Tajne Hronike 29.
Klečeći u dubokom naklonu, nije se usuđivao da odvoji pogled od para ogromnih, ručno izrađenih sandala od papirusovih užadi, pred sobom. Njegovo sklupčano telo, bacalo je malu mesečevu senku, na pod od uglačanog granita. Videvši je pomisli, dobro je zasad. Preživeo sam pogled, spram kog je pogled Faraona, smajli tipa D. Tišina je bila granitna.
- Oprosti učitelju - usudi se najzad.
- Neka ti Majka prašta ako bude htela, mada si ovog puta preterao, Ars. Zašto nosiš tako glupo ime?
- Kakva voda, takva i plovidba, učitelju.
- Zašto si joj dozvolio da me pozove?
- Moja krivica učitelju. Ona nije znala šta će se desiti. Svađale su se. Hoće da ide u inkarnaciju. -- - Hteo sam da joj otvorim intuiciju pre no što ode.
- Gospodarica zemlje da ide u inkarnaciju?
- Takvo je vreme izgleda došlo, ona među smrtnike, a ja sam ti po svojoj prilici stigao do terazija srca. „Piši doktore da sam umro od sifilisa, a ne od dizenterije, nek’ ljudi pričaju kako je Lala umro k’o jhebač a ne k’o sheronja“.
- Grešiš šegrte, ovo još nije to, čega se bojiš.
- Svejedno, je učitalju, neće još dugo potrajati. Živim kao fantom i telu smrtnika, a Hadove furije mi ne daju nos da promolim, ovde samo Njenom voljom.
- Znam. Dobio si šta si zaslužio.
- Ahm, a da li bi možda gospodar Meseca mogao da pomogne ovom svom neukom šegrtu?
- Zašto?
Jako dobro pitanje, pomisli Ars. Ide mi se na bilijar, eto zašto.
- Zato što imam još puno toga da poradim, ne mogu još da odem.
- Pred vagom srca, to kažu skoro svi. Anubis se odavno ni ne osvrće na takve argumente, ali šta je to što hoćeš „ još da poradiš“?
- Reći ću ti kad mi kažeš, zašto misliš da sam dobio šta sam zaslužio.
- Zato što te u suprotnom ne bi snašlo, da te brat ubije, a sestra zaštiti najbolje što zna.
- Upravo povodom toga sam i hteo, da se suočim sa bratom i da mu kažem da mu opraštam.
- Nije dosta. Ako već nisi, oprostićeš mu pred vagom, iskreno praštanje je tvoja stvar, nemaš šta da mu kažeš i to te ne spašava vage, samo ti olakšava srce. Mislim da imaš još nešto, šegrte.
- Hteo bih da popravim svoj odnos prema njemu.
- To već liči na nameru, no za to je kasno, prilika je propuštena. Osim toga nisam siguran da bi on to hteo. Što šta je već učinjeno i sa tvoje i sa njegove strane i ne može da se učini ponovo, sve i da ste obojica za tako nešto. Ni jedna reka ne teče uzvodno, pogotovo ne zbog dva šarana.
- Ok, razumeo sam. Piši da sam umro, daj tu vagu, Anubisa sa krodilom i percetom, Ozirisu se klanjam reda radi i tako znam šta me čeka, pa da završimo.
- Polako, sve u svoje vreme. Što ti se odjednom žuri? Trenutno uživaš zaštitu moćnog saveznika, imaš čak i odlično telo koliko vidim. Šta ti je sad odjednom tako hitno?
- E, ako češ da ćutiš do kraja vremena odaću ti jednu tajnu.
- Kad si čuo ibisa da govori jezikom ljudi?
- Jako duhovito.
- Dobro, imaš reč Meseca.
- Jaka stvar, al’ i tako, nema veze.
- Kako hoćeš.
- Evo ovako. Sad kad Majka završi sa Amanuet, prvo će me okrpiti što sam te pustio ovamo, a samo to mi je odavno zabranila.
