Preko sedam mora i sedam gora u jednoj maloj zemlji gde su čudni zakoni vladali, gde se stvarnost i magija stalno preplitali, na samoj granici sa drugim kraljevstvom nalazila se krčma poznata po nazivu Složna braća.Nikome nije bilo jasno zašto je izabran baš taj naziv jer je gazda kafane bila žena pa je nekako više priličilo da bude Složne sestre ali čudni su putevi gospodnji.
Krčma stara, trošna, ali puna topline odavala je neku sigurnost putnicima namernicima.
Gazdarica sredjena i utegnuta u izazovnoj haljini sa cigarom u ruci, davala je poslednje instrukcije pred otvaranja kafane. Plavušica je ubrzano trčkarala izmedju stolova zatežući stoljnjake na njima i dodavajući piksle gde fale (ebote zašto je ona u svakoj priči konobarica
).
Monaliza tako se zvala gazdarica, beše lepa žena, prefinjenih crta lica i urodjenih manira. Svi su se uvek pitali kako je uopšte došlo do toga da se bavi ovim poslom kada je delovala tako produhovljeno i bila veoma religiozna. Dan je uvek otpočinjala tako što bi pročitala barem dve strane iz njene Svete knjige koju je lično napisala, dok bi ispijala prvu jutarnju kafu uz koju bi popušila tri cigarete. Prezirala je ljude koji nisu u toj oblasti obrazovani čak su i njeni radnici morali da znaju Svetu knjigu napamet.
Plavušica tu knjigu u svom životu nije ni videla a kamo li nešto pročitala.
Pitate se kako je onda dobila posao kod Monalize, pa tako što je zamolila Jerohinca Merlina koji i ako nije verovao u tu čudnu knjigu, znao je sve tajne koje su zapisane u njoj i upoptrebivši magiju uspeo da natera gazdaricu da zaposli jadnu Blondiku.
Iz poštovanja prema njemu jer joj je u nekim kritičnim momentima svojim savetom pomogao a i napitak je delovao ona je pristala. Ipak je morala da naglasi da Blondi nikada neće moći da napreduje u poslu jer se nije dokazala u oblasti koju ona jako ceni tako da će je smatrati gradjaninom drugog reda.
Ipak su vremenom uspele nekako da se slože ili da budemo iskreniji bile su potrebne jedna drugoj. Blondici je trebao posao i ako je bio slabo plaćen ipak je imala posao a Lizici kako su iz milošte zvali Monalizu, je odgovaralo to što su gosti voleli konobaricu, dobro ne baš svi uvek se nadje neko ko je iz nekog razloga nezadovoljan ali nije većina bila u pitanju.
Tačno je osam časova počinje krčma sa radom i vrata se polako otvaraju. Unutra ulazi kamijondžija Katica glistica. Za njom trčkara njen partner u vožnji koji je bio i avijatičar i porno glumac i pevač ali se na kraju ipak stacionirao da bude samo kamijondžija jer je jedino to zanimanje voleo. Mislite da je Katica bila neka kršna žena e prevarili ste se. Beše to lepa mlada dama sa umilnim glasićem i blagim pogledom. Kada je govorila kao da cvrkuće ali smo svi ipak znali da je unutra vatra živa. Jednom joj se Konan smučio jer je toliko glasno negodovao da sarma koju naručuje u kafani nije dobra i toliko je gundjao i psovao da su čak i njoj proradili živci jer je izgubila apetit slušajući ga. Nije pomoglo ni brojanje do deset, ni meditacije ništa........
Smirila se tek kada ga je propisno izubijala i bila sigurna da više ni glasa neće pustiti.Sreća u nesreći je ta da je sve to gledao njen tek novopridošli ortak u poslu i na vreme shvatio sa kim ima posla tako da je ponudu da profit dele u srazmeri 70:30 naravno u Katicinu korist odmah prihvatio da ne završi slučajno kao Konan, koji je u ćošku onesvešćen ležao.Katica se iz stanja furije opet vratila u prvobitno stanje umilne ženice i nastavila da jede svoj musli.
