U ljubavi je jedini razlog u subjektivnoj osobenosti i nepredvidjenoj slučajnosti samovolje ( svakom je njegova draga ili dragi najlepši na svetu iako drugima to ne mora biti tako; svako zna da u svetu postoje mnoge korisne ili dobre, ili izvrsne devojke koje sve, ili većina od njih, takodje nalaze svoje ljubavnike, obožavaoce i muževe, kojima izgledaju lepe, pune vrlina, dostojne ljubavi ). Svakako da se u ovoj samovolji subjekta priznaje viša sloboda subjektivnosti i njenog apsolutnog izbora, naime sloboda, ali ipak taj izbor u ljubavi izgleda u isto vreme kao svojeglavost i jogunstvo pojedinačnosti. Ljubavna stradanja, razorene nade, zaljubljenost uopšte, beskrajni bolovi koje ljubavnik oseća, beskrajna sreća i blaženstvo koje on sebi zamišlja nisu nikako neki po sebi opšti interes, već nešto što se tiče samo njega samoga. Ako neko ne učini neki cilj u pogledu neke devojke onda time nije učinjena nikakva nepravda. To što se on zakopistio upravo u tu devojku nije neka nužnost u sebi.