Društveno uredjenje i biciklista

Ne možete da zamislite kako su se svi primili na uloge, šefice, pa pomoćnici, pa nad šefovi... neki u crvenim uniformama koji se deru na radnike i viču RADI RADI STA SI DOŠAO TU RADI. Jadni i bedni, stepen iznad se drao na njih pa oni ispražnjeni kupe energiju od sloja dole a sloj dole od koga nego od novih radnika - mene. Ali objasnio sam im sa filozofske tačke gledišta mada sumnjam da su razumeli. Oni su robovi koji sanjaju da postanu šefovi, što je još gore nego biti šef lično. Morao sam da osetim na svojoj koži, atmosferu, događaje. A kad neko postane šef poprimi karakterističan hod, kao ja sam ovde neko. Što bi rekao Isus viču imam a nemaju ništa, ili tako nešto....

То је систем "бициклисте".
Начин по коме вековима функционише овај свет, па и поред лицемерја наводне демократије и једнакости људи данас. Ако нисте чули то је ово:

Овај човек је подметнуо своја леђа да га јашу сви изнад њега, а он ногама за то време гази оне испод њега. То је систем који се примењује свуда, по предузећима, по установама, војсци, држави, цркви.
Олигархија је вековима наметана као нешто природно а она постоји и дан данас у колективној свести људи.

Ја никакву олигархију не признајем, а и када ме сила натера да признам неки ауторитет, бар то нећу урадити добровољно као овца коју воде на шишање или је преводе жедну преко воде.

А што се тиче оних који би да играју ту игру и јуре чинове у свом животу:

Njegov vrlo visok položaj na dvoru

Druge je plemiće počeo da vredja

"Vi ne znate", čuli su u odgovoru,

"Kao on kraljeva da češete ledja".

Embrouz Birs

Da li je moguće da ljudi funkcionišu po obrnuto od zakona piramide?

Није. Ако си био некад у некој заједници људи видећеш да се такав систем издваја сам по себи. То је систем животињског чопора где имамо алфа мужјака, његове "чешаче леђа", па оне који чешају леђа овим чешачима и тако низ лествицу. Један бива гажен и гази другога.

Ја се ужасавам таквих чопора, тог система глуме и "увлачења" све зарад неког "чина" у безвезном материјалном свету. Али, где имаш људе имаш и тај систем. То је одраз човекове анималности, недостатак ума, а владавина воље.

 

[joca frljoka]

To je sistem "bicikliste".

ovaj, ja sanjo i dosanjo

 

[123loncar]

Postavlja se pitanje zašto tvoj takozvani biciklista strpljivo
trpi ; odnosno odkuda u nama taj strpljivi trpljač ?
Dakle , čovek radnik nije ništa drugo do strpljivi trpljač !
Ovo bi verovatno zanimalo Tužnog patka .?
Još je čudnije određenje jednog umnog stvorenja , da poštuje
tamo neke , ne baš sve , ali poneke autoritete . Zar na ovom belom
svetu , može se reći za išta da je autoritet - za ovu ili onu stvar
( čitaj : apsolutnu istinu ) .
Podavno neki mislioci ( ako me pamet ne izdaje ) , pre više od dva
milenijuma , rekoše : došao je trenutak , da svi autoriteti ovoga
sveta , opravdaju svoje postojanje , pa čak i znanje . I naravno ,
sve pade pred novim saznanjima ( da tako kažem ) , pa čak i brutalna
sila . Ljosnu Zevs sa trona , a evo međ ništavilom smrtnih ima vele
još nekih neoborivih autoriteta ? Verovatno biciklista očekuje lažiranu
žutu majcu ---- što da ne !

 

[Capitan]

Hijararhija je samo topologija komunikacije i ima svoje dobre i loše strane a kako će se pojedinac osećati u toj hijararhiji zavisi isključivo od misije(stvarne ne proklamovane) sistema.
Ako je misija profit sam sebi svrha i uloga pojedinca da obezbedi bonus onom iznad sebe a onaj vrhunski da obezbedi zacrtani profit imaš situaciju "bicikliste". Bojim se da je misija prožimala društvene sisteme jedino u ratu. Deming je posle ww2 postao suvišan u USA ?!

