У посланици Римљанима Св. Ап. Павле објашњава да познање греха долази по закону и да ми који смо у христу умрли свету нисмо више под законом већ да смо под благодаћу, а да закон творимо од своје воље из љубави према Богу и ближњима. Јер ко се ослања на закон а у једној ствари погреши бива преступник и смрт влада над њиме. Јер је казна за преступ смрт. Христос нас је својом смрћу избавио од законске казне и ми смо сада кроз веру спасени благодаћу. Дакле ми који верујемо у Исуса Христа нисмо ДУЖНИ да извршавамо закон, већ га творимо из љубави према Богу и ближњима.
Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив? Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега.Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога.За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу.Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси.А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.Рим. 7.1-6
Погледајмо овако: Ако би се од нас тражила истина на суду, а знамо да ће пресуда одвести у смрт нашег ближњег коме се суди: рекаши истину на суду ми ћемо нашег ближњег осудити на смрт. Ако не би рекли истину, по закону тада би смо себе осудили на смрт, јер казна за преступ закона је смрт, писмо је ту сасвим јасно. Али бидући да смо у Христу умрлин закону то ми више нисмо дужни да га творимо, и из љубави према ближњем, да би сачували његов живот, ми можемо да слажемо јер поштујемо закон љубави који је изнад закона греха.
Кад немамо хране да прехранимо децу, неће ли нас закон љубави навести да преступимо закон греха. Али човек треба да је разуман кад преступа закон, да добро испита у свом уму поступа ли у складу са законом љубави и какви га мотиви нагоне да преступи закон.
Многи уче да је субота као дан Божји печат Божји на онима који је славе, наводећи народ да неразумно славе суботу чак и кад им је живот у опасности. Треба славити суботу као Божји дан, нисам против тога али Адвентистичка црква од тога прави питање спасења и на тај начин заводи људе да морају да творе закон чак и када то није разумно. Печат Бога живога није субота већ карактер човека и дух љубави који у њему чини дела љубави према ближњима. И ко није запечаћен Светим Духом нема ни печат Божји. Павле каже да је закон учитељ онима који су у Христу: а кад је учитељ онда није судија како неки воле да тумаче. Посланица римљанима опширно говори о томе и треба је пажљиво читати.