O stvari po sebi - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

O stvari po sebi

Oceni ovaj blog
A...da li postojimo pre rođenja?
Možda nam odgovor na ovo pitanje može pomoći da nađemo odgovor na inicijalno pitanje.
То питање нам не може помоћи јер је само погрешно или засновано на апсурду. Оно за своју базу узима реализам или постојање објективног света као таквог са свом његовом историјом, или пре и после. Оно полази од замишљања времена на начин неке реке која постоји и тече независно од наше свести и у коју ми упадамо рођењем а излазимо из ње смрћу, док та река, ето, тече сама од себе и када нема ниједне свести. То је апсурд!

Изван свести нема објективног света као таквог, самим тим нема ни простора, нити времена, које је такоће простор (јер оно што ти зовеш "време" заправо је линија у простору и једино та линија може имати почетак и крај, пре и после а не и право време које је нешто суштински различито од простора, па самим тим о од линије).

Значи, одговор је да пре рођења тела или пре буђења опажајуће свести другачије речено, ми смо били "ствар по себи" а она је трансцендентна што значи да је сазнању потпуно непојмљива и да је можемо описивати само негативно на начин "она није ово, или оно" а шта јесте, осим магловитог осећаја у самосвести који је близак вољи (зато је Шопенхауер ствар по с еби звао "воља") не знамо шта та егзистенција јесте, знамо само да није објективна, самим тим није ни у простору, а самим тим ни у времену, или да нема ПРЕ И ПОСЛЕ.

Пре и после важи само у области појаве, не и у области ствари по себи.

Овај Шопенхауров цитат из Света као воље и представе 2 (О смрти) може то појаснити јер описује управо трансцендентно које је изван свих форми опажања тј. изван простора и времена.

Dakle, jedino u odnosu na pojave pojmovi prestanka i trajanja nalaze svoju primenu, a ne u odnosu na ono što se u pojavama manifestuje, to jest u odnosu na suštinu-po-sebi stvari; zato, primenjeni na tu suštinu, ti pojmovi više nemaju nikakvog smisla. To se vidi i u činjenici da je nemoguće odgovoriti na pitanje koje polazi od tih vremenskih pojmova, i da je svaka tvrdnja u davanju takvog odgovora, svejedno s koje strane dolazila, izložena ubedljivim prigovorima. Mogli bismo, doduše, tvrditi da naša suština-po-sebi traje i posle smrti, zato što bi bilo pogrešno reći da ona propada; ali, mogli bismo isto tako da tvrdimo kako ona propada, zato što bi bilo pogrešno reći da ona traje i posle smrti; u stvari, tačno je i jedno i drugo. Tu bi se, dakle, moglo postaviti nešto nalik antinomiji. Međutim, ta bi antinomija počivala isključivo na negacijama. U njoj bi se subjektu suda odricala dva kontradiktorno suprotna predikata, ali samo zato što cela kategorija tih predikata ne bi bila primenljiva na taj subjekt. Ako se, međutim, njemu ta dva predikata odriču ne zajedno već pojedinačno, stiče se utisak da se kod njega dokazuje predikat kontradiktoran predikatu koji mu se odriče u tom trenutku. A to se zasniva na činjenici da se tu porede nesamerljive veličine, ukoliko nas problem premešta na teren koji ukida vreme, a ipak nam postavlja pitanje o vremenskim odrednicama, koje je, dakle, jednako pogrešno i pripisati i odreći subjektu; to upravo znači: problem je transcendentan. U tom smislu smrt ostaje tajna.

S druge strane, zadržavajući upravo tu razliku između pojave i stvari-po-sebi, mi možemo tvrditi da je čovek, doduše, prolazan kao pojava, ali da njegova suština-po-sebi nije time pogođena, daje ona, dakle, ipak neuništiva, iako joj - zbog eliminacije vremenskih pojmova koji su za nju vezani - ne možemo pripisati neprekidno trajanje. Tu bismo, dakle, bili dovedeni do pojma neuništivosti koja ipak ne bi bila neprekidno trajanje. A taj pojam je takav da se, dobijen putem apstrakcije, i može misliti samo in abstracto; ali on ne može da bude poduprt opažajem; on, dakle, ne može da uistinu bude jasan. S druge opet strane, tu moramo imati na umu da mi nismo, kao Kant, potpuno odustali od saznatljivosti stvari-po-sebi, već da znamo da nju treba tražiti u volji.
Питање:
Ali, Stvar po Sebi je pretenciozna teorija. Vrijeme je da se i ta pretencioznost ispravi. Naime, kada kažeš 'STVAR' već si izrekao istinu o tome što JESTE.
Šta si to izrekao?Izrekao si da je 'nešto' stvoreno. Da bi nešto bilo stvoreno ono mora da bude stvoreno iz nečega. Šta je onda to iz čega je 'Stvar po Sebi' stvorena? Stvar se ne stvara iz stvari. To 'nešto' iz čega se 'stvar' stvara je ono što je apsolutno, dakle apsolut koji je suština postojanja.
Подела на појаву и ствар по себи није "теорија" и немој је тако звати. Није ти филозофија исто што и научни метод мишљења на који сте од детињства навикнути и самим тим из кога је, за велику већину вас, немогуће да се искобељате, ма колико чињеница да вам се презентују.

