Kartezijanski teatar - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Kartezijanski teatar

Oceni ovaj blog
Свако, чак и материјалисти и позитивисти, прећутно и скоро несвесно прихватају и полазе од тога да свако опажајући "спољашњи објективни свет" има посла само са сликама у својој глави а не са оним што те слике у глави изазива.

Овако нешто:


Да је било који објекат који управо сада опажате, (укључујући ваше тело) слика у вашој глави, а не оригинал. Да је буквално цео тај свет наспрам вас са сликама које се мењају обликом и величином како се померите, ваша представа, продукт ваше свести, слике у вашој глави а не ОРИГИНАЛИ.

Сада. Као што рекох, мало ко о томе уопште мисли, а када ипак дође у стање да о томе мисли по правилу закључује овако нешто:

"Тачно је да све што опажам слика у мојој глави, али је та слика верна копија онога што је изазива и што је као пресликано том сликом. Као огледало и одраз у огледалу."

Међутим, поента је да није тако. Да смо захваљујући пре свих Барклију схватили да слика у глави и оно што је изазива никако не могу бити идентично и да се суштински разликују. Да је бити слика, бити објекат везано за услов бити опажен наспрам субјекта, "Esse est percipi".

Није лако размишљати на тај начин, и уопште доћи до тог увида, до кога долазимо непосредно. Али ко једном и ако икада успе да дође, свој став о свету и животу поставља на сасвим другачије, овог пута исправне темеље.

Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo mozdani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"

Artur Sopenhauer

Pošalji "Kartezijanski teatar" na Facebook Pošalji "Kartezijanski teatar" na Google Pošalji "Kartezijanski teatar" na My Yahoo! Pošalji "Kartezijanski teatar" na Live Pošalji "Kartezijanski teatar" na MySpace Pošalji "Kartezijanski teatar" na Twitter Pošalji "Kartezijanski teatar" na Digg Pošalji "Kartezijanski teatar" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ...pogledom ili viđenjem ne može ništa da se matrijalizuje , stoga viđeno nije stvarno...sam pogled nije efekat savršenog mehanizma , pa nije ni približna slika onoga ušta se gleda.....pogled je subjektivna stvar...od subjekta do subjekta različit je sa iste tačke posmatranja.....to nije sporno...
    ...."Да смо захваљујући пре свих Барклију схватили да слика у глави и оно што је изазива никако не могу бити идентично и да се суштински разликују."
    ...ova tvrdnja , odslikava subjektivni stav , koji favorizuje mislioca koji je ovu očiglednost pokupio iz helenizma...poznata je stvar da su se mislioci iz vremena pitagorejaca zezali sa sofistima tvrdeći da se istine ne spoznaju samo na osnovu čulnih moći , pa su im pokazivali štapzaronjen u vodu i pitali ih šta vide...ovi bi odgovarali da vide polomljen štap...da ih razuvere ovi bi vadili štep iz vode i dokazivali bi im da oni pogrešno vide...ovaj ogled , koji svojom fizikom , pokušava da metaforično kaže , kako su falšne istine i spoznaje koje se formiraju čulom vida , pa su i slike same po sebi lažne !
  2. oziman (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    ...pogledom ili viđenjem ne može ništa da se matrijalizuje , stoga viđeno nije stvarno...sam pogled nije efekat savršenog mehanizma , pa nije ni približna slika onoga ušta se gleda.....pogled je subjektivna stvar...od subjekta do subjekta različit je sa iste tačke posmatranja.....to nije sporno...
    ...."Да смо захваљујући пре свих Барклију схватили да слика у глави и оно што је изазива никако не могу бити идентично и да се суштински разликују."
    ...ova tvrdnja , odslikava subjektivni stav , koji favorizuje mislioca koji je ovu očiglednost pokupio iz helenizma...poznata je stvar da su se mislioci iz vremena pitagorejaca zezali sa sofistima tvrdeći da se istine ne spoznaju samo na osnovu čulnih moći , pa su im pokazivali štapzaronjen u vodu i pitali ih šta vide...ovi bi odgovarali da vide polomljen štap...da ih razuvere ovi bi vadili štep iz vode i dokazivali bi im da oni pogrešno vide...ovaj ogled , koji svojom fizikom , pokušava da metaforično kaže , kako su falšne istine i spoznaje koje se formiraju čulom vida , pa su i slike same po sebi lažne !
    Баркли нам није указао на неке тамо оптичке илузије него на корелативност субјекта и објекта. На чињеницу да објекат као такав може постојати само као представа субјекта. И да самим тим слике у нашој свести и оно што их изазива не могу бити исте суштине. Ради се о суштинској подели на појаву и ствар по себи.

    До те поделе не долазимо научним експериментима, потапањем штапа у воду и сличним, него непосредним искуством. Јер:

    "Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."

