Žensko mišljenje potrebno

ladimir

ladimir

Obećava
Poruka
55
Zanima me vaše mišljenje o jednoj tragičnoj ljubavi. Žena koja sada ima 42 godine, u to vreme imala je 18. Prvi put je tada, zaista, nekoga volela i to svog ispisnika i sa njim po prvi put u životu osetila uživanje u odnosu. Ako može da joj se veruje, ni pre ni posle svoje velike ljubavi nikada nije mogla da oseti ništa, već je bila srećna kada muškarci završe. Navodno i apstinira od muškaraca, ali ne i vibratora, već 12 godina. Misli da nije frigidna, iako njena priča ukazuje baš na to.

Nakon nekoliko meseci velike ljubavi, te 1988. godine, sudbina joj uzima mladića, tj. on tragično gubi život. Nakon toga sledi njen pad, ali ne u raj. Počinje da se kljuka alkoholom, sve više puši cigarete, počinje sa marihuanom, meša tablete za smirenje sa pićem. Kraj 1988 i cela 1989. godina prošle su joj tako. Preterivala je u svemu, pa i sa muškarcima. Redovno je išla u diskoteku i skoro svake nedelje imala drugog dečka. Mogu da pretpostavim kako se svaki izlazak završavao, s obzirom na to da su lokalni mladići našli laku robu. Nakon toga navlači se na heroin, počinje sa rasprodajom stvari, krade pare od gazde, dobija otkaz, majka je izbacuje iz kuće i na ulici bez ijednog rapena počinje da prodaje sebe, ne bi li zaradila za heroin. Zatim je u leto 1992. predozirala, imala iskustvo bliske smrti i batalila drogu i prostituciju. Od tada živi na teretu poreskih obveznika svoje male, ali lepo uređene i humane države.

Ono što me zanima jeste, da li je normalno da se neka devojka, nakon smrti voljenog, ponaša tako? Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja. A šta je ona radila? Šljokala je kao neki prevareni i ostavljeni muž koji nariče: „Aoj, ženo, prokleta bila, što napravi od mene debila“.

I uzmite u obzir vremenski okvir! Znači, nemojte da je poredite sa današnjim devojkama u Srbiji jer ona Srpkinja nije, a ni naše devojke u to vreme nisu šljokale po diskotekama da ubiju bol za dečkom.

Zar vucaranje sa desetinama i desetinama različitih mladića nije pljuvanje na njenog pokojnog dečka i na njihovu ljubav? Koja bi normalna devojka radila tako nešto zbog tuge i duševnog bola?

Šta vi mislite? Da li je tako nešto moguće ili je izmislila tu priču da bi izazvala sažaljenje kod slušaoca i opravdala svoje drogiranje i prostituciju jer nije isto kada glupu ćurku navuče dečko diler na drogu ili kada se ona od tuge navuče sama.

Unapred hvala na svim ozbiljnim analizama ovog slučaja. Pošalice, ako je ikako moguće, ostavite za nekog drugog.
 
ladimir:
Zanima me vaše mišljenje o jednoj tragičnoj ljubavi. Žena koja sada ima 42 godine, u to vreme imala je 18. Prvi put je tada, zaista, nekoga volela i to svog ispisnika i sa njim po prvi put u životu osetila uživanje u odnosu. Ako može da joj se veruje, ni pre ni posle svoje velike ljubavi nikada nije mogla da oseti ništa, već je bila srećna kada muškarci završe. Navodno i apstinira od muškaraca, ali ne i vibratora, već 12 godina. Misli da nije frigidna, iako njena priča ukazuje baš na to.

Nakon nekoliko meseci velike ljubavi, te 1988. godine, sudbina joj uzima mladića, tj. on tragično gubi život. Nakon toga sledi njen pad, ali ne u raj. Počinje da se kljuka alkoholom, sve više puši cigarete, počinje sa marihuanom, meša tablete za smirenje sa pićem. Kraj 1988 i cela 1989. godina prošle su joj tako. Preterivala je u svemu, pa i sa muškarcima. Redovno je išla u diskoteku i skoro svake nedelje imala drugog dečka. Mogu da pretpostavim kako se svaki izlazak završavao, s obzirom na to da su lokalni mladići našli laku robu. Nakon toga navlači se na heroin, počinje sa rasprodajom stvari, krade pare od gazde, dobija otkaz, majka je izbacuje iz kuće i na ulici bez ijednog rapena počinje da prodaje sebe, ne bi li zaradila za heroin. Zatim je u leto 1992. predozirala, imala iskustvo bliske smrti i batalila drogu i prostituciju. Od tada živi na teretu poreskih obveznika svoje male, ali lepo uređene i humane države.

Ono što me zanima jeste, da li je normalno da se neka devojka, nakon smrti voljenog, ponaša tako? Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja. A šta je ona radila? Šljokala je kao neki prevareni i ostavljeni muž koji nariče: „Aoj, ženo, prokleta bila, što napravi od mene debila“.

I uzmite u obzir vremenski okvir! Znači, nemojte da je poredite sa današnjim devojkama u Srbiji jer ona Srpkinja nije, a ni naše devojke u to vreme nisu šljokale po diskotekama da ubiju bol za dečkom.

Zar vucaranje sa desetinama i desetinama različitih mladića nije pljuvanje na njenog pokojnog dečka i na njihovu ljubav? Koja bi normalna devojka radila tako nešto zbog tuge i duševnog bola?