Seli su za sto i naručili po zeleni čajić. Naručio bi on rado jedan staropramen ali sećanje na Konana ga je uvek upozoravalo da to ne bi bilo pametno.
Za njima u krčmu uleće Krvavi Neo, voleo je taj nadimak koji mu je išao uz ime jer je smatrao da tako odaje neki strašan utisak. Medjutim beše to dobra dušica malo preke naravi ali sa velikim osećajem za pravdu. U poslednje vreme bio je malo nervozan jer su mu neki kafanski prijatelji otišli na dalek put, čak u drugo kraljevstvo pa nije imao s kim da ubija vreme, zato je uvek na eks ispijao čašice ljute.
Nelica i Helenica dolazile bi povremeno ali su i one ovog jutra uletele odmah za Neom. Volele su da svrate da čuju šta se dešava u kraljevstvu a krčme su uvek bile najbolje mesto za to.Uvek su se smešile i malo pričale, više su volele da slušaju ko šta govori.Zato su uvek i birale sto u sredini da bi što više ljudi mogle da čuju.
Istoričar Milanče je bio neprimetan tip nikada se nije primećivalo ni kada je došao ni kada je otišao. Stalno je nešto zapisivao sedeći u nekom ćošku mrmljajući sebi u bradu, valja se za buduća pokolenja sve zapisati da se ne zaboravi.
Već su svi tu galama je na sve strane. I ako se svi deklarišu da slušaju samo srednjovekovnu muziku iz džubox-a trešti pesma tek novopečene pevaljke u usponu Cece. Na pitanje ko je to pustio svi ćute, vrte glavom i govore u glas ja to ne slušam.
Ovo je samo uvod u jednu čudesnu priču o ljudima jedne čudne zemlje i još čudnije krčme tako daleko a opet tako blizu vas.
Nastavak sledi...........
Naravno svaka sličnost sa nekim ličnostima je slučajna
i molim samo bez ljutnje, sve je ovo ipak samo piščeva mašta 
Krčma stara, trošna, ali puna topline odavala je neku sigurnost putnicima namernicima.
Gazdarica sredjena i utegnuta u izazovnoj haljini sa cigarom u ruci, davala je poslednje instrukcije pred otvaranja kafane. Plavušica je ubrzano trčkarala izmedju stolova zatežući stoljnjake na njima i dodavajući piksle gde fale (ebote zašto je ona u svakoj priči konobarica
). Monaliza tako se zvala gazdarica, beše lepa žena, prefinjenih crta lica i urodjenih manira. Svi su se uvek pitali kako je uopšte došlo do toga da se bavi ovim poslom kada je delovala tako produhovljeno i bila veoma religiozna. Dan je uvek otpočinjala tako što bi pročitala barem dve strane iz njene Svete knjige koju je lično napisala, dok bi ispijala prvu jutarnju kafu uz koju bi popušila tri cigarete. Prezirala je ljude koji nisu u toj oblasti obrazovani čak su i njeni radnici morali da znaju Svetu knjigu napamet.
Plavušica tu knjigu u svom životu nije ni videla a kamo li nešto pročitala.
Pitate se kako je onda dobila posao kod Monalize, pa tako što je zamolila Jerohinca Merlina koji i ako nije verovao u tu čudnu knjigu, znao je sve tajne koje su zapisane u njoj i upoptrebivši magiju uspeo da natera gazdaricu da zaposli jadnu Blondiku.
Iz poštovanja prema njemu jer joj je u nekim kritičnim momentima svojim savetom pomogao a i napitak je delovao ona je pristala. Ipak je morala da naglasi da Blondi nikada neće moći da napreduje u poslu jer se nije dokazala u oblasti koju ona jako ceni tako da će je smatrati gradjaninom drugog reda.