- To nije strašno. Uzgred, mamica je dobro podnela naš ponovni susret posle toliko vremena i iz toga bi moglo da se desi mnogo više dobrih nego loših stvari. Više ne smem da ti kažem, ali skoro da si napravio dobro delo, o tome ne moraš da brineš, nego reci mi bolje, zašto si to uradio.
- Bilo mi je žao seke, hteo sam nekako da joj probudim intuiciju, a znaš i sam da nema načina da direktno delujem, ona je starija. Mogao sam preko Adeptusa i Morgane, ali to njie bilo hm, izvodljivo.
- Zamisao ti je dobra, najbolja stvar koju si mogao da joj pokloniš za rastanak. Lepo si to smislio, ali mi je sumnjivo to što si napravio tako, da bi kao, usput opet ispao najpametniji.
- To moj učitelj kanda, iz ličnog iskustva?
- Tačno šegrte, ja sam to preživeo i od toga sam postao ono što jesam.
A da te je Ra uhvatio očerupao bi te kao kokošku, samo ovlaž pomisli.
- Ali nije, a i to je mudrost. Slušaj i ne glupiraj se. Suočiti se sa samim sobom, a naročito sa onim postupcima i osećanjima, koji najviše bole je nešto, od čega se napreduje, a ne od skrivanja iza kvazi pameti. Kad vidiš da neko to stalno radi, sigurno ima nešto što hoće da sakrije, a to su najčešće osećaji i to veoma konkretni. Zato bi ti radije pred vagu, nego pred Majčino lice. Ona naravno zna o tome, mnogo više nego što ja sad tu nagađam, uhvatiće te odmah za to mesto. Pa nije valjda toliko strašno da bi pre u smrt? Nije naravno, nego je tebi strašno i nadaš se pravdi pred vagom. Radije smrt i pravedno zadovoljenje, jer misliš da si u pravu, nego sentimentlno sažaljenje i oprost Majke. Hajde šegrte reci svom majstoru da se vara, da te čujem.
- Pa, u principu se i ne varaš.
- A šta, ako se pred vagom ispostavi da nisi u pravu, kao što će skoro sigurno biti? Uzgred, pred vagom je glupi Anubis koji radi fizički deo posla, malo bolje vidi u mraku i to je sve. Od njega skoro ništa ne zavisi. Ja samo beležim i naravno, reč je Ozirisova.
- To i hoću učitelju. On je muško, razumećemo se kao muškarci, osim toga njega je isto ubio brat, a on se vratio od Hada, jedini valjda. Razumeće me i posavetovaće me, bolje od bilo koga.
- E, kako je lepo biti šegrt. Hoćeš da te razočaram sad, ili da te pustim još nekoliko stotina života, dok sam ne ukapiraš?
- Razočaraj me učitelju. To mi duguješ kao šegrtu i ne štedi. Valjda nešto vredi ovo moje šegrtovanje?
- Jesi li siguran?
- Sto posto.
- Ovo poslednje nisam razumeo, ali mislim da je odgovor potvrdan. Prvo, kad staneš pred Ozirisa, da te pitam, jeste li tamo sami vas dvojica? Ko stoji iza njega?
- Njegove žene. Izida i Neptis.
- A šta misliš, da one tamo stoje da bi tračarile i da ništa ne slušaju?
- Pa, ne.
- Naravno, a kad žena, ili još gore, dve i to ne bilo koje dve, slušaju razgovore tog tipa, misliš da se ne mešaju, onako jedna preko druge? Kad dođeš tamo, sa tim što nosiš, ’ajde što ti nećeš doći do reči od njih, nego neće ni siroma’ Oziris, a moraće da lupi na kraju svoj pečat. E, moj šegrte, izvini, ali slaba ti nešto ta tvoja nauka. Sad me samo nemoj pitati, zašto baš one moraju tamo da budu.
