-
ONA
Znam jednu ženu, ćutnja njena,
umor od reči, još me pleni,
kroz teperenja tajanstvena
zenica njenih raširenih.
Slobodu jako kad poželim,
tad, gord i smeo, ka njoj hrlim,
da poznam mudri bol njen vreli,
bunilo njeno da prigrlim.
Ljubav nikada nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj:
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke, prazno srce, pusta sena,
i nema mene - al ima ljubavi moje.
Pričaj mi o delu kosmosa gde smrt zaboravljamo.
Izgubljena za one koji žive
na drugim rekama. Kada nema sunca
slična je suncu. U zaborav sliva
ovu vodu koja zvezde bunca.
Bezuspešan joj trud
da bude ptica nad prazninom i svud;
...
-
Učitavanje...
-
Učitavanje...
-
Učitavanje...
-
Učitavanje...