Ipak su vremenom uspele nekako da se slože ili da budemo iskreniji bile su potrebne jedna drugoj. Blondici je trebao posao i ako je bio slabo plaćen ipak je imala posao a Lizici kako su iz milošte zvali Monalizu, je odgovaralo to što su gosti voleli konobaricu, dobro ne baš svi uvek se nadje neko ko je iz nekog razloga nezadovoljan ali nije većina bila u pitanju.
Tačno je osam časova počinje krčma sa radom i vrata se polako otvaraju. Unutra ulazi kamijondžija Katica glistica. Za njom trčkara njen partner u vožnji koji je bio i avijatičar i porno glumac i pevač ali se na kraju ipak stacionirao da bude samo kamijondžija jer je jedino to zanimanje voleo. Mislite da je Katica bila neka kršna žena e prevarili ste se. Beše to lepa mlada dama sa umilnim glasićem i blagim pogledom. Kada je govorila kao da cvrkuće ali smo svi ipak znali da je unutra vatra živa. Jednom joj se Konan smučio jer je toliko glasno negodovao da sarma koju naručuje u kafani nije dobra i toliko je gundjao i psovao da su čak i njoj proradili živci jer je izgubila apetit slušajući ga. Nije pomoglo ni brojanje do deset, ni meditacije ništa........
Smirila se tek kada ga je propisno izubijala i bila sigurna da više ni glasa neće pustiti.Sreća u nesreći je ta da je sve to gledao njen tek novopridošli ortak u poslu i na vreme shvatio sa kim ima posla tako da je ponudu da profit dele u srazmeri 70:30 naravno u Katicinu korist odmah prihvatio da ne završi slučajno kao Konan, koji je u ćošku onesvešćen ležao.Katica se iz stanja furije opet vratila u prvobitno stanje umilne ženice i nastavila da jede svoj musli.
Seli su za sto i naručili po zeleni čajić. Naručio bi on rado jedan staropramen ali sećanje na Konana ga je uvek upozoravalo da to ne bi bilo pametno.
Za njima u krčmu uleće Krvavi Neo, voleo je taj nadimak koji mu je išao uz ime jer je smatrao da tako odaje neki strašan utisak. Medjutim beše to dobra dušica malo preke naravi ali sa velikim osećajem za pravdu. U poslednje vreme bio je malo nervozan jer su mu neki kafanski prijatelji otišli na dalek put, čak u drugo kraljevstvo pa nije imao s kim da ubija vreme, zato je uvek na eks ispijao čašice ljute.
Nelica i Helenica dolazile bi povremeno ali su i one ovog jutra uletele odmah za Neom. Volele su da svrate da čuju šta se dešava u kraljevstvu a krčme su uvek bile najbolje mesto za to.Uvek su se smešile i malo pričale, više su volele da slušaju ko šta govori.Zato su uvek i birale sto u sredini da bi što više ljudi mogle da čuju.
Istoričar Milanče je bio neprimetan tip nikada se nije primećivalo ni kada je došao ni kada je otišao. Stalno je nešto zapisivao sedeći u nekom ćošku mrmljajući sebi u bradu, valja se za buduća pokolenja sve zapisati da se ne zaboravi.
Već su svi tu galama je na sve strane. I ako se svi deklarišu da slušaju samo srednjovekovnu muziku iz džubox-a trešti pesma tek novopečene pevaljke u usponu Cece. Na pitanje ko je to pustio svi ćute, vrte glavom i govore u glas ja to ne slušam.
Ovo je samo uvod u jednu čudesnu priču o ljudima jedne čudne zemlje i još čudnije krčme tako daleko a opet tako blizu vas.
Nastavak sledi...........
Naravno svaka sličnost sa nekim ličnostima je slučajna
i molim samo bez ljutnje, sve je ovo ipak samo piščeva mašta 
