faraonn

• 

  Karen_Souza

• 31.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 31.10.2013.

Тражио сам те
Изгубљен у мислима расејаним
И жељи лудој
Да баш ноћас дотакнем усне
И машти далеке
А не нађох ништа осим
Догореле чежње на јастуку
И несаницу
Ту верну љубавницу свих поета

Анђелко Заблаћански

• 

  Мишкони

• 31.10.2013.

• 

  iamblond

• 30.10.2013.

lijep dan ti želim dragi moj daleki prijatelju...

• 

  Karen_Souza

• 30.10.2013.

• 

  Мишкони

• 30.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 29.10.2013.

Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cveće svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom što od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.

D. Maksimović

• 

  poetessa

• 29.10.2013.

....Nekad je dovoljna reč...da unese svetlo...i osvetli tamu i ono što ona krije...veliki pozdrav od mene mudri prijatelju!

• 

  Karen_Souza

• 29.10.2013.

• 

  Мишкони

• 29.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 28.10.2013.

• 

  Мишкони

• 28.10.2013.

• 

  Мишкони

• 27.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 26.10.2013.

• 

  poetessa

• 26.10.2013.

• 

  poetessa

• 26.10.2013.

Lep dan želim veliki Fraonnu!

• 

  Karen_Souza

• 26.10.2013.

• 

  Мишкони

• 26.10.2013.

• 

  poetessa

• 26.10.2013.

Veliki pozdrav faraonnu! Dubina njegovih reči...vodi i dotiče sve nas....

• 

  Karen_Souza

• 25.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 25.10.2013.

• 

  Мишкони

• 25.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 24.10.2013.

Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...

Dragana Konstantinović

• 

  Мишкони

• 24.10.2013.

• 

  Karen_Souza

• 23.10.2013.