Моја највећа љубав.Моја Лајка и ја смо заједно већ скоро пуних 16 годуна(за два месеца ће напунити 16,ако Бог да).Њен син Акела кога сви посматрамо као да је још увек младје једанаеста година.Обоје су вукли у запрези ,а кад смо сами је вожња бициклом била редовна.Пре пар година је Лајка претала да вуче,али нас никада није пуштала да идемо сами него она поред трчка брзином која јој одговара.На жалост сада више не може ,тешко јој је да иде,тешко устаје и уопште је једна стара бака.али карактер јој се није променио и даље мора све да види и усвему да учествује,а Аки ,наравно,мора да је слуша.
какве псе ти имаш?
Пуно поздрава.