Zašto je moja ruža tako posebna

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svijetu.

Ruže su se osjećale vrlo nelagodno.

Lijepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovjek ne može da umre za vas.Naravno, običan prolaznik povjerovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam je zavolio. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusjenice (osim one dvije-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.

I on se vrati lisici:

Zbogom, reče joj on...
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovjek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.

Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.

Vrijeme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocjenom.

Vrijeme koje sam uložio oko moje ruže... reče mali princ da bi zapamtio.

Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvijek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu...

Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.

Moja ruža jeste onaj ko mi je blizak,sa kim se moja duša srodila,bez koga ne mogu da zamislim nijedan novi dan.Ja želim da volim sve ljude,ali da bih uistinu voleo, on mora da znači meni i ja moram da značim njemu.Pokušao bih da volim,ali kako da volim nekoga ko ne uzvraća ehom ljubavi i ne mari za mene i moja osećanja.Pa opet, koliko ljudi kojima sam ja blizak i koji su meni bliski ,ali nikada nećemo saopštiti jedni drugima svoje osećanja,jer vreme,vreme neće dozvoliti da se to desi.Oni će živeti ne znajući za mene i ja ću živeti ne znajući za njih.Samo onaj koga volim i ko voli mene iako sličan drugima ,on je za mene poseban,jer taj meni znači sve i ja sam njemu sve.I samo zbog moje ruže mogu reći,voljen sam jer volim!

 

[Karen_Souza]

Izuzetan odlomak si izdvojio!

 

[Златоуст]

Hvala Karen,a pesma ti je .

 

[gost 198065]

Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam je zavolio.

Ne znam uopšte da li je to iko ikada bolje objasnio.

 

[Златоуст]

Ne znam uopšte da li je to iko ikada bolje objasnio.

Pa mnogi su opisali suštinu, ali Anton de Sent je jedinstven po svojoj orginalnost,sa tako lakim i prirodnim stilom,da kada čitaš moraš biti i očaran i zatečen,jer očekuješ pisca,a nalaziš čoveka koji nosi onu čistotu i nevinoist, kakvu samo imaju neiskvarena deca.Pogledaj samo uvod knjige i sve će ti biti jasno.

Leonu Vertu

Molim decu da mi oproste što sam ovu knjigu posvetio odrasloj osobi. Imam za to jedno ozbiljno opravdanje: ta odrasla osoba je najbolji prijatelj koga imam na svetu. Imam i drugo opravdanje: ta odrasla osoba u stanju je da sve razume, čak i knjige za decu. Imam i treće opravdanje: ta odrasla osoba živi u Francuskoj, gladna je i hladno joj je. Potrebno joj je da je neko uteši. Ako svi ovi razlozi nisu dovoljni, rado ću posvetiti ovu knjigu detetu koje je nekad bila ta odrasla osoba. Sve odrasle osobe su nekad bile deca. (Ali se malo njih toga seća.)Ispravljam, dakle, svoju posvetu:

LEONU VERTU

kad je bio mali dečak

On je osoba za koju sam jako vezan i verujem da je negova duša na onom mestu gde više nema tuge i bola,dok njegov mali princ živi kroz naše misli i osećanja, da se samo u čistoti srca može naslutiti suština svega.

Te reči koje si citirala ja mogu primeniti na tebe i mene.Recimo da nikada nismo razmenili reči i razumeli jedno drugo,ti meni ne bi bila draga,a verujem ni ja tebi.Verovatno bi samo onako hladno prelazili preko onoga što smo napisali ne obazirući se na reči i na njihovo značenje.Ovako ono malo što znamo jedno o drugome ipak je dovoljno da mogu da ti kažem, da ja tebe nikada neću zaboraviti i da ću uvek znati, da tamo negde živi osoba sa kojom delim zajedničko interesovanje i smisao za lepo,ali ne više kao tuđin,već kao prijatelj sa kojim sam delio nešto posebno.

 

[Karen_Souza]

Hvala Karen,a pesma ti je .

Nema na čemu, Zlatousti. Ovakav odlomak zaslužuje posebnu pesmu, a Kiss From A Rose je, moraš priznati, jedna jako posebna pesma.

Malog Princa bi odrasli mogli malo češće da čitaju. Moja mama mi je čitala tu knjigu kada sam bila mala i kasnije mi je rekla da je to možda više knjiga za odrasle nego za decu.

 

[Златоуст]

Nema na čemu, Zlatousti. Ovakav odlomak zaslužuje posebnu pesmu, a Kiss From A Rose je, moraš priznati, jedna jako posebna pesma.

Najbolja od Seala.

Malog Princa bi odrasli mogli malo češće da čitaju. Moja mama mi je čitala tu knjigu kada sam bila mala i kasnije mi je rekla da je to možda više knjiga za odrasle nego za decu.

Pa i jeste njima namenjena,znaš i sama da njima treba sve da se crta,seti se samo zmijskog cara kako guta slona,a odrasli ga pobrkali sa šeširom.

Meni niko nije čitao,a prvi put sam ga uzeo možda kad sam imao osam godina,letnje doba oko pola devet uveče,kod komšije na spratu.Sećam se svih detalja kristalno jasno.