Nedavni sadržaj od bandini

Jeste li videli kad je žena pod belim čaršavom mrdnula prste? Načinila je pokret koji bi otkopčao kakvo dugme, recimo. Nemoguće da je prazan krčag pokraj kreveta odvratio pažnju. Nije ovo reklama za čaše pune leda u kojoj glavni junak utekne krokodilima i pustinjama, suprugama i ljubavnicama, pa...

"Naslućivao je dogadjaje u kojima nije hteo učestvovati.." Danas siva masa nije oštecena u nekakvoj bučnoj bašti, tik kraj kolovoza. Kako ljudi zamišljaju da bašta okadjena ugljen-monoksidom bude plodna?

Oprosti, nikako se ne mogu setiti kada su tvoji okovi dopuzali do mojieh dvora.. ali, srpsko gostoprimstvo nije samo zaboravljena legenda..

PjevačCe, nema preporuka, nema ni dovoljno debela flomastera da tvoju želju podvuče. Nema u kružnici opisanog slova A - Agonija, Aritmija i Avenija. Pank nije preporuka, pank je zdrava aritmija, kao kada po baricama poskakuješ i ne plašiš se koridora ružičastog što odstraniti te želi... pozdrav...

Pazi sad. Povelo me. *******! UHAPSITE SEMAFOR UHAPSITE SEMAFOR Zamislite, Laza Ristovski, bar u tri filma: "Dokle više.. a u pizdu materinu"... njege ne cenzurišu!.. ***** semafor.

Čovek i Priroda Paranoja pokradenih slova starija je od moje olovke. Dovitljivo(m) se predajem, jer ako i dalje postoji jedan jedini papirić što vene bez slova moga, učiniću, pokloniću, neka slovo živi nepotpisano... niti boli, niti štipa. Ukoliko, pak, temu zaobidjem u širokom luku, priroda je...

Gde si, Mačko? ;)

Postavi neko asocijacije na tablu, vidim – Kojot, o’ma’ raspalim „švercer - sivo“, dovoljno apsurdno medj’ slovima, sasvim dovoljno da malo zakomplikujem. Ovaj nije konjokradica, arhitekta je! Tekst, pod konac, red!... ma, puškom! Eee... blago njemu, osam megapiksela i reportaža, ne može to...

Grabim, kažem, grabim!... a da niko ne otima se; gmižem, O Da, dok ostali oblacima apetite varaju. Haram dok pustoš je i gradim dok noć nagrada nije. Dobro, 4+, mala skala, nemoguća skretanja i smrt simbola... ovi me zidovi prekrečeni nešto ovlaž zadirkuju, a liftovi!... mmm, tako čisti...

"Ime joj je Marija, i on oseća kako se krevet pod njim uleže, i mora da se nasmeši, jer zna da mu se ona primiče, i usne mu se malo rastvaraju da ih prime - tri prsta malene ruke koji dodiruju njegove usne, dižu ga u neko toplo mesto u suncu, do nozdrva mu dopire blagi dah s njenih mekih usana...

Početnici uvek nametnu slobodnu temu. Divota i skidanje mraka. Petak se rasplamsao i ja sam sve brži, brži, lokomotiva, metak, sve bih poklonio da je vredno reči, avaj, ljudi ovde više ne daruju, ne opsedaju, samo zasedaju, seju ljute paprike, mašu kojekakvim čudesima... sve sam brži... od tog...

beskrajna je pjesma njegova . . .

. . . . . . . . . . . . .

Treće i Drugo, nema ovde gospode. Prvo, razvalila si... mislim, "And there was I, fragile and dreamy", mislim... ti si stvorena za završnu reč ;) Mislim još ovo - kupio bih ''Poeziju ekrana'', pošto sad sve knjižare zuje, bruje... ne mislim više... ćao!

ahaahahahaha