Diogen - "Tražim čoveka"

О ниједном другом филозофу нема толико анегдота као о Диогену. Његов живот у бурету, сусрет са Александром Великим који му заклања Сунце и слично.
Пошто су те анегдоте проистекле из народа у њима је сигурно много штошта додато, много одузето, и ко зна да ли је нешто од тога уопште истинито.
Без обзира на то, његове анегдоте су пуне значења и мудрости.

Kada jednom videše Diogena kako u sred podneva ide trgom noseći upaljeni fenjer i upitaše ga zašto to čini, on odgovori: "Tražim čoveka".

На тргу препуном људи Диоген тражи човека?! Порука је јасна. Тешко је наћи човека међу људима и то се на први поглед односи на морал.
На други поглед, Диоген као оснивач цинизма и учења о потпуном одрицању од задовољства овога света, сигурно није могао наћи тако лако неког ко задовољава такве идеале, а који човека раздвајају од животиње. Јер, на тргу препуном људи он је могао да види бића која јуре за истим вредностима баш попут сваке животиње, а то је храна и продужење врсте. Тако да у том смислу на препуном тргу има животиња у људском облику, али нема човека.

Међутим, оно највредније у тој причи нема везе ни са моралом, ни са киничким аскетизмом већ са Платоновим идејама. Знамо да се Диоген није слагао са Платоном а нарочито са његовим учењем о "идејама".

"U ovoj sobi vidim sto i pehar", kazao jе Diogen gledajući oko sebe, ali mi se ne čini da igde vidim 'ideju stola' i 'ideju pehara'."
"To je normalno", odgovorio je Platon, "pošto je tvoj um sposoban da opazi samo sto i pehar, a ne i ideje".

Филозоф у правом смислу те речи, не може оспоравати идеје, јер су оне суштина овога света и живота. Оно што никада не постаје, нити нестаје, оно супстанцијално у сталној промени облика или акциденција јесте биће, суштина, идеја. То је дефинитивно постало јасно тек са новијом филозофијом и поделом на појаву и ствар по себи. Опажаји, слике, око нас јесу појава, суштина изван појаве, трансцендентна ствар по себи јесте Платонова идеја. Тако да је Диоген можда на речима био против Платона али не и у интуицији, у деловању. А то можемо видети и из оне приче.

Диоген на препуном тргу могао је наћи само форме, облике свог опажања или појаву. А човека није могао наћи, јер човек кога тражи јесте "идеја" оно што не постаје, нити нестаје, већ увек јесте, трансцендентна суштина изван појаве. То је човек, а то на препуном тргу нећемо наћи. На препуном тргу су опажаји слике а идеја човека је у духу, недоступна сазнању (фењер) али доступна интуицији.

https://forum.krstarica.com/threads/diogen-i-njegova-filozofija.310083/

 

[lejla.al.dbuni]

Lep tekst.
A posto volim slikarstvo,zelim i da napisem nesto o slici.
Divna ilustracija price ovom slikom za koju sam mislila da je,po prepoznatljivom stilu,mozda Rembrantova ili Rubensova.
Potrazila sam je...i nisam bila u pravu:
Johann Heinrich Wilhelm Tischbein
/1751-1829,Germany/
"Diogenes sucht einen Menshen"
("Diogen u potrazi za Covekom",ulje na drvetu, 27x35, 1780)
Ps.Mozda nije losa misao da ponekad stavimo u Blog neka od remek dela slikarstva koja nam se posebno dopadaju,sa osnovnim podacima o autoru,slikarskoj tehnici,eventualne price vezane za sam motiv slike i sl.
Ideja bi imala za cilj osnovnu edukaciju iz ove oblasti,nas koji nismo u ovoj profesiji,a zainteresovani smo da je upoznamo.
A mene,u tom slucaju,neko mora da nauci kako da to uradim..
Ima li dobrovoljaca?..he,he.

 

[oziman]

Pa imaš na forumu "Slikarstvo" gomilu toga. Na blogu slika, naročito kada je filozofija u pitanju, jeste korisna jer suštinsko u slici nije reč niti se može iskazati rečima a to neiskazivo je zajednički izvor večnoga života sa koga piju kako umetnici, tako i filozofi.

 

[capljara]

Jednostavnost je sustina diogenove filozofije i otuda popularnost iskazana kroz bezbroj anegdota.

 

[lejla.al.dbuni]

Apsolutno se slazem..
Mi smo,izgleda,kolege sa istog fakulteta,Filozofskog,ali sa razlicitih katedri.
Zato se i razumemo,bar ja tako mislim..he,he..
Znam da na Forumu ima "gomila toga" o slikarstvu,ali sam mislila da povremeno postavimo tekstove i poznata platna koja bi mogla da ilustruju ono o cemu govorimo..prosto da Blog malo oplemenimo,da ga ucinimo drugacijim.
Ako sam malopre bila nejasna,eto to mi je bila ideja..

 

[gagili48]

Lejla, divna ti je ideja...Mozda pokusam i ja...

 

[He Who Cares]

hvala za tekst Ozi...

 

[oziman]

Шопенхауер је у делу "О вољи у природи" писао управо о овоме. Пренећу тај цитат:

"Животиња је најживље свесна свог постојања у иритабилитету, отуда егзалтира у његовим испољавањима. Док је сензибилитет главна особина човекова, оно заправо људско у човеку. Ни једна животиња се у овоме не може ни издалека поредити са њим. Када претежно превладава даје генија. Отуда је човек гениј у вишем ступњу човек. Тиме се објашњава, зашто неки генији нису хтели остале људе, са њиховим једноличним физиономијама и општим обележјима свакодневности, да признају за људе: јер у њима нису налазили себи сличне, те су западали у природну заблуду да је њихов склоп онај нормалан. У том смислу је Диоген лампом тражио човека;

Грациан У Критикону, можда највећој и најлепшој алегорији икада написаној, каже:

Najčudnije je pak bilo, što u čitavoj zemlji, čak i u najnaseljenijim gradovima, nisu našli ni jednog čoveka; sve je bilo nastanjeno lavovima, tigrovima, leopardima, vukovima, lisicama, majmunima, volovima, magarcima, svinjama, - nigde ni jednog čoveka!

Tek kasnije su shvatili, da se ono malo ljudi što ih je bilo, da bi se skrili i ne bi gledali šta se dešava, povuklo u one pustinje, koje su zapravo trebalo da budu stanište divljih životinja" ( Грациан, из Ерида 5. и 6. првог дела).

У ствари на овом почива склоност свих генија ка самоћи, ка којој их тера њихова различитост од осталих: јер од људи, као и од дијаманата, само они необично велики ваљају за самца: обични морају да буду заједно и да делују у маси."

цитат: Шопенхауер