zeljko612

Jako si ozbiljan ovako. Umirem od vrućine i ne znam što bih. Nije mi nikad dosadno, ali naravno, da radim bilo bi mi lakše. Malo ću se pozabaviti sobom i urediti se. Malo čitam i pišem. I po stanu uvijek ima posla

O, lijep i dobar ti dan želim. prije si imao bolju sličicu. Moje mišljenje, ali si mi onakav bio ljepši

Ajde.budi mi ziv i zdrav tvojoj majci ...Puno te pozdravlja teta Duska....Sa juga Crne Gore.Kuvamo se propisno ni more nas ne spasava.Ja inace ne volim previse ljeto.

Vidimo se u petak, onda.

Radila sam nesto pa sad reko da dodjem malo onlajn.
I ja mislim da hoce, ma hoce garant

Moj vozic je sav od mojih andjela...Sin je najmladji i stariji je od tebe 5 godina.

Kakve zabranjene klipove na tubu? nema tamo pornjave nikakve zez. se znam na sta mislis

ma ja bas ono slusam sve i svasta. Najvise domaci rep i house music....sve dolazi u obzir sem metala,rocka i Betovena,Sopena, Seje i ostalih rahiticnih sabana(NE Saulica) D:

r'n'b,tehno,nesto malo popa i rocka,trance, grcku i spansku muziku itd. da ne nabrajam sad

be cool cek ovo sto se vrti na tvom profilu si ti miksovao? Svidja mi se... sto lazes na tubu da imas 21 god

ipak se vratio
ovaj forum kvari decu
ne mozes pobeci od perverzije

Po svim onim perv. ja ne bih tako rekla
ma nemam pojma,hiperaktivna nesto,bas se dobro osecam pa mi se i ne spava

pa i ponasas se kao zena
salim se,bice bolje

phaaaa.da.vidim ja nesto mi neobicno
kad nema tvoje perverzije ni meni nije dobro
vrati se na staro

ma sta si sje.b
iskuliraj i uzivaj

iskoristila sam koliko sam htela...
mada sam se zagrejala za nekog drugog
ma je.bes to

shit
ma bili nesto manje od sat vremena i cao-zdravo
bili zajedno,ali necu ja vezu

I tebi...
Kako bilo sinoc?

Molim.
Hvala...

Nemoj, samo podji. Vidiš, kako je to u životu. Ja sam faks završila uz rad, počela sam kao tinjedžerka, i odmah sam krenula još tad putovati, kad god bih mogla. Sad ne radim već neko vrijeme - odnosno, malo da pa malo ne - i to mi je divan uspjeh. Može se sve to.
Kriza je, malo teže, ali se dâ. Čekati pravo vrijeme, nećeš onda moći, vrijeme će samo proći.

Dok sam radila - sad to mogu uz pomoć mojih divnih prijatelja - novac sam skupljala samo za to, vidjeti svijeta. I sretna sam žena, makar trećinu sam vidjela, nadu i vjeru, da ću još. Pa, do Zagreba bi mogao doći zbilja...
U Parizu su ljudi malo posebniji, jer Pariz nije Francuska (znam što govorim, jer sam je vidjela mnogo zaista), pa to nekad izaziva nesporazume. Za razliku od mnogih, ja nikad, baš nikad, nisam imala - niti neću sigurno - nikakvih problema ili neugodnosti (inače, ni u jednoj zemlji, jer se pripremim i ne idem s nikakvim pričama) - ni s taksistima, ni s konobarima niti prodavačicama, u metrou, na cesti ili hotelu, nigdje. Možda je i zato što govorim francuski kad dodjem, ma kakav on bio, nimalo se ne zamarajući pitanjima zašto ne govore engleski. Zato što me ne vrijeđa što oni vole sebe i ugošćuju milijune ljudi odasvud. I možda zato što jako volim Francusku i Pariz Imaš za vidjeti toliko toga i uživati u joie de vivre, da samo hodaš i ne spavaš previše

Sjećanja žive ljude, ali i nas same

Valjalo bi ga obići, ako je moguće. Većina mi je ljudi, kolega novinara nekad i poznanika,
govorili su mi da je to zato jer volim Pariz silno. Kad bi došli tamo, samo bi otvorili usta i uživali. Joj, koliko bih ga mogla opisivati, kao da sam tamo!
Ali, to mogu i s Lisabonom, Sintrom, Estorilom, Cascaisom, grčkim otocima i Egejskim morem, turskom obalom i Istanbulom, Andaluzijom, Katalonijom, Baskijom, dolinom Loire, Fointaeblauom, Versaillesom, provansom i Azurnom obalom, Toskanom, Tunisom...ah, kako je to divno

Pariz je grad, nikad ga dosta. Tko god je tamo otišao, nije se vratio isti. I da ideš godinu za godinom, nikad ne bi bio isti, uvijek nov i drukčiji. Bila sam pet puta i išla bih koliko god bi bilo moguće. Danas da se vratim pa mi se kaže ideš opet, odmah bih otišla.
Istina, na mnogim mjestima je isto, a Zagreb ovakav sad je čudan i nažalost kao da gubi negdje osobnost. No, svijeta treba vidjeti, jer čim se makneš iz svoje dnevne sobe, drugi si čovjek

No dobro, jesam i ja optimist. Zagreb je nekad bio poput Pariza gotovo (bez ikakve prepotencije), a danas, ne znam više... No, vjerojatno baš ne bih prepoznala Beograd sad