Nedavni sadržaj od alandjela

nestala sam na trenutak pobegla iz stvarnosti odlutala u bajkovita prostranstva svoje duse i postala gospodar sebe svoga ja korak blize snu a korak dalje od ociju tvojih sada opet sam tu spremna da te volim jos jace svesna da me tvoja ljubav vratila i da je trebalo otici da shvatim...

Pokušaj uhvatiti vetar sa mnom.. Prstima.. Dlanovima.. U naručje.. U kosi… Oslušni kako miriše ti po obrazima.. Kako peva.. Pokušaj uhvatiti brzinu i snagu njegovu, stopiti se s njim.. Da te ponese.. Da te donese meni. Da zajedno, dalje sa njim... Pokušaj čuti zvuke njegove, samo se...

eto... glupo se osecam sto se prepoznajem u ovim tvojim stihovima.. sama si rekla da su glupi, ali nije tako.. stihovi ne mogu biti glupi, samo su deo nas..

oh, Bože, kako se glupo prepoznajem u ovim stihovima...

volela bih da mogu rečima iskazati sve ono što oćutali smo zajedno...

prinčevi nisu samo prinčevi oni sa dvora i sa krunom na glavi... prinčevi su i oni koje mi do te titule u svojoj glavi uzdignemo, a oni su, kao i svi mi, obični smrtnici... samo eto, ljubav ih naša u nebesa vine.. možda smo mi žene krive zbog toga, možda ih toliko preuveličamo u svojim mislima i...

da znaš koliko je predivna ta moć, zaista! i koliko toga u jedan stih može stati, koliko osećanja, koliko svega toga što nam se u duši nagomila - papir kao rukom odnese... u pravu si.. nastavi.. jer, papir podnosi više nego čovek! pozzz!

zivot je lep u vazduhu cujem kako klopara kao stara masina iste reci cujem na svakom koraku gde god se okrenem neko se smesi neko me doziva neko me tesi ruke mi pruza tek sad vidim koliko ljubavi ima oko mene kako sreca kuca na vrata kad joj se najmanje nadam i otvara mi neke druge...

aplauz za iskrenost u ocima tvojim i za reci koje blaze ne znas koliko istine ima u tvojim pesmama i koliko na moje dane lice kao da koracima istim hodimo slicnim tokovimo plovimo kao da vazduh isti disemo istim se salama smejemo i na istim kolodvorima vozove svoje cekamo aplauz i...

pogledaj nebo danas je opet plavo oblaci beli svetlošću su puni a sunce... eh, sunce širokog osmeha kao virus se širi i po mojoj sobi zahvatiće i mene glavu u jastuk zarivam želim još malo da sanjam... želim još malo tebe da imam... ... dobro vam jutro, svima!

Дошла су, драге моје, времена кад пољубите принца, а он: бум! Претвори се у жабу! Мислите да сте упознале неког, све се сјајно дешава, иде као по лоју и онда трас! Нешто вас лупи! Нешто вам отвори очи. Ваш принц одједном у вашим очима изгледа тако јадно, мало, тако другачије: питате се како...

eh, stvarno ... koliko to volim te ume da blazi, ali ume i da boli... nekada i nije potrebno da nam se kaze, a nekada nam nije dovoljno ni hiljadu puta da cujemo.. uvek, kao trunka sumnje neka misao cuci u nama, koliko iskreno je.. mada - znam, volim te se nikada ne izgovara tek tako...

iz svakog poraza kao feliks se uzdizem iz pepela iskre sutrasnjice vadim dlanove mi zar pece al iskrice nade za nas rukama razgrcem i plamen da bukne od juce u sutra sve ono sto nase nije sto drugi nam nametnuse nek u pepelu sagori i vatra od ljubavi nase nek plane...

Verujem u dan, u jutra što činila su nas, što spajala su misli nam, što vodila istim putevima... U one čase kad ruke nam se kao nehotice doticaše kolena pod stolom nesvesno primicaše... Verujem u slučajnosti što morale su se desiti samo zbog nas.. Verujem u ljubav, za rad ljubavi i zbog...

odzvanjaju u meni kao munja nebo paraju reci tvoje da me volis i kao odjek kroz vrhove planina svuda se sire volis me znam osetim u pogledu ti cujem svako slovo, svaki uzdah volis me bride u meni reci tvoje i golicaju zardjala nepca nedajuci te zaboravu