O radu

Ја сам против рада. Радити треба само онолико колико је потребно обезбедити егзистенцију и ништа више од тога. Све више од тога је губљење времена,и то у буквалном смислу.

Као што је то рекао Сенека:

Neće se naći niko ko bi želeo da razdeli svoj novac. Stegli su se čuvajući bogatastvo no čim se radi o razbacivanju vremenom, jedinom stvari kod koje je škrtost valjana, tu su veoma široke ruke. Izračunaj koliko ti je vremena oduzela prepirka sa ženom, kažnjavanje robova, jurcanje po gradu zbog društvenih obaveza. Dodaj tome i bolesti koje smo sami sebi napravili i ono vreme koje je ostalo neiskorišćeno.
Videćeš da na računu imaš manje godina nego što misliš.

Сенека

Исто тако неко баца сваког дана осам, девет , десет часова свог живота у неповрат. Зарад неког безвезног рада на траци, у фабрици, у фирми, зарад цркавице коју добије у накнаду за тај свој рад и изгубљено време.

Али нажалост такав је систем. Да би живео човек мора радити. Некада га је на то приморавао бич а данас је бич заменила глад. Док је све остало исто. Са једне стране робови са друге господари.
Рад је дакле у овом изопаченом систему који зовемо "цивилизација" нужност. Докле год расподелу ресурса на Земљи контролише мањина богатих, са својим јахтама, својим Ролс Ројсевима, својим вредностима, тако ће и бити. Маса ће радити за ту привилеговану мањину,њихове јахте и њихове вредности.

Како према раду да се постави појединац ?

Нажалост, већина људи мора радити. Али као што рекох, тај рад треба бити такав и са циљем да се индивидуа једном ослободи рада и врати власништво над својим временом које ће посветити правом раду. Духовном усавршавању и проучавању филозофије, са перспективом спасења. Јер то је једини рад који се бави оним вечним што не настаје и нестаје, уместо кулама од карата.

 

[hakim bej]

Umni rad je takodje rad.
Ti volis da mistifikujes stranim recima, "progresivno kontempliranje", al je to jos uvek stari dobri rad.
Bildovanje mozga na studijama je teze od bildovanja tegovima.
Radis, a ne verujes.

 

[JA KOJI JESAM]

Ovdje je, kako mi se čini, u pitanju neshvatanje upotrebe riječi i pojma rad. Riječ rad je uveliko zloupotrijebljena i izopačena od svog izvornog značenja.
Raditi bi trebalo da znači kretati se i kroz kretanje manifestovati pojavu. Međutim, čovjek je svojim razumom uspio da iskrivi ovo značenje do te mjere da kada se pomene ili pomisli riječ-pojam 'rad' mi vidimo i zamišljamo prisilnu aktivnost. Ovo iskrivljenje je posledica shvatanja. A šta bi to bilo onda što je namjereno a što je iskrivljeno shvatanjem? Rad je Izraz Sebe kroz kretanje, kroz akciju. Kao takav, neminovan je za stvaranje bilo kojeg iskustva bića. Ali upravo neshvatanje svoje suštine, neshvatanje prirode realnosti, neshvatanje strukture, kako našeg tijela tako i naše realnosti, dovodi do percepcije koja je uzročnik projektovane realnosti baziranje na tom neshvatanju.

A šta je prva i osnovna postavka tog neshvatanja postojanja u ovom tijelu?

To je vjerovanje (ubjeđenje) da se naše tijelo mora hraniti kako bi moglo da opstane u životu. Samim tim se javlja i drugo veoma upečatljivo iskrivljenje-neshvatanje istine o sebi a to je da naše tijelo, a s tim i mi, opstajemo u životu radije nego li postajemo svojim izborom, svojom voljom. Ovo prvo ubjeđenje iziskuje ovo drugo ili pak obrnuto. "Da bi opstao moram da jedem.". Iz toga slijedi treća zabluda koja uveliko učvršćuje trijadu uvjerenja (ubjeđenja) što shvatanje zablude o postojanju u tijelu čini nemogućim a uvjerenje neoborivim. Ta zabluda je da upravo zbog ova dva razloga moramo da radimo da bi smo se hranili kako bi smo opstajali. Ovdje pojam 'rad' dobija svoju punu moć u iskrivljenju. Dakle, pod pojmom 'rad' sad se (podrazumijevajući ova tri ubjeđenja) smatra nužnost koja nas goni u neželjeno. Rad je postao kazna a ne daR.

.

RAD=DAR.

Ove dvije kratke riječi imaju za osnovu isto značenje, jedna objašnjava drugu i to postane jasno kada se analizira njihova glasovna struktura.
U srpskom pismu RAD=R-znači KRETANJE, A-znači JA JESAM, D-znači DOBRO.
RAD znači KRETANJE JA JESAM DOBRO.

DAR= D znači DOBRO, A znači JA JESAM, R znači KRETANJE. Čitajući unazad riječ RAD dobijam riječ DAR koja i u jednom i u drugom slučaju znači jedno te isto: Kretanje omogućava nešto dobro. A šta je to što je dobro? To je manifestacija ŽIVOTA. DAR stoga znači: DOBRO JA JESAM KRETANJE (u kretanju). DAR je dakle 'dobro' koje se manifestuje kretanjem. RAD je dakle nešto što kretanjem čini dobro.

Ali kako se onda desilo da na pomen riječi, koja uistinu znači nešto dobro, mi osjećamo negodovanje, negativnost, potrebu za bijegom?