- Pa valjda sam nešto i dobro učinio. Izida je majka, osetiće to sigurno. Od Neptis i tako ne očekujem ništa lepo.
- Izida je tvoja Majka, budalo šegrtska i ako se dobro razumem u te stvari, čeka te ovde sama iza ove kamenčine, imaš priliku kakvu ni ne znaš. A Neptis? Hm, to ćeš videti i sam pre ili kasnije. Povodom njenih sila, na tvom mestu, ne bih bio baš tako malodušan.
- Dobro, a možda ipak Oziris i dođe do reči.
- Doći će naravno, njegova je uvek zadnja i šta onda? Znaš kako je on prošao kroz podzemni svet?
- Iskupila ga je žena ili sestra, kako se već uzme.
- Da, upravo tako i nije poznat niti jedan drugi način, koliko pamtim.
- Ali ja nemam...
- Siguran? Ili pre, nećeš da imaš, misliš da ne zaslužuješ?
- Da, ali on je onda primio dužnost, da celu večnost sudi, a ja cenim svoju slobodu.
- He, a ko kaže da je on to dobrovoljno? Možda, ne bih znao. Idi pa ga pitaj. Ko zna, šta bi ga snašlo da je umesto toga izabrao da ide na pecanje? Nil je dušu dao za pecanje, a i za još ponešto.
- Dobro, razočarao si me učiteju i šta sad ja treba da radim pred Majkom?
- E, to ne znam. Ona je Majka. Ne zaboravi to nikad. To znači da je Stvaranju mnogo bliža, nego mi sa svim našim mudrovanjima i valjda je zato pre svega najvažnije, da stojiš na ravnom i mirnom tetragramatonu, ma šta da te snađe i tako dalje, da te ne davim i onako poznaješ teoriju. Hajde, sad budi dobar i vidimo se.
- Samo još da te pitam, koju igru si igrao sa Lunom?
- Tarot, naravno.
- Hvala ti, vidimo se na vagi učitelju.
Klečeći u dubokom naklonu, nije se usuđivao da odvoji pogled od para ogromnih, ručno izrađenih sandala od papirusovih užadi, pred sobom. Njegovo sklupčano telo, bacalo je malu mesečevu senku, na pod od uglačanog granita. Videvši je pomisli, dobro je zasad. Preživeo sam pogled, spram kog je pogled Faraona, smajli tipa D. Tišina je bila granitna.
- Oprosti učitelju - usudi se najzad.
- Neka ti Majka prašta ako bude htela, mada si ovog puta preterao, Ars. Zašto nosiš tako glupo ime?
- Kakva voda, takva i plovidba, učitelju.
- Zašto si joj dozvolio da me pozove?
- Moja krivica učitelju. Ona nije znala šta će se desiti. Svađale su se. Hoće da ide u inkarnaciju. -- - Hteo sam da joj otvorim intuiciju pre no što ode.
- Gospodarica zemlje da ide u inkarnaciju?
- Takvo je vreme izgleda došlo, ona među smrtnike, a ja sam ti po svojoj prilici stigao do terazija srca. „Piši doktore da sam umro od sifilisa, a ne od dizenterije, nek’ ljudi pričaju kako je Lala umro k’o jhebač a ne k’o sheronja“.
- Grešiš šegrte, ovo još nije to, čega se bojiš.
- Svejedno, je učitalju, neće još dugo potrajati. Živim kao fantom i telu smrtnika, a Hadove furije mi ne daju nos da promolim, ovde samo Njenom voljom.
- Znam. Dobio si šta si zaslužio.
- Ahm, a da li bi možda gospodar Meseca mogao da pomogne ovom svom neukom šegrtu?
- Zašto?
Jako dobro pitanje, pomisli Ars. Ide mi se na bilijar, eto zašto.
- Zato što imam još puno toga da poradim, ne mogu još da odem.