    Шопенхауер
  3. 123loncar (avatar)
    ...ono što novi idealisti ne kontaju je da je svaka slika u glavi iluzija o stvarnoj stvarnosti , i to subjektivna...kao takva , ona ničim ne određuje stvarnu stvarnost , jer ona može biti u bilo čijoj svesti samo kao iluzija , ali ničim nije njeno postojanje vezano za tu svest.....za božanstva možeš reći da njihova postojanja direktno zavise od svesti vernika , ali postojanje kosmosa ne zavisi od svesti čoveka...
    ...problem idealista i njihovog subjektivizma u vezi postojanja nečega izvan njihove svesti , čiste je mentalne prirode - jer njihova učenja idu ka ličnim oboženjima....
    ...htedoh da kažem u vezi one tvrdnje : "Да смо захваљујући пре свих Барклију схватили да слика у глави и оно што је изазива никако не могу бити идентично и да се суштински разликују." , da je još Aristotel govorio kako ljudska duša pamti svoja saznanja preko slika , koje ne odslikavaju prirodu u punom njenom svetlu , pa je zato čovek u očiglednim zabludama - ali protiv tog mehanizma se nemože ništa !...

    ...kosmos ne nestaje sa umirućim čovekom , nezavisno od toga sa kakvim je on saznajnim iluzijama živeo....a ponekad ne umiru sa njim , u potpunosti , onako , skroz na skroz i sve te njegove saznajne iluzije....neke ostaju kao tuđe kakvo tako pamćenje , a neke postaju civilizacijsko pamćenje koje oživljavaju sledbenici....
  4. oziman (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    ...ono što novi idealisti ne kontaju je da je svaka slika u glavi iluzija o stvarnoj stvarnosti , i to subjektivna...kao takva , ona ničim ne određuje stvarnu stvarnost , jer ona može biti u bilo čijoj svesti samo kao iluzija , ali ničim nije njeno postojanje vezano za tu svest.....za božanstva možeš reći da njihova postojanja direktno zavise od svesti vernika , ali postojanje kosmosa ne zavisi od svesti čoveka...
    Управо на овом блогу указујем да "стварна стварност" нису те слике које те окружују. И да не можеш говорити о "стварној стварности" мислећи на те слике. Јер слике у твојој глави и "стварна ставрност" нису идентичне. Суштински се разликују.

    Можеш ти рећи да стварна стварност не зависи од слика у глави али немој да под тим појмом "стварна стварност и даље замишљаш те слике у глави.

    Стварна стварност је ТРАНСЦЕНДЕНТНА. Што значи да је изван могућности сазнања. Одатле подела на појаву коју сазнајемо и ствар по себи која је трансцендентна или изван сазнања.

    Шта је "стварна стварност" не можеш знати гледајући у слике у твојој глави, у томе је поента.

    ...kosmos ne nestaje sa umirućim čovekom , nezavisno od toga sa kakvim je on saznajnim iluzijama živeo....a ponekad ne umiru sa njim , u potpunosti , onako , skroz na skroz i sve te njegove saznajne iluzije....neke ostaju kao tuđe kakvo tako pamćenje , a neke postaju civilizacijsko pamćenje koje oživljavaju sledbenici....
    Космос итекако нестаје са умирућим човеком. Јер је то што зовеш "космос" његова представа. А оно што је у његовој свести изазивало ту представу не можеш и даље звати "космос" и додељивати му атрибуте, све имајући на уму слике у глави, тачније свести, које постоје само у свести и са њом настају и нестају.

