Herkules na raskrsnici

Причу "Херкулес на раскрсници" написао је софист Продик а обрадио Ксенофонт. У њој Херкулесу који седи на раскрсници, не знајући којим путем да крене, прилазе две девојке. Једна се зове срећа а друга врлина.

Обе му нуде да пође њиховим путем.

Срећа му нуди ово:

"Prihvati mene kao svoju prijateljicu; sledi me, i ja ću te voditi najugodnijim i najlakšim putem. Okusićeš sve lagodnosti života, nikada nećeš naići na teškoće. Nećeš se brinuti o odgovornostima, nego ćeš misliti o odabiru dobre hrane, pića, vidika ili zvuka koji godi tvojim čulima i dovodi te do ushićenja. Mislićeš na ljubavnice koje će te obradovati u najmekšim krevetima i do svih ciljeva doći ćeš bez imalo truda. Ne boj se da ću od tebe iziskivati da pobediš da bi stekao kroz odricanje ili bol. Ne. Sve ćeš uživati lagodno za što su se drugi mučili. Imaćeš bez učešća, truda ili patnje. Ja dajem svojim partnerima da grabe sve užitke kada oni god to požele!"

А врлина ово:

"Bogovi nisu smrtnicima dali ništa stvarno dobro niti vredno divljenja a bez da to iziskuje od smrtnika žrtve i napore. Zato, ako želiš naklonost bogova, moraš ih obožavati i klanjati se njima. Ako želiš ljubav svojih prijatelja; ako želiš da te grad voli; ako želiš divljenje cele Grčke tvojoj vrlini, trebaš se truditi da učiniš dobra dela u Grčkoj po kojima će te ceniti i pamtiti. Ako želiš plodove ubrati u izobilju; trebaš za to takođe i obrađivati zemlju. Ako želiš da tvoje telo bude jako, moraš navikavati svoje telo da postane sluga tvog razuma učeći kroz napornu vežbu i znoj."

Херакло у причи наравно изабира врлину као наравоученије осталима шта да бирају, то је поука приче.

Дакле, народе, изаберите ово друго. Зашто?

Просто. Зато што је оно прво резервисано за богату мањину а не за светину.

Зато народе бирај други пут! Пут у коме можеш имати храну, али ако се добро ознојиш и помучиш за њу, и то само онолико да преживиш, ништа више. Такође, можеш имати и љубав али такође по истој цени.
Јер када би сви бирали први пут, где храна долази сама, где љубав долази сама, богати не би могли њиме да иду. Нити би тај пут уопште био могућ, јер ко би их онда служио, радио за њих, робовао њима.

Ето, то је у основи те приче која се протеже вековима још од антике а актуелна је и данас.

Само што смо данас отишли још даље. Као што видимо, овде се у причи људима који изаберу други пут нуде бар нека мала задoвољства као резултат тешког рада. Касније је богата елита укинула и то па се тако нуде задовољства за одрицања другог пута, али тек на оном свету.

Очито су се богати намножили од антике до данас па је требало народу потпуно ускратити и то мало задовољства што су имали а награду им преместити на онај свет.

Мучи се зато народе, ради за богату елиту а награда те чека на оном свету.

Не липши зато магарче до зелене траве.

 

[oziman]

Колективна свест народа формира се одвајкада, кроз систем обичаја, законе, религију, а све прилагођено једном циљу, да богата елита ужива, а да остали народ ради за њу.

То важи и данас. Интересантно је на пример то како су лични дохоци формирани тек да задовољавају најосновије потребе одржања роба у животу. Док сав вишак средстава иде богатој мањини.

Капиталиста узима сав вишак а робље добија само за стан и храну, тек да преживи.

Тако је било у антици тако је и данас.

 

[zxy]

Kako je prošla antička Grčka na svojoj raskrsnici kad je zahvatio Peloponeski rat ,(što je juče lepo prikazano na TV HIstory) i šta je preostalo da traje kao vrednost večno možda najbolje simbolizuje Sokrat i njegovo delo.On je bio svedok velikog razaranja državnog života i isto takvog moralnog pada otadžbine.Zato on izopačenom i i ispraznom životu rodnog grada suprostavlja drugi ,uzvišeniji život zasnovan na vrlini.I Platonova blistava vizija drugog sveta je dalji razvitak ovog Sokratovog otkrovenja.Ono čemu se divimo iz tih vremena je delo vrline a sve drugo šta je ko prigrabio bio,koristio il zloupotrebljavao,nestalo je ;jedina korist od te drame su poznate tragedije grčkih pisaca ali one su isto...delo vrline.Kao Što se desilo tada ,dešvalo se više puta u istoriji od tada ,gde su se sreća i nesreća smenjivale jedino je delo vrline ostajalo da traje.A velika drama priprema se nama upravo sada i već je pred vratima i opet će biti krvavog razdvajanja dobra od zla u plamenu razaranja ali nema sumnje da će opet na kraju trijumfovati vrlina.

 

[oziman]

Ту причу коју сам изнео у блогу узео сам као добру илустрацију начина на који се формира свест људи на начин да се они васпитавају да следе некаквој асптрактној врлини уместо срећи која је, јелте, резервисана за богату елиту.

Треба тај појам "врлина" раскринкати , јер је он вековима био средство контроле робља од стране господара.

Права врлина има метафизичке темеље и нема везе са баналностима овог света, са циљевима који су подметнути под тај појам.