- Pred vagom srca, to kažu skoro svi. Anubis se odavno ni ne osvrće na takve argumente, ali šta je to što hoćeš „ još da poradiš“?
- Reći ću ti kad mi kažeš, zašto misliš da sam dobio šta sam zaslužio.
- Zato što te u suprotnom ne bi snašlo, da te brat ubije, a sestra zaštiti najbolje što zna.
- Upravo povodom toga sam i hteo, da se suočim sa bratom i da mu kažem da mu opraštam.
- Nije dosta. Ako već nisi, oprostićeš mu pred vagom, iskreno praštanje je tvoja stvar, nemaš šta da mu kažeš i to te ne spašava vage, samo ti olakšava srce. Mislim da imaš još nešto, šegrte.
- Hteo bih da popravim svoj odnos prema njemu.
- To već liči na nameru, no za to je kasno, prilika je propuštena. Osim toga nisam siguran da bi on to hteo. Što šta je već učinjeno i sa tvoje i sa njegove strane i ne može da se učini ponovo, sve i da ste obojica za tako nešto. Ni jedna reka ne teče uzvodno, pogotovo ne zbog dva šarana.
- Ok, razumeo sam. Piši da sam umro, daj tu vagu, Anubisa sa krodilom i percetom, Ozirisu se klanjam reda radi i tako znam šta me čeka, pa da završimo.
- Polako, sve u svoje vreme. Što ti se odjednom žuri? Trenutno uživaš zaštitu moćnog saveznika, imaš čak i odlično telo koliko vidim. Šta ti je sad odjednom tako hitno?
- E, ako češ da ćutiš do kraja vremena odaću ti jednu tajnu.
- Kad si čuo ibisa da govori jezikom ljudi?
- Jako duhovito.
- Dobro, imaš reč Meseca.
- Jaka stvar, al’ i tako, nema veze.
- Kako hoćeš.
- Evo ovako. Sad kad Majka završi sa Amanuet, prvo će me okrpiti što sam te pustio ovamo, a samo to mi je odavno zabranila.
- To nije strašno. Uzgred, mamica je dobro podnela naš ponovni susret posle toliko vremena i iz toga bi moglo da se desi mnogo više dobrih nego loših stvari. Više ne smem da ti kažem, ali skoro da si napravio dobro delo, o tome ne moraš da brineš, nego reci mi bolje, zašto si to uradio.
- Bilo mi je žao seke, hteo sam nekako da joj probudim intuiciju, a znaš i sam da nema načina da direktno delujem, ona je starija. Mogao sam preko Adeptusa i Morgane, ali to njie bilo hm, izvodljivo.
- Zamisao ti je dobra, najbolja stvar koju si mogao da joj pokloniš za rastanak. Lepo si to smislio, ali mi je sumnjivo to što si napravio tako, da bi kao, usput opet ispao najpametniji.
- To moj učitelj kanda, iz ličnog iskustva?
- Tačno šegrte, ja sam to preživeo i od toga sam postao ono što jesam.
A da te je Ra uhvatio očerupao bi te kao kokošku, samo ovlaž pomisli.
- Ali nije, a i to je mudrost. Slušaj i ne glupiraj se. Suočiti se sa samim sobom, a naročito sa onim postupcima i osećanjima, koji najviše bole je nešto, od čega se napreduje, a ne od skrivanja iza kvazi pameti. Kad vidiš da neko to stalno radi, sigurno ima nešto što hoće da sakrije, a to su najčešće osećaji i to veoma konkretni. Zato bi ti radije pred vagu, nego pred Majčino lice. Ona naravno zna o tome, mnogo više nego što ja sad tu nagađam, uhvatiće te odmah za to mesto. Pa nije valjda toliko strašno da bi pre u smrt? Nije naravno, nego je tebi strašno i nadaš se pravdi pred vagom. Radije smrt i pravedno zadovoljenje, jer misliš da si u pravu, nego sentimentlno sažaljenje i oprost Majke. Hajde šegrte reci svom majstoru da se vara, da te čujem.
