Nedavni sadržaj od iskusni podrumar

Tako je. Štaviše, na jednom drugom mestu on decidno navodi od koga je saznao za aukciju i zahvaljuje se kolegi iz Bugarske, ako se ne varam. Koliko se da ispratiti, Kavazović je svoje primerke prvi put prikazao javnosti putem društvenih mreža, znatno nakon prve objave Ramadanskog. Sve upućuje na...

Pregledao sam ponovo sve što si naveo. Meni se čini da ovo otkriće pripada Ramadanskom u celosti a da se ostali samo kaleme, bez znanja da nešto konkretno iznesu.

Razumem, hvala na odgovoru.

Za sada, samo raspolažemo sa nekoliko tekstova od samo jednog autora. Kavazović nikada nije napisao ništa na ovu temu? Ili grešim? Čini se da je pometnju uneo izvesni Željko Knežević, za kojeg se po brojnim grupama na društvenim mrežama tvrdi da je prevarant.

Napisa li Horvat taj rad? Ima li šta novo u ovoj temi?

Uverljiva je i hopoteza da se radi o humskom knezu Višu ili Višešetu, ocu Mihaila Viševića, a da krstionica nije ni dopremljena na Balkan. Utešno, Zahumljani su Srbi i u tome nema ničeg spornog. Uzgred, pomenuti Marko Atlagić je navodno pseudoistoričar tako da ne bi trebao da zavređuje pažnju.

Ispravka: Atila. Zanimljivo je da se ime koristi i kod Turaka, izvesno tek od Ataturka i sekularizacije.

Upravo tako. Deli ih pet vekova, imaju drugačiju genezu i jezik. Osim toga, Atile je gotsko ime i ne koristi se kod Mađara pre druge polovine 19. veka, vremenu romantizma.

Ovo je naročito izraženo pri lakomislenoj percepciji mađarstva kod ''dekadentnih Beograđana'', koji pred očima imaju Atilin pa Petefijev narod, sklon konjima i dobroj kuhinji, sa predispozicijom za lepim ženama u crvenim čizmicama. Poneki srpski štreber seti se Videotona i to je to. Istina je...

To me je zanimalo. Izgleda da ima osnove ovoj pretpostavci. Ali, svakako savetujem oprez, naročito sa bugarskim i mađarskim autorima.

Razumem. Ali konkretno, koji su to lokaliteti? Budimo oprezni ovde. Arheolozi neretko mešaju i gvozdenodobne gradine za ranosrednjovekovna utvrđenja, naročito ako ne prethode arheološka iskopavanja, koja su, prema broju poznatih lokaliteta, srazmerno retka.

O kojem članku ili barem autoru se radi? Ovo za tvrđave mi deluje neuverljivo.

Saglasan. Nadovezujući se na zadnji pasus ali i pomenute susede, u Mađarskoj se npr. održava, po mnogim kriterijuma, totalno pseudoistorijski festival Kurultaj, na kojem se otvoreno propagiraju odavno prevaziđene teorije kontinuiteta sa Hunima, Avarima, koje mađarska zvanična nauka kategorično...

Ovo je stvar nesretne, ali ne i slučajne, formulacije. Nažalost, kod mnogih naših suseda u Albaniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Mađarskoj, dokazano pseudonaučni pristupi nacionalnoj prošlosti se uzimaju za ''mainstream''. Dakle, Dioklecijanova palata je deo kulturnog nasleđa Republike...

Mislim da to nije dovoljan kriterijum. Zar prefiks ''nacionalno'' ne podrazumeva nešto što bi bilo u neposrednoj vezi sa nacionalnom prošlošću, u ovom slučaju Srba (ili neke druge narodnosti)? Bojim se da upravo takav rezon, sa polazištem u tome da je baština jedne države nužno nacionalna samo...