 

[Capitan]

Namolio silni care mobu
u nedelju na Preobraženje:
sto srpova, dvesta vezilaca
i dvanaest dece vodonoša.

Do podne je samo vedro bilo,
a od podne mutno i oblačno.
Iz oblaka nešto progovara:
„Udri gromom, gromovit Ilija,
seci mačem, sveti Pantelija,
pali ognjem, Ognjena Marija!“

Al` govori iz mobe devojka:
“Nemoj gromom, gromovit Ilija,
nemoj mačem, sveti Pantelija,
nemoj ognjem, Ognjena Marija!
Više ovde sirotinje prošlo,
više pošlo da se hlebom hrani,
nego što je caru po hataru!“

 

[oziman]

Да ли је могуће друштвено уређење где нећемо имати "виша и нижа" занимања, више и ниже касте, "вип" и оне који нису "вип", господаре и слуге?

Ја мислим да би тако нешто било могуће тек у Платоновој држави где би филозофи били владари, што значи да би вођа био ум а не нечија воља или нечији профит. Вероватно би такво друштво, где би ум био владалац, где би знање о суштини света и живота или филозофија, била на пиједесталу вредности којима људи треба да теже, убрзо довело до онога што је Шопенхауер назвао " негација воље" и свега што то са собом носи. То би био свет на прагу спасења.
Не би награда нечијем труду била "жута мајица"или већи профит и већи базен, већ нешто много вредније. Деловање у области онога што не настаје и нестаје већ увек јесте, како би рекао Платон

Али такво идеално друштво тешко да ће икада бити достигнуто а у ствари није ни неопходно. На појединцу је да изабере свој пут да ли ће му приоритети бити чешање краљевих леђа или стицање знања.

 

[zxy]

Mislim da to nije tacno.Sto si vise na lestvici vise moras da istrpis cesto sto ni pas s maslom progutao ne bi.

 

[oziman]

У праву си у вези тога.
Фројд је имао одговарајући израз за прилагођавање таквом анималном систему чопора који је све само не људски, "нелагодност у култури". Ниједан "бициклиста" ма на ком степену пирамиде био, не ужива, чак напротив. Што је неко вишље у пирамиди, тежи је онај изнад који га гази. Ту не важе закони физике изгледа.
Погрешно је завидети оном изнад јер је њему по правилу горе, ма колико можда више зарађивао и имао материјалних предности. Чуо сам за једног типа који је чак успео да купи јахту али од обавеза још није успео да се провоза њоме.

Најбољу илустрацију психологије човека заробљеног у пирамиди друштва дао је Иво Андрић у приповеци "Свечаност".
Ради се о службенику који целе године покуњено и услужно без поговора служи у својој канцеларији својим надређенима, али једном у години на свој "имендан"он даје себи одушка. Напије се и истресе из себе све оно што мисли о својим ауторитетима.

Ево једне илустрације једног његовог замишљеног разговора:

Име му је Бан Мишић

Protegljasti i mladoliki šef klanja se sastavljenih peta.
— Vladin tajnik Haze(zec) ...
— Znam — kaže Ban, prihvatajući mekano njegovu ruku — znam, i milo mi je. Samo moram da vas ispravim i opomenem zbog netačnog predstavljanja. Niste vi Zec nego — zečiji brabonjak. Tačno je da ste vladin tajnik, ali samo po tituli, a po onom što vrijedite i što radite niste niko i ništa. Bar to znam. Ja prepisujem u čisto vaše »koncepte«, koji su vaša prava slika i prilika. Ne usuđujem se slovo jedno da izmijenim, dabome, a dolazi mi da se pobljujem na vaš sastav. Još u noći budi me gorka pljuvačka. Hvala! Dalje! — O, milo mi je, vi ste vladin savjetnik August pl. itd.itd

 

[123loncar]

'' Pogresno je zavideti onom iznad jer je njemu po pravilu gore, ma koliko mozda vise zaradjivao i imao materjalnih prednosti. ''

Dali je uopšte mudro pa i prihvatljivo zavideti ikome ?