- Pa, u principu se i ne varaš.
- A šta, ako se pred vagom ispostavi da nisi u pravu, kao što će skoro sigurno biti? Uzgred, pred vagom je glupi Anubis koji radi fizički deo posla, malo bolje vidi u mraku i to je sve. Od njega skoro ništa ne zavisi. Ja samo beležim i naravno, reč je Ozirisova.
- To i hoću učitelju. On je muško, razumećemo se kao muškarci, osim toga njega je isto ubio brat, a on se vratio od Hada, jedini valjda. Razumeće me i posavetovaće me, bolje od bilo koga.
- E, kako je lepo biti šegrt. Hoćeš da te razočaram sad, ili da te pustim još nekoliko stotina života, dok sam ne ukapiraš?
- Razočaraj me učitelju. To mi duguješ kao šegrtu i ne štedi. Valjda nešto vredi ovo moje šegrtovanje?
- Jesi li siguran?
- Sto posto.
- Ovo poslednje nisam razumeo, ali mislim da je odgovor potvrdan. Prvo, kad staneš pred Ozirisa, da te pitam, jeste li tamo sami vas dvojica? Ko stoji iza njega?
- Njegove žene. Izida i Neptis.
- A šta misliš, da one tamo stoje da bi tračarile i da ništa ne slušaju?
- Pa, ne.
- Naravno, a kad žena, ili još gore, dve i to ne bilo koje dve, slušaju razgovore tog tipa, misliš da se ne mešaju, onako jedna preko druge? Kad dođeš tamo, sa tim što nosiš, ’ajde što ti nećeš doći do reči od njih, nego neće ni siroma’ Oziris, a moraće da lupi na kraju svoj pečat. E, moj šegrte, izvini, ali slaba ti nešto ta tvoja nauka. Sad me samo nemoj pitati, zašto baš one moraju tamo da budu.
- Pa valjda sam nešto i dobro učinio. Izida je majka, osetiće to sigurno. Od Neptis i tako ne očekujem ništa lepo.
- Izida je tvoja Majka, budalo šegrtska i ako se dobro razumem u te stvari, čeka te ovde sama iza ove kamenčine, imaš priliku kakvu ni ne znaš. A Neptis? Hm, to ćeš videti i sam pre ili kasnije. Povodom njenih sila, na tvom mestu, ne bih bio baš tako malodušan.
- Dobro, a možda ipak Oziris i dođe do reči.
- Doći će naravno, njegova je uvek zadnja i šta onda? Znaš kako je on prošao kroz podzemni svet?
- Iskupila ga je žena ili sestra, kako se već uzme.
- Da, upravo tako i nije poznat niti jedan drugi način, koliko pamtim.
- Ali ja nemam...
- Siguran? Ili pre, nećeš da imaš, misliš da ne zaslužuješ?
- Da, ali on je onda primio dužnost, da celu večnost sudi, a ja cenim svoju slobodu.
- He, a ko kaže da je on to dobrovoljno? Možda, ne bih znao. Idi pa ga pitaj. Ko zna, šta bi ga snašlo da je umesto toga izabrao da ide na pecanje? Nil je dušu dao za pecanje, a i za još ponešto.
- Dobro, razočarao si me učiteju i šta sad ja treba da radim pred Majkom?
- E, to ne znam. Ona je Majka. Ne zaboravi to nikad. To znači da je Stvaranju mnogo bliža, nego mi sa svim našim mudrovanjima i valjda je zato pre svega najvažnije, da stojiš na ravnom i mirnom tetragramatonu, ma šta da te snađe i tako dalje, da te ne davim i onako poznaješ teoriju. Hajde, sad budi dobar i vidimo se.
- Samo još da te pitam, koju igru si igrao sa Lunom?
- Tarot, naravno.
- Hvala ti, vidimo se na vagi učitelju.