Sloboda volje - U paukovoj mreži

Човек нема слободу воље, нити слободу одлучивања. Његово деловање потпуно зависи од мотива и од воље коју сазнајна свест може само констатовати, али не и њом манипулисати, нити је мењати. Онај коме се нешто допада он не може да избрише ту вољу и да на њено место постави недопадање.

Пред мотивом на који воља реагује симпатијом, не можемо својом вољом осетити одбојност.
Симпатији можемо супротставити мотиве који ће нас спречити да ту симпатију реализујемо као деловање, али исту неће променити. Према њим не можемо осетити одбојност, не можемо своју вољу мењати, немамо ту моћ.

Ја могу да чиним шта хоћу ако хоћу, али немам слободу над тиме шта хоћу. Не могу да нешто хоћу, а онда следећег тренутка својом вољом нећу.

Још једном ове Шопенхауерове речи које би сви требали да запамте:

Zamislićemo sad nekog čoveka koji, stojeći negde na ulici, sebi kaže: ,, Sada je šest sati uveče, radni dan je završen. Sada mogu da prošetam ili da idem u klub, mogu takođe da se popnem na kulu da gledam Sunce kako zalazi, a mogu da idem i u pozorište, takođe mogu da posetim ovog ili onog prijatelja, mogu čak da izađem kroz kapiju u daleki svet i da se nikada ne vratim. Sve je samo na meni i imam punu slobodu za to, a ipak sada neću da učinim ništa od toga, nego isto tako dragovoljno idem kući, svojoj ženi".

Zamislimo sada da je on primetio da ja stojim iza njega, da filozofiram o njemu i da poričem njegovu slobodu u svim onim njemu mogućim radnjama; lako bi se moglo desiti da on, da bi mene pobio, izvede neku od njih, ali onda bi upravo moje poricanje i njegovo delovanje na njegov duh protivrečenja bilo motiv koji ga je na to prisilio. Ipak, ono bi ga moglo pokrenuti na jednu ili drugu od lakših među gornjim radnjama, npr. da ode u pozorište, ali nipošto na poslednji, naime, da odluta u daleki svet: za to bi motiv bio suviše slab.

Mogu da činim ono što hoću; mogu, kada hoću, da sve što imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih, kada hoću! Ali ja nisam u stanju da to hoću, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previše vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeći da to hoću, dakle, morao bih to da učinim. I sve to izdržava potpuno dobro sa onim ,,mogu da činim ono što hoću" samosvesti, u čemu još i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu s tim nju čine važećom kao činjenicu svesti."

Šopenhauer

Док год смо заробљени у окове простора и времена, у опажање слика, док год смо ухваћени у мрежу Мајину од слободе имамо само кретање у границама окова или мреже.

Као што инсект ухваћен у мрежу има слободу да покреће своје ноге, па чак и крила, али нема слободу да лети, исто тако ми имамо, захваљујући свом уму, извесну слободу над мотивима које дотурамо вољи и којима исту можемо обуздавати и делимично контролисати. Али, не можемо се стопити са том вољом. Не можемо летети! Копрцање у мрежи је једино што нам остаје. Презентовање мотива пред дивљом вољом, то нам даје илузију слободе, али само илузију.

Јасно је да у појавном свету апсолутне слободе за човека нема. Слободе има у интелигибилном свету ствари по себи и то је место где слободу требамо тражити. Пут у унутрашњост духа јесте уједно и пут ка слободи.

https://forum.krstarica.com/threads/sloboda-volje.286498/

 

[Иван Чонкин]

Komentar je da je dalje dokazivanje nepostojanja slobodne volje volje potpuno nepotrebno iole inteligentnim ljudima.
Za ove druge evo moja malenkost da napiše neki primjer.
Uzmimo da si ti koji ovo čitaš u nekoj vrsti karantina ili jednostavno u zatvoru. Pozove te upravnik i kaže nabroj tri jela koja najviše voliš. Ti ćeš nabrojati sve po želji.
Ajde sad koja najviše mrziš koja su ti najneukusnija, nabrojiš i ta. E sad, za svaki obrok daju ti po jedno jelo koje najviše voliš i drugo koje ne voliš.
U 100% slučajeva izabraćeš ona koja najviše voliš.
Možda će ti jednog dana dojaditi i ova tri najukusnija pa ćeš doći na ideju ajd da probam jedno od onih najneukusnijih dako budem sad mogao jer se mnogo jednolično hranim.
E tu je motiv jednolične ishrane koju oćeš da promijeniš ali kako okusiš omraženu hranu opet ćeš se vratiti na staro.
Ili uzmemo okorelog pušača kakav sam i sam.
Poslije ručka svakome se dijeli kutija cigareta ili sočna jabuka.
Pušači će bez izuzetka uzimati cigarete a nepušači jabuke, možda ponekad i oni cigarete ali kako bi dali najboljem cimeru, pušaču, kome je malo jedna. u svakom slučaju motiv se mijenja.
Da su sami uvijek bi se "slobodnom voljom" opredijelili za jabuku.

