Nedavni sadržaj od Старо Браничево

Вретанија (Британија) зато што је најзападнија епархија. То је зато што је у тадашњем хришћанском свету Британија била асоцијација за најзападнију земљу хришћанског света.

А сада мало о српском имену у Хрватској са Ријеком и Трстом: 1447. године (22. новембра) пише угарски краљ Владислав "Србима који су насељени у нашијем градовима, Медвједграду, Раковцу, у оба Калника и у Копривници." (Rascianis in castris nostris Medwe, Rukonok, utriusque Kemlek et Copronsza...

1640. године пише загребачки бискуп Бенедикт Винковић како је пећки патријарх дао власт владици Максиму Предојевићу над Власима или Србима који су живјели не само у краљевини Славонији и Хрватској него и у Штајерској и Угарској ("super Valachos siue Raschianos non solum in regno Sclavoniae et...

1628. године, дође у Русију да иште милостињу "изъ области Солунской, Ильинскаго монастыря, что въ Сербїи, Епископъ Каллиникъ. (записано у Сношенїя Россїи сь востокомъ по дѢлламъ церковнымъ II (1860) страна 62.

Ја сам у својим објавама иначе покушао да предочим да су те границе Пећке патријаршије у Бугарској јако спорне.

Зспис 10311 из 1763. године.

Па није ни погледао где се налази. Ја,сам ово ставио да,би показао да,постоје индиције да,је Видинска митрополија била у саставу Пећке патријаршије.

Што ме цитира?

Натпис на припрати манастира Буково код Неготина (Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књига I, 1902. 1826 из 1654. године. Освештан храм од стране митрополита видинског Софронија.

Joakim Lelewel (1786-1861), пољски слависта и историчар и свом делу Historie de Pologne, Atlas 1844. даје карту из 992. године. Видите да је племе Браничеваца у Банату са леве обале Дунава, а чини ми се да и Царство Бугарско показује да је тамо.

https://elib.rgo.ru/safe-view/123456789/217878/1/UnVQUkxJQjEyMDkxMTY2LlBERg== Прочитајте 74, 75 и 76 страну.

Седам племена уопште нису ни била у данашњој Бугарској, већ су живели на левој обали Дунава. Бугари уопште нису покорили Бугарску, већ Румунију и Мађарску.

Nov porast političke moći srpske države bio je za vlade Uroša I., „velikoga i strašnoga“ (1243-1277), kako ga naši izvori zovu. Uroš I je vladao više od trideset godina i podigao je znatno moć i ugled ondašnjoj srpskoj državi. Zna se kako je on posredovao za mir između bugarskoga cara Mihaila i...