Romana Kuhar
Aktivan član
- Poruka
- 1.840
ŽIVOTVORNOST, BIT BITNOSI BIĆA - ENTELEHIJA
-------------------------------------------------------
Entelehija je: (st. grč ἐντελέχεıα- entelecheia) potpuna ostvarenost, unutrašnja sila, neprestana radinost, ili aktivnost, naročito duha, potpuno dovršena stvarnost, stanje potpune aktuacije , prema ἐν + τέλος: završetak + ἔχεıν: imati), ono što ima cilj, svrhu i samorealizaciju u samome sebi. Potpuno, završno, ostvarenje nečega što je bilo potencijalno, samoostvarenje oblika nekog bića. Entelehija je ostvarena ako je postigla svrhu (τέλος), tj. ako je entelehija shvaćena kao ciljni uzrok, motiv za delatnost i promene koje dovode do njezina ostvarenja kao posledice. Aristotel je tvrdio da je duša prva entelehija tela, jer je njezin, od tela neovisan, nematerijalni bit, ousija, božanskog porekla – duša dušina.
Entelehija je bit u stanju dovršenja i čina nasuprot biću mogućnosti.
Oblik kao delatno načelo i kao opšte deluje u tvari (supastanci), prema čemu pojedinačno nije ništa drugo nego ostvarena bît u realnome materijalnom predmetu, a to ostvareno, aktuelno, jest entelehija. Sve, pojedinačno prva, je supstancija i označuje da je nešto to, vrste i rodovi, druga su supstancija koja kazuje kakvo je nešto pojedinačno. Ta pojedinačna stvar egzistira, jer je oformljena kroz svoju vrstu i rod. Razvojem filozofskoga mišljenja pojam entelehije postaje istovetan s teleološkim načelom tumačenja sveta.
U neovitalističkoj biologiji (H. Driesch) pojam je entelehije »nematerialno načelo« koje upravlja razvojem živoga bića.
U filozofiji entelehija se definiše kao vlasništvo nečega što ima svoj cilj (τελος -telos) u sebi. Sam pojam se sastoji od tri komponente: ἐν (en = ti), τέλος (telos = cilj) i ἔχεια (echeia) /ἔχειν (echein) = imati / držati " .
Taj pojam je, kao što je već rečeno, no nije na odmet da bi bilo opet ponovljeno,
»Repetitio mater studiorum est !«
uveo Aristotel (vidi u: Metaphysica IX, 8 (vidi takođe i srodne pojmove delovanja, kako bi pojama delovanja enetelehije razumeo bolje: delovanje: ἐνέργεια (energeia - čudesna); δύναμις, (dynamis – sila, snaga) i »potentio« kako bismo došli do onoga što su zapadnjački sholastiki zazvali »actus«, a Aristotel je o tome razmišljao kao o mogućnostima). On označava oblik koji se ostvaruje u supstancu, naročito u smislu sile svojstvenim u organizmu, što ga dovodi do samorealizacije.
Prema supstanci, koncept entelehija se javlja svuda gde preovlađuje teleološka mislenost (teleologija, od st. grč. (grč. τέλος, τελε (telos, tele) = kraj, cilj, svrha + λογία (logia = nauka; antropocentrična koncept teorije koja pretpostavlja da je sve materijalno i duhovno na Zemlji stvoreno kako bi bilo na raspolaganju čoveku) na primer kod: Tome Akvinskog, u Monadama (Monadologia), teoriji Leibniza (Gottfried Wilhelm (von) Leibniz), kod Getea i posebno kod Hansa Drieša (Hans Adolf Eduard Driesch) novovitalizam (Vitalismus)
Prema Aristotelu, duša je prva entelehija organizma, zbog čega telo, koje ima samo "sposobnost" ili »mogućnost« da živi, zaista živi, ali samo dokle god je povezano sa dušom. Aristotel naziva realizaciju, ili entelehijom mogućnosti, s obzirom da se realizacija sprovodi u vezi sa tim što je u subjektu bila samo prilika, mogućnost. Na isti način, Aristotel zove dušu
"prva entelehija organizma, koja ima mogućnost da živi".
Ovo je Arstotelov izraz koji dopunjuje pojam aktuacije (dejstva): energije, dejà, karaktera (forme)
Taj Aristotelov izraz pronalazimo i u srednjem veku kod Hermolaus Barbarus (21.5.1454 – 14.6.1493) koji je taj izraz pokušava polatiniti latinskim izrazom "perfektihabia" novokovanica od lat. perfect habitat = savršeno stanište, no pošto je to bilo besmisleno i sa zlobnom namerom da se obezvredi st. grčka filozofija, bogata grčka frazeologija da se zameni besmislicama, taj »izraz« nikada nije oživeo, jer su ga odbacili svi, naročito filozofi i filozofi…
Elem, nije na odmet još jedanput ovo naglasiti, entelehija je aktivni princip koji ono što je moguće stvara, zatim usavršava, samorealizuje i, najzad, od toga pravi cilj svog života.