 

[djurdja5]

Sve možemo kada hoćemo,
samo nam se neke stvari nedaju...
neće nem se
a i to je volja
da nam se neće to
a hoće nam se nešto drugo......

Из Википедије, слободне енциклопедије

Слободна воља (лат. liberum arbitrium) је стање у којем су мисли и понашање неке особе одређени сопственом вољом, а не спољашњим чиниоцима.
Кад би камен који пада имао свести, он би држао да је његово падање резултат његове слободне воље.

— Барух Спиноза


Термин слободна воља је оспораван са филозофског, психолошког и социјалног становишта нарочито у контексту аутодеструктивних или других поступака који могу наносити било коју врсту штете самом себи, другим особама, групама, институцијама или социјалној заједници.

Психолошки, слободна воља је разумљива у контексту доношења и извршења аутономних опредељења деловања и преузимања одговорности за последице учињеног.

Према томистичкој традицији слобода воље јесте човеково својство којим је он господар својих дела, а потиче од тога што се човек одлучује о алтернативама избора на темељу своје разумске спознаје

Što više istina čovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu.

Duša je imala dobru osobinu da se nije diskutovala. Čim je postala predmet raspravljanja, ona je iščezla kao dim. (I uopšte mnoge stvari nestaju iz svojih pojmova, čim se usudimo da ih malo grublje potresemo; jednostavno ispadaju kao da su pojmovi vreće u koje smo ih privremeno smestili.) Nauka se u svoje zlatno doba (topografsko) zanimala za njeno prebivalište i pošto je neko vreme oklevala između srca i bubrega odlučila se za moždanu šišarku.
Pekić

 

[pely]

Sloboda?
http://1.***************/_UJar6oved-A/SUY0kgqaG9I/AAAAAAAAAEs/51NlQda2yj4/s200/ptica+u+letu.jpg
Svakodnevno činimo neki izbor a što je naša volja ili sloboda. Od našeg izbora zavise druge ponude izbora koje nadolaze a koja su evidentno ograničeni, vremenom , prostorom, nasleđem, uslovima....
Moj izbor je; koliko ću jesti i šta ću jesti. To se menjalo: za vreme 99 godine nisam mogla da imam slobodu izbora jednaku današnjoj.U Africi u siromašnim oblastima gde vlada oskudica, glad, žeđ; izbori su minimalni. . . svi smo svedoci mogućeg izbora tamo. U oblastima gde je rat, diktatura, slobode se dramatično smanjuju a sa njima i ponuda izbora.
Hegel je objasnio da se prava sloboda nalazi u prepoznavanju nužnosti.
Čovek je rođen slobodan i hrabar. Nevolja je u želji i potrebi da se sakrijemo i zaštitimo od prirode, od ljudi koja nas sve više i više prisiljava na kompromise a paradoks je: pojačavaju potrebu da se pribijemo jedni uz druge.
Danas ljudi pate jer ne mogu da veruju. Oni žele, ali su izgubili sposobnost verovanja. Atrofirala je savest koja je čuvar verovanja. Stepen u kome ljudi razumeju Božije zakone odrediće slobodu tj “količinu i kvalitet izbora” . Samo hrabri su mogli , mogu i će moći ( pre, sad i sutra) svoju slobodu da prošire, uvećaju i moći će da prepoznaju nužnost u važnim trenucima života.

Pely

 

[oziman]

Dhurdja, та слика је погодила право у суштину. Шта су предмети око нас него зид који треба да уклонимо, да направимо пролаз. Шта је тело него зид у које је дух слободе затворен.
Али најинтересантније од свега, шта је воља коју налазимо у себи, него зид такође, механизам везан за мотиве као што су предмети везани за узроке.
Оно што се пробија кроз тај зид није воља.... већ слобода, нешто што што не може ући у форме опажања разума, самим тим и постати предмет сазнања. То је Воља по себи. Наша унутрашња суштина, сопство само.

 

[hakim bej]

"Kao sto insekt uhvacen u mrezu ima slobodu da pokrece svoje noge, pa cak i krila, ali nema slobodu da leti"

Valja dotaci jos jednu temu, a to je nezadovoljstvo i frustracija zbog svesti o ogranicenosti.
Tako stvorena frustracija ostaje trajno u coveku i truje ga, uoblicava sve njegove misli i postupke.
Blago budalama, oni ne znaju da su budale.