    Подела на појаву и ствар по себи није подела на појаву и појаву, како ти то узимаш. Ствар по себи је трансцендентна изван сазнања, изван домета научног метода.
    Шта би ствар по себи могла бити одговоре нам је дала филозофија. Иако и после тих одговора не знамо дефинитивно шта ствар по себи јесте, апсолутно знамо шта није. Није нешто што личи на слике у твојој глави а са којима ти једино имаш посла сазнајући и опажајући "стварну стварност".
    Ažurirano 29.03.2015. u 15:01, autor: oziman
  5. 123loncar (avatar)
    ...nažalost , moja glava ne živi na slikama - nije kartoteka , nit kinoteka...zaparavo nije mehaničko fizička stvar...taj model , rano sam izbio sebi iz glave , jer formira mehaničkog čoveka koji se lako i jednostavno programirati za određene svrhe , zadatke...čovek mašina , zapravo i nije čovek....ne kažem da sam se spasao svih spoljašnjih uticaja , ali sam zadržao veći stepen sloboda od mnogih...predstave kojima nastojim da saznajem , ne pridajem neki veliki značaj , pa i ne mislim da su nekakve istine....za mene su sve moje predstave falšne....stojim na stanovištu da su predstave svih ljudi manje više falšne , jer čovekov umni potencijal i njegove saznajne moći su takve - i to je tako...možemo u tom smislu da napredujemo do mile vpolje , ali apsolutne istine za nas neće biti....
    ... stoga , zasigurno stvarna stvarnost meni je uskraćena za sva vremena - o tome govorim non stop...no to što znam šta nije stvarna stvarnost , zasigurno nije nikakav dokaz da znam šta jeste....tačno je da je ona , stvarna stvarnost izvan mojih saznanja , pa je stoga i ono strana - sa one strane mojih saznanja...ali je isto tačno to da kad se kaže da je ona transcedentna , da zapravo nije ništa rečeno o njoj , ma koliko taj pojam zvučao pametno , mudro bažonski....
    ...što se tiče umirućeg i njegovih slika ili pak pretstava - kako god funkcionisala za njegovog života , njegova svest - njegova falšna saznanja stvarne stvarnosti nestaju sa njim za sva vremena,,,,stvarnu stvarnost to ne dotiče...oću reći , samnom umire samo moj svet i ništa više...oću reći , sa umirućem , umire samo njegov kosmos .....
    ...konačno , u umirućem taj kosmos sa svakom spoznajom pomalo umire i pomalo se samoizgrađuje u procesima saznavanja , da bi konačno nestao sa umiranjem svog tvorca....

    .....nikad nisam tvrdio da je apsolutna istina preko naučnih metoda dostupna čoveku...niti sam ikad ustvrdio da će nauka dosegnuti apsolutnu istinu....govorio sam , da su naučne discipline ćerke filosofiji koje određenim modelima potvrđuju ili opovrgavaju filosovske teze o ovome ili onome , koje uspostavlja radoznali saznajno istraživački um...govorio sam da filosofija koja ne napušta religijski idealizam , samo sa svojim ćerkama veliča božije delo i ništa više....

    ...a kao slobodoljubac , makar i površan , smatram da subjektivizam sa religijskim idealizmom , teži vladarskom apsolutizmu....konačno , svi savremeni idealisti , u svojim radovima dodvorivali su se vladarima , kao zemaljskim tako i nebeskim predstavnicima , što iz kukavičluka , što iz parazitsko plaćenih privilegija.....tako da ne treba slepo slediti njihov idealizam.....
  6. oziman (avatar)
    То да је свет који опажамо производ функција мозга јесте опште прихваћена научна чињеница. Потпуно емпиријска.



    Ја само износим на светлост оно што следи из тога. А следи да је управо то што ти сада опажаш слика коју је створио твој мозак. Копија настала прерадом електричног сигнала који је доспео кроз твој очни нерв а не оригинал.

    Овим се нисам ни макац удаљио од научног метода.

    А питање идеалитета. Поделе на појаву и ствар по себи долази тек када смо ово разјаснили. Тек када смо разјаснили да немамо посла у свом опажању са оригиналом, него са копијом оригинала коју је створила свест.

    Тек тада наступа Барклијева корелативност и откриће да та слика у глави суштински се разликује од онога што је узрокује. И самим тим отпада и ово "у глави". јер изван те слике главе , нема ГЛАВЕ ОРИГИНАЛА.
    Него има ствари по себи која се у свести објективише као таква.
  7. 123loncar (avatar)
    ...dobro , složili smo se da svet čulnim opažanjima u nama ima falšnu sliku , koju kao takvu saznajnim procesim ( svak ponaosob ) obrađuje i tako stvara neka nova saznanja o tom svetu - koja nisu da kažem realna....i t.d....
    ...ali ja i dalje stojim na stanovištu , da to saznanje , o nemogućnosti saznanja apsolutnih istina o svetu , čovečanstv nosi još iz vremena helenizma , tako da to nije ništa novo , ma koliko neki nama vremenski bliski mislioci to prežvakavali i preformulisali na ovaj ili onaj način....
    ...nauka o čoveku , ma koliko otkrivala sve čovekove moći , te ma koliko radila na njihovim usavršavanjima , neće nikad stvoriti takve potencijale koji će spoznati realnost , ili stvarnu stvarnost - apsolutnu istinu....
    ....ova nemogućnost dosezanja apsolutne istine o kosmosu , ne proizilazi samo iu čovekovih saznajnih hendikepa , već iz činjenice da je kosmos živ , odnosno on je beskonačno-beskrajna evolitivna stvar na mikro i makro planu....
    ....imajući u vidu da mi uvek vidimo prošlost ( ma koliko bila mala vremenska razlika izbliza ) , pa tek onda pokrećemo prozese da je uposznamo , a da ta prošlost ima beskonačne procese evolutivnih promena , mi shodno tome saznajno večno kaskamo za istinom....
    ...to je naš usud....
    ...i još nešto , imam utisak da ti tvrdiš , da nestankom onoga koji gleda nestaje i realan svet-kosmos , a ne samo njegov svet zabluda - jer izvan te slike u njegovoj glavi nema originala....po tome može se reći , da ja koji imam kakvu takvu sliku sveta u glavi , a znam da je ta slika falšna / lažna / izmišljena , moja tvorevina - kad je reč o realnom , stvarno stvarnom svetu , koji ne mogu da spoznam , pa je za mene večno sakriven - onostran , da ja ne postojim , već sam i ja falšna tvorevina sopstvene duše ili tamo nekog uma....
  8. oziman (avatar)
    ...i još nešto , imam utisak da ti tvrdiš , da nestankom onoga koji gleda nestaje i realan svet-kosmos , a ne samo njegov svet zabluda - jer izvan te slike u njegovoj glavi nema originala....po tome može se reći , da ja koji imam kakvu takvu sliku sveta u glavi , a znam da je ta slika falšna / lažna / izmišljena , moja tvorevina - kad je reč o realnom , stvarno stvarnom svetu , koji ne mogu da spoznam , pa je za mene večno sakriven - onostran , da ja ne postojim , već sam i ja falšna tvorevina sopstvene duše ili tamo nekog uma....
    Има изван представе оригинала. Поента је да тај оригинал не личи на ту представу већ је сасвим другачије суштине.