Entelehija je viša energija koja sama sebi određuje pravac, ili viša delatnost koja svoj cilj ima u sebi (za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogućnost postojanja).
Kao što je gore pomenuto, entelehija koncept je zauzimao centralnu poziciju u metafiziji kod Leibniz-a, tesno je povezao sa svojom Monadom u smislu da svaki subjekat u sebi sadrži sopstveni svemir. Međutim, Leibniz -ova upotreba ovog koncepta uticala je više od razvoja rečnika, frazeologije, moderne fizike. Leibniz-u je entelehija bila i jedna od glavnih inspiracija važnog pokreta u filozofiji, poznatom kao nemački idealizam …
U biološkim novovitalismu Hans Driesch, žive stvari koje se razvijaju u entelehiju, zajednickom polju za čišćenje i organiziranje. Vodeći vitalist kao što je Driesch tvrdi da mnogi od osnovnih problema biologije ne mogu da rešavaju filozofija u kojoj se organizam jednostavno smatra mašinom. Vitalisam i njegovi koncepti kao što je entelehija su odbačeni kao bez vrednosti za naučnu praksu od strane ubedljive većine ozbiljnih i profesionalnih biologa, naročito filozofa.
Međutim, na filozofskom konceptu i primeni koncepta entelehije, za to su i u moderno doba zaiteresovani ozbiljni filozofi i filozofski nastrojeni naučnici. Jedan od je, svakako, bio i američki kritičar i filozof Kenneth Duva Burke (5.5.1897 – 19.11.1993), čiji koncept "terministskih ekrana " ilustruje njegovu misao o toj temi. Ipak najistaknutiji je, možda, no o tome ne dajem svoj sud iz razloga što mi njegova nauka nije u fokusu interesovanja, nemački "kvantni fizičar" Werner Karl Heisenberg (5.12.1901 – 1.2.1976,). Entelehiju je razmatrao kao »shvatnosti i stvarnosti« da bi bolje razumeo odnos kvantne teorije prema svetu …
Krstan Đ. Kovjenić
-------------------------------------------------------
Entelehija je: (st. grč ἐντελέχεıα- entelecheia) potpuna ostvarenost, unutrašnja sila, neprestana radinost, ili aktivnost, naročito duha, potpuno dovršena stvarnost, stanje potpune aktuacije , prema ἐν + τέλος: završetak + ἔχεıν: imati), ono što ima cilj, svrhu i samorealizaciju u samome sebi. Potpuno, završno, ostvarenje nečega što je bilo potencijalno, samoostvarenje oblika nekog bića. Entelehija je ostvarena ako je postigla svrhu (τέλος), tj. ako je entelehija shvaćena kao ciljni uzrok, motiv za delatnost i promene koje dovode do njezina ostvarenja kao posledice. Aristotel je tvrdio da je duša prva entelehija tela, jer je njezin, od tela neovisan, nematerijalni bit, ousija, božanskog porekla – duša dušina.
Entelehija je bit u stanju dovršenja i čina nasuprot biću mogućnosti.
Oblik kao delatno načelo i kao opšte deluje u tvari (supastanci), prema čemu pojedinačno nije ništa drugo nego ostvarena bît u realnome materijalnom predmetu, a to ostvareno, aktuelno, jest entelehija. Sve, pojedinačno prva, je supstancija i označuje da je nešto to, vrste i rodovi, druga su supstancija koja kazuje kakvo je nešto pojedinačno. Ta pojedinačna stvar egzistira, jer je oformljena kroz svoju vrstu i rod. Razvojem filozofskoga mišljenja pojam entelehije postaje istovetan s teleološkim načelom tumačenja sveta.
U neovitalističkoj biologiji (H. Driesch) pojam je entelehije »nematerialno načelo« koje upravlja razvojem živoga bića.
U filozofiji entelehija se definiše kao vlasništvo nečega što ima svoj cilj (τελος -telos) u sebi. Sam pojam se sastoji od tri komponente: ἐν (en = ti), τέλος (telos = cilj) i ἔχεια (echeia) /ἔχειν (echein) = imati / držati " .
