Golub što sleće vazduh pali
Plamenom žarkog užasa
O kom jezici vest su dali
Da svakom grehu nosi spasa.
Nada, da očaj nas ne svali,
U lomači je što bira se –
Da vatra nas od vatre spase.
A ko izmisli muku mesu?
Ljubav, taj nepoznati znamen
Za rukama što otkale su
Košulju strašnu, skrojen plamen
Što ljudske moći ga ne stresu.
Život i dah se na tom drži,
Da vatra nas na vatri sprži.
T. S. Eliot
P.S.
