim.. još uvek je) drolja!
Da li sam pogrešio? : (

Kliknite za proširenje...

sad joj napisi ......ovde
bas sad...........

Nezna kako bih počeo ovo pismo, ali znam da pocetak nije toliko ni vazan. Kad sve već jednom kren reči same dolaziti. Reči mojih najdubljih osećanja prema tebi Jedina moja. Možda te neke i povrede i znaj da to nije moja namera. Dok smo bili zajedeno dovoljno sam ti patnje i bola naneo. Toliko toga da ni jedna reč moja ne zaslužuje tvoj oproštaj već samo prekor i odbijanje. Ja možda ne zaslužujem ni da ti čitaš ovo pismo, zbog toga mi neće biti čudno ako ga posle prve rečenisce pocepaš i baciš ua zaborav tvojih potonulih osećanja. Ja sam ti srušio sve nade sve želje sve lepo što ti je život mogao pružiti zato i ne krivim sudbinu svoju što patim. Sve se to jedniom vrati. Svako na neki način plaća, a moja je kazna da patim. Gledam te dok si srećna sa njim i pitam se dali bih to mogli biti i mi? Sada je kasmo i sve mi postaje već jasno, tebe sam izgubijo i povratka nema od naše ljubavi ostala je samo uspomena. Uspomena zbog koje ću dugo patiti. I nadam se da ću shvatiti gde su bile moje greške zašto sam brzopleto donosio odluke teške, zašto te nisma voleo nako kako zaslužuješ, zašto sam te gledao kako pored mene tuguješ.
Sad shvatam koliko je tvoja ljubav bila jaka. Znam da si pokušavala da me shvatiš, ali uzalud je bio trud tvoj. Tad sam bio slep, a sad kad je kasno bez tebe se ruši moj svet. Sad shvatam koliko mi tvoja ljubav znači, sad kad je kasno meni je sve jasno. Budi srećna pored drugog ti, i nemoj da gledaš kako se ruše moji sni, sad si u mojim snovima samo ti im ono što smo mogli biti mi...

Mojoj majci...

Mama, ovime bih ti željela za sve što si za mene učinila kroz život, iako...to nije moguće.
Prije svega, hvala ti što si me devet mjeseci nosila pod srcem i što si me donijela na svijet, prihvatila svom ljubavlju malo smežurano stvorenje koje ti je kasnije zadalo muke i radosti...
Hvala ti što si me dovela kući, hranila mlijekom svojim, njegovala me i pazila, a uz sve to, obavljala toliko drugih stvari.
Hvala ti što si mi pomogla da napravim prve korake...što si me prvi dan otpratila u školu...što si me tješila kad su me vršnjaci odbacili.
Naučila si me da treba praštati, ali i braniti se.
Bila si tu kad mi je bilo teško...kad sam pala, pomogla si mi ustati...kad sam zalutala, pomogla si mi naći pravi put...
Od tebe sam naučila kako preživjeti oluje života i iz njih jača izaći...
Svojim si mudrim postupcima i savjetima usadila u mene osjećaj odgovornosti...naučila si me prepoznati prave vrijednosti...
Naučila si me tješiti, jer i drugima je potrebna utjeha...slušati, jer nisam na svijetu sama...voljeti, jer bez ljubavi život je pustinja...
Hvala ti što si me slušala i kad ti se nije dalo...što si uzimala od sebe da bih ja imala...što si me branila...dopustila mi pogreške...
Hvala ti što me voliš...ali me ne utapaš u ljubavi...paziš na mene...ali me puštaš da upravljam svojim životom...
Hvala ti što me smatraš zrelom osobom i povjeravaš mi odluke...
Moj si uzor, ali i prijateljica.
Mama, hvala ti što postojiš, jer bez tebe...moj bi život bio prazan....

Srca punog ljubavi...
tvoja...
desretrose...

