DALEKO OD ŽIVOTA, A DO GRLA U NJEMU

Idemo od teme do teme, ponegde ostavimo post - naš mali trag; teme češće biraju nas, nego mi teme.
Sretnemo znance iz ovog sveta, mahnemo.
Obraduje nas svaka pp dok je ne otvorimo, a samo retke pp obraduju nas i dok ih čitamo.
Ne znamo posve sigurno šta tražimo, ali, tražimo to uporno, kao nekakav melem.
Buknu iznenadne ljubavi... bežimo na MSN, gmail... i nastavljamo tamo putovanje putem s pobrkanim putokazima.
Pokušavamo, ponekad, da proniknemo u karaktere, zurimo dugo u profile, „listamo“ postove, zaboravljajući da se i sami ne predstavljamo uvek, ni u profilima, ni u postovima, onakvima kakvi smo.
Otkrivamo ko koga „muva“, oprezno „ispipavamo“ koga bismo mi...
Ko na političke teme ode i odmah ne utekne, upada u kaljugu strašnih manipulacija, nesvestan toga.
Na sexu se merkaju potencijalni partneri za dobar cyber sex, a njih je najmanje upravo tu.
Kad u devojci otkrijemo staricu ili mladića, učini nam se da smo otkrili mnogo, a otkrili smo samo, za ovdašnje prilike, točak u vatri.
Na forumu smo... daleko od života... a do grla u njemu.
 
Kliknite za proširenje...
Nažalost istina. Ali mnogo bolnija nego u odnosima oči u oči, zbog dužine trajanja lažnog predstavljana ( virtuelno + materijlno + duhovno = "razum" ),
"Čovek nikad ne napreduje od zablude ka istini, nego od istine ka istini, od manje istine ka većoj istini." Konfučije​
 
A zar ne mislis da smo upravo u postovima onakvi kakvi zaista i jesmo. Tu smo skriveni od javnosti, ne vide nam se lica i mozemo biti opusteni do kraja. Nema potrebe da se foliramo. Mislim da blogovi i komentari mnogo govoreo nama okolini ali najvise nama samima. Tu nema postovanja autoriteta i slicnih prepreka da se svakome kaze sta se misli i da se staovi preispitaju odmah i sad, sto licno meni odgovara. Kada nisam sigurna u neki svoj stav, okrenem komentare na tekstove i nadjem gde sam ja u odnosu na neki slican svet koji je kao i ja odlucio da se ovako druzi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top