Bila jednom jedna koja je vilama rasterala emocije...ubila necije "ja" a svoje zakopala duboko, zaboravivsi mesto skladistenja...traga za iskrom radosti u svojim snovima koji joj golicaju mastu...i ceka da joj se desi nesto drugacije, novo i cudno...dokle? Dok ne shvati da je sa 22 mogla sve a da nije imala pojma o tome...i da je to izmaklo, i otislo i da se ne vraca koliko god ga dozivala nazad... I tuga, ionako je samo predosecaj onog sto se zna a nema se, sto se ne zna a ima se, sto se trazi a izmice , sto izmice a ne zasluzuje se...Sta ako bi se misli umesto u necije uho udahnule u otvor drveta ili rupu u zemlji...poput tajne o Trajanu? Ili kada bi potpuno prestale da cirkulisu...ne znam da li bi vise bili zivi.