Razlog je neshvatanje riječi i pojma RAD-DAR. U neshvatanju istinskog značenja riječi RAD=DAR, ljudskim razumom, biće je stvorilo vezu između onog trojstva ubjeđenja sa značenjem ove riječi. Dakle, rad je shvaćen kao prinudna aktivnost proizašlja iz potrebe za opstankom. Dakle, pojam rad se izjednačio sa pojmom prinuda i dobili smo potpuno iskrivljenje inicijalnog značenja što nas od tog momenta drži u konstantnoj zabludi. U čemu je zabluda? Zabluda je u tome da kada pomislimo na rad mislimo na prinudu a ne na DAR koji nam je darivan od 'Boga' (Sebe) u cilju samorealizacije.

.

Ja za sebe kažem da sam 'nezaposliv' (što u prevodu znači da ne radim za opstanak). U isto vrijeme radim u ateljeu, crtam, slikam, pišem i drugo. To činim s radošću ali čak sam i ja sam bježao od riječi rad (očigledno poveden izjednačenjem termina rad sa terminom prinuda i umjesto riječi rad koristio sam riječ IZRAZ. To je bilo s namjerom da potpuno izbjegnem moguću zabludu po kojoj bi se mogao dati i najmanji znak da je ono što radim rad za opstanak. Međutim, zabluda se ne može izbjeći sve do momenta dok se sve oko te zablude ne prosvijetli. Iako za sebe kažem da sam 'nezaposliv', svoje slike prodajem i shvatam to kao razmjenu. Razmjena se mjeri u novcu, a ponekad i u uslugama, ponekad u 'dobrima'. Novac pri tome ne shvatam kao nužno zlo već kao sredstvo razmjene.

 

[123loncar]

...srpski , današnji jezik , proizvod je jedne imperije koja je duhovno gazila jednu blkansku teritoriju...on je baziran na veštačkom jeziku, koji je velika imperija ( uzgred , koja je jedina ostvarila san hiljdugodišnjeg carstva - VIZANTIJA ) osmislila i ugradila slovenima kako bi ih učinila sedećim narodima lako pobedivim...osnov ove strategije bio je : narodi se ne uništavaju spolja , već iznutra...dakle, kad se narodu uništi duhovnost i izbriše poreklo , oništen je i on sam....ovo uništavanje slovena i srba učinjeno je preko jezika....to svak zna , sem manipulatora i ništaka... rad=dar...smešno i bedno manipulativno izvođenje - jednom rečju besmislica ...toliko besmisleno izvođenje zaključka , taman koliko su besmisleni svi slovenski jezici - naročito u balkanskim državama....na fašističkim logorima pisalo je na ulaznim kapijama : Rad očovečuje i oslobađa ...verovatno motivisani ovakvim i sličnim jezičkim izvođenjima i zaključivanjima...
...svakako da svako promišljanje vodi čoveka ka spoznoja svega pa i samoga sebe...to spoznavanje sebe sama , zapravo spoznaje i ambijent u kome se i egzistira....a mi smo u robijašnici..surovoj eksploatacionoj robijašnici koja porobljava...to je sasvim jasna stvar..rad zaglupljuje , porobljava i otuđuje čoveka od njegove prirode - ljudskosti....dakle, radom se postaje argator - a s' vremenom čista biološka programirana mašina...
...koliko vidim , Oziman želi nekim razmišljanjima da na ukaže na to i samu prirodu rada...
...i u tome je svrha filosofije...oslobađati izbavljati iz otuđenja prirodu čovekovu... to je i suština čovekoljublja !

 

[hakim bej]

Svi smo na maslovljevoj piramidi.
Penjanje uz piramidu zahteva rad.
Nerad je siguran put ka silasku sa piramide.

 

[oziman]

Ресурси на Земљи припадају владајућој елити, класи богатих. Робљу је од тих ресусрса одређено тек толико да преживи и тек толико да се не буни против господара. Док остало иде богатима, како би они имали за јахте, ролс ројсеве, за швалерације и уопште за остваривање узвишених вредности и циљева њиховог живљења.

Наравно, Ту и тамо протуриће робљу некога ко је "остварио сан" ко је наводно из класе робља прешао у класу богаташа. Наравно да тако нечег нема у стварности али ето, владајућа класа ту и тамо избаци понеког глумца, како би сужњи помислили да имају шансу. И да богатство није резервисано само за владајућу елиту већ да свако има шансу поштеним радом да постане богат. Она прича , заврши школу, ради, обогати се.
Ма немој. Та прича иде заправо овако: Заврши школу, ради за оних 5 процената богатих, преживљавај,размножи се и умри.

Олигархија је само привидно укинута. Као и робовласништво, само што је бич заменила глад и привидна добровољност робова да раде. То је генијалан план владалаца. Дати привидну слободу сужњима тако да се нико не може бунити. И уживати на миру у својим јахтама.

 

[hakim bej]

Ресурси на Земљи припадају владајућој елити, класи богатих.

Pripadaju, na papiru.
Zemljino bogatstvo je ravnomerno rasporedjeno, i posto ima vise robova (95%) nego njihovih vlasnika (5%), bogatstvo je u posedu vecine.
Samo sto vecina nije svesna.
Ili ne zeli da bude svesna, ne znam.
Ne moze se robovlasnik voziti u tri rolsrojsa odjednom nego najvise u jednom.
Druga dva su balast, briga, bukagija.
Ne moze spavati u pedeset spavacih soba. Najvise u jednoj.
Ostale su balast, tezina, briga.
Ne moze pojesti kilogram hrane, nego mora sa stola ustati gladan, bogat a gladan, jer zbog nerada ne sme nikada da bude sit, pretvorice se u svinju.
Resursi na zemlji su prirodno rasporedjeni. Cije su ovce njegovo je i brdo.
Ne moze posedovati ovce onaj ko ne moze da ih cuva.
Samo onaj ko radi moze zaista posedovati. Dok radi.

Pitanje je kada ce ljudi postati svesni.