Nedavni sadržaj od Наутилус

Читам Носталгију Картарескуа. Пријатно изненађен: више ми се свиђа од Лепих странкиња што сам једино његово читао. Последње прочитао Марш усамљених Сергеја Довлатова. Није богзна шта али има пуно симпатичних места: Како је речено код Блока: ... Али и таква, Русијо моја, од свих си крајева...

Са тог списка прочитао сам двадесет књига. Занимљив списак али се чудим што су Мртве душе Гогоља и Сеобе Црњанског оцењене са по 4+. За мене су то чисте петице.

Džudi S Пропустио сам да напишем да је новелу анализирао Фројд: Лудило и снови у Јенсеновом делу 'Градива'. Мислио сам да си завршила психологију, видим да ниси, извини. Од поменутих књига читао сам само Пут којим се ређе иде (Пек Скот), такође одавно. :)

Чупе, како то да те не занимају књиге у вези са психологијом – видим, модератор си тамо. Има баш добрих књига. Ево, препоручујем новелу Градива Вилхелма Јенсена; у истој књизи је и анализа тј. интерпретација новеле (постоји и филм, јако добар). :)

Да, читао сам Обитељ. Добра је. ''Знате ли ви, моји образовани пријатељи, да израз 'ergo bibamus' – 'дакле, испијмо' – омогућава да се прекине сваки спор и да се свака реченица претвори у здравицу?'' (Обитељ, Прилепин) Драго ми је што прхваташ моју сугестију, само... баш је дело обимно: четири...

@Džudi S Чупе, препоручујем ти историјски роман Јемељан Пугачов Вјачеслава Шишкова. То му је животно дело, деценијама је прикупљао грађу, држао се историје а стил писања му је диван. Подсећа на Рат и мир Толстоја, ништа није слабији још је и приступачнији јер није оптерећен реченицама на...

Ћутање – тако бар неки верују - пружа човеку моћ. Чинило се да је тако и с Данилом. Јер, када је мало говорио и није покушавао да привуче ничију пажњу, мештани Руске посматрали су га с поштовањем. Руска, Радерфурд

Чупе, кад толико волиш Радерфурда и све си његово читала, јеси ли што упамтила и усвојила? Ја сам прочитао само Руска, први део, стекао утисак да је осредњи писац али нека места су ми се баш свиђала: Најдирљивији тренутак је за њега је био онај при крају службе када је његова млада понизно пала...

Књиге Хермана Хесеа. Све од Шекспира. Ничеову Тако је говорио Заратустра. Велике романе Достојевског и Толстоја. Човек без својстава, Мусил. Све Кастанедине књиге. Књиге Беле Хамваша, такође и Емила Сиорана. Књига неспокоја, Песоа. Дневнике Гомбровича. Херодот, Платон и Хомер од старих...

Не волим романе са много догађања и много ликова.

Исто.

Пратим, само ми је књига непозната.

Кишни пси, Дејан Стојиљковић

Читао сам је у оно време када је била јако популарна. Свиђала ми се и његова Смрт господина Голуже.

Не сећам се, давно је било.