Карамазови су његово највеће дело. Сећам се кад смо обрађивали у школи.
Ја нисам читао Карамазове јер смо могли да бирамо између Карамазових и Злочина и казне. Ја сам изабрао ово друго.
Између осталог и зато што је краће, али тад ме је занимала та морална дилема, да ли је лоше убити човека/жену која није ни какву корист друштву.
Ја сам против сваког убиства, чак и смртне казне.
Али моја највећа дилема је бесмртност. Мислим да људи много греше ослањајући се на бесмртност. Када је мој деда умро, ја јесам првих дана био сломљен болом, али некако ме је брзо прошло, јер сам веровао да то није крај. Али данас ме то стиже. Колико само питања нисам успео да му поставим, а шта сам све хтео. Колико ми само његов савет фали. Жалим за сваким тренутком који због лењости нисам провео са њим. И бојим се да ће много мојих помрети, а да нећу стићи све да их питам. Људи морају да живе заједно, да се воле, поштују и помажу јер овај живот је само трен, а тај трен је највећи дар од Бога.