    Каква је та суштина. Шта је ткз. "ствар по себи" филозофија нам није дала много одговора, јер је то питање трансцендентно. Али нам ја апсолутно показала, пре свега захваљајући Барклију, да ма шта оригинал био, он није објекат. И да се самим тим суштински разликује од начина свог појављивања у нашој свести.
    Ažurirano 31.03.2015. u 15:33, autor: oziman
  9. Dragoljub69 (avatar)
    Odeš iz sobe i vratiš se u nju posle 5 minuta,a ono ista ona soba u kojoj si pre
    5 minuta bio sa svim detaljima...Ipak nije sasvim ista...
    Ybg-nije repriza što i premijera...
  10. 123loncar (avatar)
    ...dobro Dragoljube , ti se šegačiš sa onim helenskim , kako sve teče / sve se menja--- ne možeš dvaput istom vodom da opereš noge i tako to....ti bi kao i svi , ono što se ne vidi ono ne postoji...a naučni realizam propoveda da na ovom svetu nema isto - čak nisu ni ista dva elektrona...pa po tome dođe nekako , da ja ne mogu biti na tvom mestu , kao što ni ti nemožeš biti na mom mestu....
    ...obrati pažnju na mikro svet i njegov neverovatno brz život - čak i u takozvanoj neživoj prirodi !....
  11. oziman (avatar)
    Свако, па био он и најсировији материјалиста и позитивиста прећутно и скоро несвесно полази од тога да је свет који га окружује производ његовог мозга. Дакле, нешто у његовој глави. Копија а не оригинал.

    Међутим, као што рекох, када о томе неко размисли по правилу износи овакве мисли:

    "Тачно је да је све што опажам слика у мојој глави, али је та слика верна копија онога што је изазива и што је као пресликано том сликом. Као огледало и одраз у огледалу."
    Наравно, Барклијева корелативност субјекта и објекта показала је да то није тако. Да изван ове слике главе окружене сликама објективног света нема "оригиналне главе" у којој је све то. Нема објективног света изван представе. Већ има такозване "ствари по себи" за коју не можемо рећи много шта јесте, јер је трансцендентна, али можемо апсолутно рећи да није идентична овом свету "у глави".
    Али, нажалост, многи у то знање гледају бело.

    Зато питање за такве који то не могу појмити и који остају на тврдњи да је све што опажамо у глави.

    Питање за њих гласи у том случају: Где је та оригинална глава ?

    Јасно је да ето управо сада, то тело које опажате, као и свет који га окружује јесу У ГЛАВИ.

    Међутим, колико је онда велика оригинална глава, када је све што опажате у њој?

    Невероватно је да се овакво питање ни не поставља иако материјалисти полазе од поставке која води истом.
    Ažurirano 13.09.2016. u 23:41, autor: oziman
  12. 123loncar (avatar)
    ...ima mnogo razloga da se ustvrdi da je viđeno slika , veoma loša , čak šta više falšna - pa je i predstava sveta u mojoj glavi manje više takva....no moja glava ima i pojmove koji nisu povezani sa slikama i njenim predstavama , kojima nastoji da kaže nešto o tom svetu u kome sam , iz koga sam......

    ...recimo moja glava ima svest o svetu da je beskrajan......ona nema sliku beskrajnog sveta , jer zna da na bilo kojoj slici svet je konačan , jer je slika sama po sebi konačna stvar !