Подела на појаву и ствар по себи изникла је као закључак непосредних чињеница свести и истинитија је од априорних истина. Доказ у најстрожем смислу те речи.
И да, ако већ желиш нешто да критикујеш, онда се бар мало више распитај о томе осим анализе назива. То је исто као када би анализирао мене само на основу мог ника "озиман", што значи ваљда да ми је зима, или шта? На том нивоу је та твоја "анализа" ствари по себи.

Назив "ствар по себи " добили смо од Канта, и он није најсрећније изабран управо због таквих као што си ти а који одмах помисле да је у питању ствар.

Ствар по себи није буквално ствар, већ нешто трансцендентно. Потпуно непојмљиво сазнању. За коју, као што можеш видети из мог претходног поста, не можемо рећи да траје, нити да се било где налази, а опет кажемо да постоји. То је својеврсна врста егзистенције потпуно различита од свега што у својој рефлекскији замишљамо. То не можеш замислити. Од тога имамо само бледу интуицију, магловиту ресу, а најближе што томе можемо прићи јесте непосредни опажај воље. Воља, која није сазнање и при чијем опажању престаје подела чак и на субјекат и објакат а што нам даје наговештај шта би ствар по себи могла бити.

Али, оno šta nema trajanje niti se bilo gde nalazi-to jednostavno i ne postoji!Kantova doktrina sama sebi protivreči...
Све што се негде налази, или што траје (у смислу времена линије које је такође простор а што ти сматраш за "време") јесте просторни објекат понављам ОБЈЕКАТ. Међутим, ствар по себи није објекат и то знамо као апсолутну истину. Ок. Није објекат? Па шта је онда? Па ..... трансцендентно.

Наравно, пошто је ово за тебе све ново иако га ево претресамо у 21. веку, вероватно ћеш доћи до питања које је одмах постављено после Барклија и Канта. Или, то што си ти извео. Ако нигде није, и не траје, самим тим не постоји тј. ствар по себи не постоји! А опет, ниси ни свестан да такав приговор у својој основи претпоставља солипсизам или да постоји само један дух и само објекти, који изван свести немају никакве друге егзистенције сами по себи или постоје само док их опажамо; нешто слично сну, где бих рецимо ја био једини реалан, а ти, и све остале ствари само фантоми који немају своју егзистенцију осим објективне или да се њихова суштина састоји једино у бити опажен, а ако нису опажени... не постоје.

Иако солипсизам привидно стоји на чврстим темељима то је само привидно. Појава или објекат не исцрпљује, нити даје апсолутно објашњење искуства. Осим појаве у искуству имамо и нешто што није појава, што се не може представити нити да негде јесте, нити да траје у смислу линије времена, а то је управо само ТРАЈАЊЕ, право трајање интуиција које је воља. Које није нигде, нити се може наћи у простору, нити се може представити линијом, а опет је сам темељ наше егзистенције и свега што постоји. Оно одакле појава проистиче, дух , воља или трајање.

Из тога можемо закључити да осим појаве постоји и мора постојати ствар по себи. Или да солипсизам нема основа. Нисам једино ја реалан а сви објекти око мене само то, објекти или фантоми, фатаморгане, него сваки објекат има своју суштину у ствари по себи која је трансцендентна и коју само наслућујемо шта би могла бити, наиме воља, али коју не можемо сазнати.

Sasvim sigurno postoji materija od koje smo sazdani i pre našeg rodjenja, ali ne postoji naša svest, pa samim tim ni naša subjektivna spoznaja o tom postojanju, a koju ljudski rod naziva istinom..
Сасвим сигурно не постоји материја од које смо саздани тј наша тела, пре појаве свести. Јер под појмом "материја" замишљамо нешто што је протежно, што има димензије, или што је ОБЈЕКАТ. Самим тим то изван свести не може постојати.
Постоји изван свести ствар по себи за коју не можемо рећи шта је, али дефинтивно можемо рећи шта није. Није објекат, самим тим није ни материја.

Овако нешто на слици доле је апсурдно и немогуће а ти покушај непосредно прокљувити зашто. Јер, осим указивања на апсурдност оваквог мишљења није потребан други доказ о непостојању материје изван свести

Pošalji "O stvari po sebi" na Facebook Pošalji "O stvari po sebi" na Google Pošalji "O stvari po sebi" na My Yahoo! Pošalji "O stvari po sebi" na Live Pošalji "O stvari po sebi" na MySpace Pošalji "O stvari po sebi" na Twitter Pošalji "O stvari po sebi" na Digg Pošalji "O stvari po sebi" na del.icio.us

Ažurirano 13.05.2016. u 20:43, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Tekstovi svi su ti odlični Ozimane.Korisno je što su na netu i dostupni.Mislim da važan posao radiš koji će mnogima biti od koristi.Samo tako nastavi i nek tekstovi budu sačuvani svi.Ako neku knjigu objaviš va vreme nas obavesti.