Кога то волим заправо, драга?
Твоје раме, тај бок тог истог чамца,
твој лепи лик, или сенку будуће сенке,
твоје очи, просторе настављања
беле прсте
ил попречне улице у квадратима понављања,
тај врат ил стопало сина на рамену,
твој глас ил глас који каже да је ноћ
и да је свеједно да ли ћемо ићи кући
или умрети или остати овде,
јер плодови и даље расту, расту, и расту.
; )