ВРЕЛО ЛЕТО
Врело лето, хладно,
што ми душом тутња,
изједа ме гладно,
обузима слутња.
Хоће ли те ноћи
довести код мене
ил’ ће у самоћи
срце да ми вене?
У сну, ми смо сами,
пламен среће гори,
на јави, у тами,
сив ме очај мори.
Волим да те сањам,
да ти лице гледам,
дан с’ очију склањам
и машти...