Ako hoćeš da kažeš , da je liderima teže od eksploatisanih -
strpljivih trpljača ( da je ubitačno biti patrijarh il pak vladika , i postiti
uz bademe i vina trista godina stara , na kanabetu od milion evra ) ,
poznavajući tvoj diskurs , mislim da si onda sastavni deo razbojničke
mašinerije ( srpštine , u kojoj ubice nasleđuju ubijene ) .
Pominjanje Frojda ( koji jeste iskoračio , ali je zaogovarao
i ostvarivao jevrejštinu ) , verovatno treba da opravda ovu tezu .
Njegova priča o pra grehu i oco ubistvu , još jedan je prsten za
okivanje strpljivih trpljača ; ali mnogo teži / moćniji od ovih
uobičajenih sa kojima barataju srebro-vlastoljubivi genijalci .
Zbog te jevrejštine u psihologiji , koliko se sećam napustili su
ga sledbenici ( čak i jevreji ) - preterao je .

Ne bih ikome preporučio da ikad pomisli kako je na vrhu piramide
neljudski teško ; ali ne bih nikome preporučio ni da zavidi ili pak
uđe u okršaje za vrh piramide --- prvo obeshrabruje i porobljava ;
drugo je poželjno jer održava sistem u beskraj ( selekcija moćnih ) .
Još manje bi ikome preporučio da se pomiri / orodi / saživi sa svetom
i stanjem bicikliste/strpljivog trpljača .
Psihologija strpljivog trpljača /bicikliste je , da se nada svom usponu,
jer on vidi u ovoj mudrosti svoju šansu :'' ete život je ko neke merdevine , jedni se penju a drugi padaju s njih '' .
Filozofija plemensko palanačkog duha -- zar ne !
Dragi moj Ozimane , nema autoriteta - znanje je moć , koja nosi
vlast ; a može da nosi i donosi slobodu od vlasti .

 

[oziman]

Баш се радујем овом свргавању разних доживотних вођа, разбуцавањем њихових вила и дворова и оне слике о њима као "вишим бићима" којима се ваљда требамо клањати, служити им.

Још од зачетка цивилизације појављивали су се појединци који су себе постављали изнад других што је нормално ишло дотле да се исти прогласе боговима. Да човек пред неком креатуром која је са свим манама и мизеријама обичног љуског бића, клечи као пред божанством.
То је трајало и траје до данас, безвесни политичари посматарају се као неки изнад обичних људи, уместо да буду третирани онако како заслужују.

Изгледа да свест човечанства полако прелази на виши ниво свести где неће више бити те мизерије, тог наивно идиотског слављења неких појединаца.
Долази време где ће човек доћи до узвишеног достојанства човека уопште и који неће постваљати на пиједестал било коју особу из својих редова.

Када погледам слику Стаљина не могу да се не нервирам. Овај је пола века водио двестомилионски народ и побио 30 милиона људи слављен као "више биће".
А таквих ево има и данас али изгледа да им долази крај. Да човечанство полако збацује са себе тај јарам.

А можда ће та наивно идиотска психoлогија нестати и на нижним нивоима општења међу људима па ће се бициклиста коначно усправити.

 

[zxy]

Баш се радујем овом свргавању разних доживотних вођа, разбуцавањем њихових вила и дворова и оне слике о њима као "вишим бићима" којима се ваљда требамо клањати, служити им.

Још од зачетка цивилизације појављивали су се појединци који су себе постављали изнад других што је нормално ишло дотле да се исти прогласе боговима. Да човек пред неком креатуром која је са свим манама и мизеријама обичног љуског бића, клечи као пред божанством.
То је трајало и траје до данас. Безвесни политичари посматарају се као неки изнад обичних људи, уместо да буду третирани онако како заслужују.

Изгледа да свест човечанства полако прелази на виши ниво свести где неће више бити те мизерије, тог наивно идиотског слављења неких појединаца...неких креатура.
Долази време где ће човек доћи до узвишеног достојанства човека уопште и који неће постваљати на пиједестал било коју креатуру из својих редова.

Када погледам слику Стаљина не могу да се не нервирам.

Овај је пола века водио двестомилионски народ и побио 30 милиона људи слављен као "више биће".

А таквих ево има и данас .... али изгледа да им долази крај . Да човечанство полако збацује са себе тај јарам.

А можда ће та наивно идиотска психoлогија нестати и на нижим нивоима општења међу људима. Или да ће се бициклиста коначно усправити.

Hej Oziman jel ti to napuštaš Šopenhauera