Punih jedanaest godina kako Te nema. Kada je sve O.K. prođe i par sedmica bez sećanja na nas, a u loša vremena - ne prođe ni dan a da ne mislim na Tebe. Još uvek pišem dnevnik pisama, Tebi upućenih. Pitam se (kada mi je najteže) zašto smo zarad prijateljstva žrtvovali ljubav? Pitam se da li bi bio živ da smo odabrali drugačije? I to me boli... Takva mi misao donosi suze i beznađe..."Zašto si uvek sama?.." Ćutanje je i danas moj odgovor. Bez nas, sve su mi veze bile i ostale samoća. Za trenutak sam poverovala da On možda liči na Tebe...i prevarila se. Sada, usamljenija nego ikada, moram da živim sa takvom greškom i pravim se da ne primećujem laži... Jedanaest punih godina je prošlo. Jedini me nisi lagao, moj najbolji prijatelju, moja najveća ljubavi. Kada mi dođe dan, znam da ćeš me čekati na kraju tunela... I radujem se tom susretu. Sve ostalo je međuvreme...

ti si najbitnija... niko te ne moze prevariti kad stane pred tvoju dusu... nema te maske... nema te glume... oseti se to... i nauci... moze jednom da se desi... mozda... tebi nece, osecam to... ali neces ni ostati sama... imaces uvek nekog... ili sebe... mozes da odes i 10,000 milja daleko, opet ces imati sebe... nikad neces moci da pobegnes dovoljno daleko...

i neka te niko ne razume... to te se ne tice... veruj u vile, zmajeve, dobre majke, lose oceve, lose kraljeve i dobre princeve... veruj u sumu punu cudnih stvorova, veruj u dobre duhove koji lutaju hodnicima... veruj da ce dobro uvek da pobedi... i nikada neces ostaviti nista sto mozes da kontrolises... ali neke stvari se nikada nece kontrolisati... dusa... ljubav... rosa... zraci Sunca koji se provlace kroz oblake... lepa pesma slucajno napisana... dobro delo slucajno ucinjeno... prvi poljubac...

ako te i gledaju cudno, to je zato sto si bolja od njih... ne daj da te prevare... izgubili su sve u sta su verovali... praznina samo...

volis slobodu... volis da lutas, da ides gde ti se ide... da kazes sta hoces... da radis sta hoces... to nije to... ponekad mozda... trazis razlicite adrese na mesecini i nikad nisi previse stara da mozes uvek da vidis sve sto pozelis... ima vremena... otplovices jednom rekom snova i videti sve ono sto sam ja propustio... sve ce to biti na jednom mestu... nasmejano... sveze... sa veselim ocima... i sa veselim pokretima... i bice to kao da sam ja video sve to... kroz tebe... oseticu...

ali, jos je rano za to...

secas li se kad smo ljubomorno gledali u zvezde, u nebo i pitali se da li ce ikada bilo ko moci da nam oduzme ljubav? da ce bilo ko moci da nam oduzme osecanje deljenja svega sto imamo? da ce bilo ko moci da izbije iz secanja sliku zlatnih polja, punih zivota, koja su savrsena? niko i nije... posle mnogo godina, proci ces ponovo tim istim poljima, sa decom ili sama, i ja cu biti tu... setacemo ponovo, gledati u zvezde... smejati se... mnogo godina kasnije ces ponovo biti tu... cak iako kazes da nikad vise neces doci, da ne pokvaris secanje... cekacu, svejedno... ali, jos uvek nije najbolje vreme da se oprostimo...

znas me dobro, sve moje tajne napisane u ocima... sve moje price... nikada me to i nije cudilo... jer nikada i nisam bio sasvim svoj... uvek sam po malo bio tvoj... zasluzila si to...

...voleli smo se bog nam je svedok iskreno smo se voleli nek nam nebo sudi sto smo ljubav izdali jedno drugo kaznili....
neznam stvarno neznam dali je bozja kazna ili sta vec drugo ali ne mogu te vise voleti ne zapravo ja cu i dalje voleti ali zajedno ne mozemo biti molim te nemoj me mrziti niti mi moliti da se vratim nemoguce je ja i ti mozda jesmo isti ali ono sto nas razdvaja je veliko i sveto VERA dali se toga moramo pridrzavati i very postovati ja ne mogu protiv toga molicu se mom bogu za tvoju srecu a moju srecu je uzeo mozda moj mozda tvoj bog ali najdrazi znali sta je olaksavajuca okolnost lakse mi je sto znam da smo pod istim nebom i zvezdama mozda smo ja i ti divlji i neciji mozda nas je tuga zauvek vezala

kazu nam da smo svi rodjeni jednaki jednaki pred bogom i pod zvezdama.
Volecu te ne vecno volecu te mali dio vecnosti koliko traje moj zivot, znam da cu jednog dana pripadati drugom coveku a ti... ti ces vecno sijati u mom srcu i mojoj dusi

tvoja bivsa draga

A ovako izgleda pismo jednog malo klinje njegovoj mami



:-D

prokletstvo... nikad ne vidim te slike koje postavljate...
pismo sam poslao tebi, bombba...