MANIFEST
( & )
Hijerarhija i autoritet roditelji su naših roditelja: patrijarhata, države i kapitalizma.
Mi smo deca ovog sistema dominacije i ugnjetavanja,
još uvek se koprcajući u zagrljaju nasleđa, tradicije, navika i predrasuda.
( = )
Pod izgovorom Istine, Prirode ili Razuma ovaj nas je sistem zatvorio u ograniceni prostor,
u kojem svako zna svoju ulogu, svoj ulog; u prostor u kojem je ucena jedino što nas drži zajedno,
jedino što nas miri sa postojećim odnosima. Naučeni da živimo tako, i sama pomisao na napuštanje utabane staze užasava nas.
( ? )
Ovakav život preziremo, ovakav sistem mrzimo. Mi želimo da budemo uvek drugačiji, drugačiji od sebe i od uloga koje su nam date.
Odbijamo da se prilagođavamo, da se mirimo i da praštamo.
Odbijamo sigurnost u žabokrečini – želimo uzburkano more, neizvesnost u neodređenosti: SLOBODU.
( # )
Živeći na kašičicu, mi smo nezadovoljni - nekad ljuti, nekad besni, nekad tužni.
Uvek zluradi: cinični, ironični, sarkastični; naviknuti na prkos, tvrdoglavi i negativni, prema svemu skeptični.
( $ )
Mi smo šaka jada. Malo nas je i uvek će nas biti malo. I kad nas bude mnogo, bićemo usitnjeni, zasebni i odvojeni.
Učinićemo sve što je u našoj moći da se nikad ne omasovimo, da nikad ne tražimo nas u drugima,
nikad da ne poželimo da drugi budu poput nas, nikad da ne težimo Jednom i Pravom.
( + )
Masovnom društvu masovne histerije i masovne halucinacije pretimo pesnicom: stisnutom šakom jada.
Udaraćemo u temelje, u sve što je fiksirano za sva vremena, stvari ćemo činiti fleksibilnim, promenjivim, nestabilnim.
U tome će nam jedina granica biti naša snaga: snažniji, udaraćemo na jača utvrđenja.
( % )
Ne težimo boljem Sistemu, već rušenju svakog. Gde je obaveza i dužnost nalazi se i Poredak; gde su planovi za druge, planovi za svakog, nalazi se
i TIRANIJA; ko radi na dizajniranju Boljeg Sutra radi i na organizovanju policije sutrašnjice.
( * )
Ne nosimo svetlost: nismo ni Prosvetitelji ni Lučonoše. Mi smo mrak u svetlosti reklama.
Ugasićemo sve što očarava, sve što je primamljivo i poželjno. Šta sistem postavi za vredno – ismevaćemo,
šta nam se pruži kao milostinja – zgazićemo. U kulturi poniznosti, pomirljivosti i podređenosti bićemo neprijatelji kulture;
moralu licemerja, prava jačeg i takmičenja suprotstavićemo se kao potpuno nemoralni; gde se traži odgovor, postavićemo pitanje; ucrtanu tačku prepravićemo u zapetu.
( _ )
Naši postupci ne zahtevaju opravdanje, jer nikog ne ubeđujemo ni u šta, nikog ne pozivamo da čini isto što i mi.
Ko nije sa nama – nije ni protiv nas, baš kao što ni mi koji smo zajedno nismo Jedno niti za Jedno.
Mi smo naši postupci, u delovanju je naš cilj i naše sredstvo; odgovor na pitanje ‘zašto, kako?’ nalazi se u našem svakodnevnom ponašanju.
Ono što za nas funkcioniše, za nas je i opravdanje.
( « )
Radimo bez Velikog Plana, uvek skoncentrisani na neposredni cilj, na napore čije rezultate možemo da sagledamo i procenimo.
Jedan potez određivaće naredni, u skladu sa situacijom i našim preferencijama, uvek promenjivim.
( b6 )
Budući da smo šaka jada, upućeni/e smo jedni/e na druge; mi smo prijatelji/ce i saradnici/e u stalnom nastojanju da naši uzajamni odnosi budu naša politika.
Preziremo maksimu ‘Ne čini drugome šta ne želiš da čine tebi’, i činimo drugima ono što želimo da i oni nama čine.
