uvek_nasmejan

Izgleda da je odmor bio intenzivno-lep, ispunjujuc i kratak, zato je sve ono posle postalo tesko za trpljenje. Predlog za potiranje zamora nemam, osim da pocnes sa igrama na srecu ili postanes zigolo.
A i starish nasmejani, sve se mnogo lepse podnosi kad si u pupoljku a ne u rascvaloj fazi zivota.

Nasmejani, misli ili prekomerno razmisljanje umeju da razore sistem. Um treba shtedeti, poslati ga na onu tvoju zelenu livadu (ne reci samo da jos uvek mora da se shisha, sad valjda iziskuje skupjanje zutila) da odmori, posmatra mrave, leptire i ostale dvokrilce, da se gubi u notama ili tudim zivotima (bilo komsijskim, bilo onim imaginarnim iz knjiga). Nadam se da ti se nije desilo najgore, da si kolabirao ili ne daj Boze - umro! Nema te i nema. Ozbiljna situacija.

Jesi li konacno smislio?

Bojim se mraka, zato sam i morala da uteknem....dok jednog dana ne shvatim da je svetlost ne u prostoru nego u meni ...ali nisi uspeo da odgovoris na reci ...

POZDRAV

EvE, zalevam taj cvetić na dlanu... :-*

Ne znam u kojim ti tropskim predelima sa obiljem kisha obitavas, ali sunce nemilosrdno upire svoje zrake pokusavajuci da raspline i tlo i ljude vec danima i nedeljama. Zao mi tih skrivenih misli a jos vise sto napor na uklanjanju prepreka slabo uspeva i sto busenje uporno nadire. Slaba ti mahina za shishanje...mozda bi neki bastovan na ispomoc ubrzao pomor nezeljenog korova. Ne znam samo sta ce jesen doneti...kada usahne zelenilo i grmlje...vec osecam miris i cujem susanj listova koji se gomilaju kao prepreka isplivavanju misli. Onda ce doci sneg i nova trava zaborava u prolece. Kako god bilo, ipak one njive i nisu los izbor...mozda bi se sa preoravanjem i misli izborile za vazduh .

A kolika ti ta livada, polje, dvoriste, imanje sta vec, kad sa shishanjem trave nisi zavrsio?? Ja bih to preorala i napravila nesto korisnije...bar da se zvace neko korenje i plodovi.

Paa... tako nekako

hvala
za rep na komentar autoportreta..

nešto kasnije: a ja, ja umem da stojim na prstima. umem da bacam djubre na terasu, umem da se vozim liftom i da se suzdržavam od smeha kad sam sama, umem da slikam lepe deke i da se divim vazi koja umesto cveća sadrži desetine štapova, koji kao najlepši rumeni kišobrani, buketi lala, oširavaju radost iz izloga preko puta moje zgrade, umem da ne grickam nokte ni kosu, umem da predjem ulicu na zeleno, umem da sklopim NOVI usisivač, umem da primetim kocke u najskrivenijim delovima ulice, al ne umem da se pogadjam na pijac. a šta vi ne umete, deder

ja sam dobila tu knjigu, dundo maroja kad sam završila osmi razred, kao vukovac osnovne škole siniša janić, (on je veliki narodni heroj, umro je u nekoj šumi). onda smo u prvoj godini, na kraju drugog polugodja trebali čitat tu knjigu, i ja gu uzo u ruke, pa počeh je očima streljat i reko "šta je bre ovo gospodine, kakav je ovo jezik". ništa ja tu ne razumeh i rekoh "kako da čitam na nepoznatom jeziku."

znate, ja nisam pročitala tu knjigu. ali sam pročitala jednu drugu knjigu.

Dragi i cenjeni pohovani gospodine,

lanavi, zhena moja i ja ograshismo se o vas, ogovarasmo, o, vas, vashu sveshtenu lichnost i oprostite mi na zarezima i tačkama . ona, luda božja u glavu mi utuvi da mora mi muzha naci, uprkos shto ja reko "ne, ne lanavi, negodujem ja ti jako, chovjek mora bit sposoban sam kroz zhivot ici, bez nekoga ko ce teshka vrata garazhe podici, nekog bez koga ne mozhmo biti felići (od felićidad)" pa mi reche, "evo ti muž, on je jak i sposoban i mislim da nema nogu". a ja rekoh "ne, ne, nikako draga lanavi, ta to je ispod mog dostojanstva... a reče nema nogu?...."

Gospodine! Oprostite mi, oprostite na gnusnosti izraza i namera, ja sam jako fina dobra pametna i nadasve nadsushtastvena osoba, samo to moram dodati i volim da gledam mjuzikle i deke i da bojim kokice flomasterima.