O naučnicima

Уместо филозофа данас се познати научници узимају за мерила људске мудрости од којих очекујемо да нам кажу суштину света и живота. Филозофија је склоњена на маргину, претворена у "филозофију језика" која не служи ничему и не вреди ништа. Славни дани великих филозофских открића прошлих векова свесном кампањом гурнути су под тепих ћутње и игнорисања, јер владарима света не одговара да људи много мисле. Па су тако научници изгурани на пиједестал величина мудрости.
Рецимо, Стивен Хокинг је данас архетип интелигенције, мудрости, научника. И то не зато што је он нешто много изузетнији од својих колега, већ захваљујући том свом стању које га чини упечатљивом појавом, па га маса лако запази, зато је и славан. А све уз придеве "памет, интелигенција, наука".

Тако да данас уместо филозофима новинари постављају њему питања о суштини света и живота. Питања о којима он нема благе везе, нити су она област научног метода уопште.

Рецимо ово:

Stiven Hoking: Bog nije stvorio univerzum
Tanjug | 02. 09. 2010. - 14:47h | Foto: Reuters |
Bog nije stvorio univerzum, a Veliki prasak je bila neizbežna posledica zakona fizike, tvrdi u svojoj novoj knjizi proslavljeni britanski teoretski fizičar Stiven Hoking.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/205414/Stiven-Hoking-Bog-nije-stvorio-univerzum

Потпуно изврнуте вредности и декаденција знања уопште.

Одговоре на питања како је настао универзум, шта је суштина света и живота неће наћи људи попут Хокинга а који су везани научним методом истраживања и закључивања. Те одговоре не може дати онај ко посматра птицу на лабораторијском столу сецирану ин виво, већ онај ко је посматра на небу док лети, контемплирајући над њом.

Неће одговоре на суштинска питања дати онај ко у женским грудима види овако нешто:

Dojku oblikuje žlezdasto tkivo mlečne žlezde (glandula mammaria) uloženo u vezivnu stromu i obloženo masnim tkivom. Mlečnu žlezdu čini 10 do 20 alveotubuloznih žlezda (lobi glandulae mammariae), od kojih svaka ima izvodni kanal (ductus lactiferi) koji se svaki posebno otvara na bradavici dojke . Režnjevi se dele na režnjiće (lobuli glandulae mammariae), odeljene vezivnim pregradama.

Већ се суштини света и живота приближио онај ко их види овако !

Јарко сунце иде на конаке
Пред њим иде Даница звјездица,
na je њему тихо говорила:
„Јарко сунце, јеси л' с' уморило?

Јарко сунце њози говорило:
„Нијесам се јунак уморио,
али сам се мало разболио
гледајући лијепе дјевојке.

Ja какве су, бог им добро дао!
Из ока им само сунце сија,
испод грла сјајна мјесечина,
двије дојке из раја јабуке!"

Srpska lirska narodna pesma

О ви виши људи. Чувајте се научника! Мрзе вас: јер они су неплодни! У њих су хладне исушене очи, пред њима свака птица лежи очерупана."
цитат Ниче.

 

[hakim bej]

одговоре не може дати онај ко посматра птицу на лабораторијском столу сецирану ин виво, већ онај ко је посматра на небу док лети

 

[oziman]

Шопенхауер о научницима:

"Takvi gospodari lonaca i retorti moraju da nauče da hemija čini sposobnim za apotekara, ali ne za filozofa; isto kao što se ne manji broj izvesnih drugih, njihovom duhu sličnih istraživača prirode, mora naučiti da čovek moze biti savršen zoolog i u prste znati svih šezdeset vrsta majmuna, a da ipak, ako sem toga nije naučio ništa do možda još katehizam, u celini uzevši bude neznalica, čovek koji se ubraja u narod. A ovo je danas čest slučaj. Kao tumači sveta nameću se Ijudi koji su naučili svoju hemiju ili fiziku, iIi mineralogiju, iIi zoologiju, iIi fiziologiju, ali ništa više na svetu, i koji uz to svoje jedino, smeštaju ono svoje drugo znanje: naime ono što im je još ostalo od katehizma iz školskih dana, pa kad im se onda ta dva komada baš ne uklope, postanu podrugljivci religije i ubrzo neukusni plitki materijalisti.

Da je postojao jedan Platon iIi Aristotel, Lok, a pogotovu jedan Kant, mozda su nekada čuli u školi, ali te Ijude pošto ovi niti su vladali loncem za topljenje i retortom, niti su punili majmune, nisu smatrali vrednim upoznavanja, vec, bacajuci olako kroz prozor misaoni rad dve hiIjade godina, filosofiraju nešto pred publikom iz sopstvenih bogatih duševnih sredstava, na osnovu katehizma, sa jedne strane, i lonca i retorte, ili registra sa majmunima, sa druge.

Oni zaslužuju da budu bezobzirno poučeni, kao ignoranti koji imaju još mnogo toga da nauče, pre nego budu mogli da ucestvuju u razgovoru. I uopšte svako ko sa dečje naivnim realizmom, tek onako nasumce, dogmatizira o duši, Bogu, nastanku sveta, atomima i slicnome, kao da je Kritika čistog uma napisana na Mesecu i ni jedan njen primerak nije dospeo na Zemlju, spada upravo u narod: pošaljite ga u sobu za sluzinčad, neka tamo predaje svoju mudrost."

Шопенхауер
"О вољи у природи"