Хвала на прелепим сликама.
Рече Вран Гавран онима што беху на странпутици и питаху за пут:
Оштрији су децо, зуби људске пресићености но лавовске глади.
Децо, грех без сведока увек жели да се понови.
Не пишу се у ваш рачун самоизазване сузе него и неубрисане.
Дубље у небо продире вапај угњетених него звек мача у угњетача.
Киша гаси огањ, суза раствара челик.
Децо, мудрије је сејати со но грех. Из првог семена неће нићи ништа, из другог нићи ће језици, који ће вас оптужити.
Жалосно је не смети погледати у огледало, а опасно не скидати очију с огледала.
Мудар и луд ходе истим путем под сунцем, но бацају сенке на две супротне стране.
аше цвеће, децо, увенуће пре у вашој руци него у руци вашег ближњег. Подајте!
Ваш ручак биће пре заборављен од вашег стомака него од стомака вашег ближњег.
Ваш језик није створен за вашу славу него за славу вашег ближњег.