Taj pojam je, kao što je već rečeno, no nije na odmet da bi bilo opet ponovljeno,
»Repetitio mater studiorum est !«
uveo Aristotel (vidi u: Metaphysica IX, 8 (vidi takođe i srodne pojmove delovanja, kako bi pojama delovanja enetelehije razumeo bolje: delovanje: ἐνέργεια (energeia - čudesna); δύναμις, (dynamis – sila, snaga) i »potentio« kako bismo došli do onoga što su zapadnjački sholastiki zazvali »actus«, a Aristotel je o tome razmišljao kao o mogućnostima). On označava oblik koji se ostvaruje u supstancu, naročito u smislu sile svojstvenim u organizmu, što ga dovodi do samorealizacije.
Prema supstanci, koncept entelehija se javlja svuda gde preovlađuje teleološka mislenost (teleologija, od st. grč. (grč. τέλος, τελε (telos, tele) = kraj, cilj, svrha + λογία (logia = nauka; antropocentrična koncept teorije koja pretpostavlja da je sve materijalno i duhovno na Zemlji stvoreno kako bi bilo na raspolaganju čoveku) na primer kod: Tome Akvinskog, u Monadama (Monadologia), teoriji Leibniza (Gottfried Wilhelm (von) Leibniz), kod Getea i posebno kod Hansa Drieša (Hans Adolf Eduard Driesch) novovitalizam (Vitalismus)
Prema Aristotelu, duša je prva entelehija organizma, zbog čega telo, koje ima samo "sposobnost" ili »mogućnost« da živi, zaista živi, ali samo dokle god je povezano sa dušom. Aristotel naziva realizaciju, ili entelehijom mogućnosti, s obzirom da se realizacija sprovodi u vezi sa tim što je u subjektu bila samo prilika, mogućnost. Na isti način, Aristotel zove dušu
"prva entelehija organizma, koja ima mogućnost da živi".
Ovo je Arstotelov izraz koji dopunjuje pojam aktuacije (dejstva): energije, dejà, karaktera (forme)
Taj Aristotelov izraz pronalazimo i u srednjem veku kod Hermolaus Barbarus (21.5.1454 – 14.6.1493) koji je taj izraz pokušava polatiniti latinskim izrazom "perfektihabia" novokovanica od lat. perfect habitat = savršeno stanište, no pošto je to bilo besmisleno i sa zlobnom namerom da se obezvredi st. grčka filozofija, bogata grčka frazeologija da se zameni besmislicama, taj »izraz« nikada nije oživeo, jer su ga odbacili svi, naročito filozofi i filozofi…
Elem, nije na odmet još jedanput ovo naglasiti, entelehija je aktivni princip koji ono što je moguće stvara, zatim usavršava, samorealizuje i, najzad, od toga pravi cilj svog života.
Entelehija je viša energija koja sama sebi određuje pravac, ili viša delatnost koja svoj cilj ima u sebi (za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogućnost postojanja).
Kao što je gore pomenuto, entelehija koncept je zauzimao centralnu poziciju u metafiziji kod Leibniz-a, tesno je povezao sa svojom Monadom u smislu da svaki subjekat u sebi sadrži sopstveni svemir. Međutim, Leibniz -ova upotreba ovog koncepta uticala je više od razvoja rečnika, frazeologije, moderne fizike. Leibniz-u je entelehija bila i jedna od glavnih inspiracija važnog pokreta u filozofiji, poznatom kao nemački idealizam …
U biološkim novovitalismu Hans Driesch, žive stvari koje se razvijaju u entelehiju, zajednickom polju za čišćenje i organiziranje. Vodeći vitalist kao što je Driesch tvrdi da mnogi od osnovnih problema biologije ne mogu da rešavaju filozofija u kojoj se organizam jednostavno smatra mašinom. Vitalisam i njegovi koncepti kao što je entelehija su odbačeni kao bez vrednosti za naučnu praksu od strane ubedljive većine ozbiljnih i profesionalnih biologa, naročito filozofa.
Međutim, na filozofskom konceptu i primeni koncepta entelehije, za to su i u moderno doba zaiteresovani ozbiljni filozofi i filozofski nastrojeni naučnici. Jedan od je, svakako, bio i američki kritičar i filozof Kenneth Duva Burke (5.5.1897 – 19.11.1993), čiji koncept "terministskih ekrana " ilustruje njegovu misao o toj temi. Ipak najistaknutiji je, možda, no o tome ne dajem svoj sud iz razloga što mi njegova nauka nije u fokusu interesovanja, nemački "kvantni fizičar" Werner Karl Heisenberg (5.12.1901 – 1.2.1976,). Entelehiju je razmatrao kao »shvatnosti i stvarnosti« da bi bolje razumeo odnos kvantne teorije prema svetu …
Krstan Đ. Kovjenić