 

[zxy]

Ту причу коју сам изнео у блогу узео сам као добру илустрацију начина на који се формира свест људи на начин да се они васпитавају да следе некаквој асптрактној врлини уместо срећи која је, јелте, резервисана за богату елиту.

Треба тај појам "врлина" раскринкати , јер је он вековима био средство контроле робља од стране господара.

Права врлина има метафизичке темеље и нема везе са баналностима овог света, са циљевима који су подметнути под тај појам.

Ima utoliko što je to sve u ovom svetu izmešano i komeša se stalno pa kad predje dara meru dodje do razdvajanja...privremeno se potsetimo šta je šta,pa onda sve ispočetka to ti je naša istorija msm zemaljska.
Ali je činjenica da ostaje ono što vrednosti ima ,ostalo se zaboravlja tako reći reciklira

 

[123loncar]

....raskrinkati vrlinu !?.....onda treba raskrinkati duhovnost koja ističe takve vrline - koja manipuliše.....

...mit o ovom deliji izuzetnno je kopleksan - kopilan , sinu boga silovatelja , koji je ubio sopstvenog učitelja , pa i sopstvenu decu , polubog koji je učinio dvanaest čuda.....
...ta zamršenost u razumevanju svrhe , koja nije jednostrana i jednoslojna , ovog pa i mnogih mitova , omogućila je toj manipulativnoj duhovnosti , da zarazi puk strpljivim trpljenjem , življenjem uz robovski dolap , za nagradu na onom svetu....

...konačno , za mene ovaj delija ne poseduje ni jednu vrlinu kojom bi se dičio čovek , kao ni onaj krivonogi Odisej...a opet puk , svetina ih slavi , divi im se , veliča ih - ugleda se na njih i pokušava da ih oponaša u svojim mračnim životima !

 

[oziman]

aha znači sreća je maksimalno materijalno zadovoljenje

ozi se otkrio, teo bi da ......... al mu skupo pa sad proklinje sudbinu

Па признајем да нисам равнодушан пред тaквим животом. Наишао сам на изузетну мисао изузетног (али као и све изузетно, на маргину склоњеног писца Стевана Јаковљевића) која гласи:

" За богатог човека младост никада не престаје."

Богат човек не мора следити пут, када је љубав у питању, који је намењен сиромашном пуку. Тј. пут: заљуби се, ожени се, натакни јарам брака на врат. Не, већ богати живе само у оном првом стадијуму "заљуби се", а када он убрзо прође, богати покрену нови стадијум и тако целог живота до дубоке старости.

Попут рецимо овог млађаног милијардера.

Признаћеш да је такав живот пријатнији од оног намењеног нама сиромасима?

 

[oziman]

Kad sirotinja i ne bi znala da potroši pare!
E,ala bi to bilo veselo kad bi svi imali puno para!
Bilo bi i onih koji idu ulicom i bacaju pare uvis!
A i onakvih koji kupe 100 kila čokolade pa ne mogu da ponesu!
Obožavam Kratkoumnost-baš je zanimljiva...

Да. Као што написах овде:

Дакле. Колективна свест народа формира се одвајкада, , кроз систем обичаја, законе, религију. А све прилагођено једном циљу. Да богата елита ужива а да остали народ ради за њу.

То важи и данас. Интересантно је то како су лични дохоци формирани тек да задовољавају најосновије потребе одржања роба у животу. Док сав вишак средстава иде богатој мањини.

Капиталиста узима сав вишак а робље добија само за стан и храну, тек да преживи.

Тако је било у антици тако је и данас.

Добар пример за то је рецимо Норвешка која захваљујући нафти има огроман доходак по глави становника. Па опет, тај доходак се не раздељује народу на равне части па да сви они буду богати, већ сужњи добијају и тамо тек за стан и храну и џепарац за путовање једном годишње и то је све.

Не сме се једноставно дозволити да сужњи постану богати.

Један од разлога зашто је то тако, зашто се робљу даје само толико тек да задовољи основне потребе, осим логичног разлога да остане у животу и служи богатој елити, јесте и тај да се одржи у том служењу. Јер, онај ко би дошао до богатства престао би да ради. Држава у којој су сви богати би се урушила сама од себе.

Тако да је програмирано сиромаштво немењено народу у самој основи државе као такве.

Богатство је ту тек зелена трава. Или не цркни магарче до зелене траве.

 

[123loncar]

"Признаћеш да је такав живот пријатнији од оног намењеног нама сиромасима?"

...sirotinji , kao što je rečeno : ostaje nebeski zagrobni večni život uživanja.....pa prvo što je u filozofiju ( treba razlikovati je od filosofije) uvaljano , džibersko - dizelaški , to je pitanje onostranosti.....i kad god siromaštvo i beda dignu glavu , izrone vilozofi i filozofi sa pitanjem onostranosti , a za njima zabrađeni mantijaši - stokilaši , sa propovedima o zagrobnom večnom životu.....i šta biva - mukajet !...glava u mulj i vrti dolap....

...a posle , zašto bi propalo toliko bogastvo radom ljudskim stvorenim....bogataši na sebe prihvate greh uživanja i izobilja...žrtvuju se za zirotinju , kako bi ona bila nebeski čista....
...e posle , to žrtvovanje , herojsko , treba nagraditi....tu požrtvovanost , treba ovekovečiti....tu su spomenici , pa ako je malo ima raznoraznih oreola !

Treba misliti lečke o tome ! Treba izvagati koliki je lični doprinos tom stanju i njegovoj nepromenljivosti ! O tome treba razmišljati !