Šta vi mislite? Da li je tako nešto moguće ili je izmislila tu priču da bi izazvala sažaljenje kod slušaoca i opravdala svoje drogiranje i prostituciju jer nije isto kada glupu ćurku navuče dečko diler na drogu ili kada se ona od tuge navuče sama.

Unapred hvala na svim ozbiljnim analizama ovog slučaja. Pošalice, ako je ikako moguće, ostavite za nekog drugog.
Kliknite za proširenje...
bodovano:ako uziva sa vibratorom,onda nije frigidna i prica ne ukazuje na to :)
svako ima svoj nacin kako ce da tuguje,da se bori ili prepusti.
zasto je tebi logicno samoubistvo?
 
moguce jeste - videla sam zene koje nakon smrti partnera unistavaju kod sebe ono sto je on najvise voleo i u tom smislu sasvim je moguce da neko udari na sebe na taj nacin. istina, nije dostojanstveno i nije lepo za videti. zavisi od toga sta covek nosi u sebi, koliko ima samopostovanja, koga krivi za to sto se desilo, kakvu podrsku ima, u kojim je godinama, kakve druge traume krije... nije tebi logicno jer mislis da se kod svakog aktivira tuga, ali kod nekih ljudi se oslobodi bes - a bes je demon apsolutnog unistenja i sto te vise boli - to dublje ides. lakse je umreti nego ziveti sa sobom takvom.
ljudi koji su prosli kroz takve price, izborili se za neku stabilnost i bore se i dalje obicno ne lazu i kad rese da se otvore, ispricaju sve bez ulepsavanja. ne tvrdim da je tako i sa njom, to uostalom ne moze niko da ti tvrdi i jasno je da je njegova smrt mozda bila okidac za seriju u koju je usla, ali bilo je tu i nekih drugih problema od kojih mozda i danas bezi ako sve stavlja na teret njegove smrti. bitno je sve ono sto je prethodilo, ima tu zivih rana druge prirode.
 
kad je počelo bombardovanje, ono prvog dana, ja sam se taaako uštrecala, spremala ranac za sklonište, iako u našem gradu tad nije pala nijedna bomba
za to vreme moja gazdarica kod koje sam stanovala (bila sam student) se cerekala od smeha

eto kako se svako nosi sa problemima na svoj način
 
Priča zvuči verovatno i sasvim razumljivo. Ta žena kao da je svetica, tj. kao oni grešnici koji posle postanu sveci. Ima dosta takvih priča u književnosti i filmovima. E sad, da li je tvoja poznanica original ili je samo drpila 'motivaciju' iz literature niko ne može da zna.
 
ladimir:
Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja.
Kliknite za proširenje...

...
1krstise1.gif
...

...mada, kad malo bolje razmislim... nekada su žene žive sahranjivali sa svojim muževima... to je bilo normalno... gde se izgubi taj normalni običaj... :cry:

...ladmire, šta si učinio da joj pomogneš...?
 
Боже, чиме се неки људи баве...:roll:

Ладимире, мани се логике убудуће...:confused:

Можда су ти намере добре, можда имаш потребу да је разумеш, али боље одустани и нађи неку другу преокупацију...
 
Ono što me zanima jeste, da li je normalno da se neka devojka, nakon smrti voljenog, ponaša tako? Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja. A šta je ona radila? Šljokala je kao neki prevareni i ostavljeni muž koji nariče: „Aoj, ženo, prokleta bila, što napravi od mene debila“.

I uzmite u obzir vremenski okvir! Znači, nemojte da je poredite sa današnjim devojkama u Srbiji jer ona Srpkinja nije, a ni naše devojke u to vreme nisu šljokale po diskotekama da ubiju bol za dečkom.
Kliknite za proširenje...
Ово је толико ружно од тебе, да немам речи...:neutral:
 
Samodestrukcija i nije tako retka pojava kod ljudi, ne bih rekla čak ni kod žena. Osoba o kojoj pišeš svakako je izabrala tih ranijih godina načine kako da se uništava, osećajući možda i neku krivicu zbog dečkove smrti ( vrlo verovatno nerealnu krivicu).
Njen život nije ni počeo niti se završio sa smrću mladalačke ljubavi, a korene labilnosti i potrebu za samouništenjem-treba tražiti malo dublje u njenom životu, ranijem detinjstvu, itd. Dečkova smrt je samo bila inicijalna kapisla.
Takvim osobama treba pomoći, ali pod uslovom da i one učestvuju u tome, a ne da su pasivni posmatrači svog života.
 
Tužna priča. Možda mladi ljudi pogođeni velikom tragedijom, odrasli na liberalnom vaspitanju, maksimalno zaštićeni od udara i vetrometine, možda izgube kompas, potrče kao mače u vareniku(prokuvano mleko) da što pre pronađu malo meda kojim bi zasladili ogromnu gorčinu. Još kad si žensko i kad sex možeš naći kad god hoćeš i gde god hoćeš, a živiš u lepo uređenoj državi gde drogu kupuješ na svakom ćošku...pa, onda mi se navedena priča čini verovatnim. Uostalom, znam nekoliko priča koje je napisao život, a da sam ih gledao kao scenario nekog filma, odmah bih promenio kanal uz besan komentar o filmskom uredniku koji odabira sr.anja od američke Š produkcije i emituje ih na državnoj televiziji.
A možda ta žena samo sledi scenario koji su joj ubacili roditelji, kao što to tvrde analitičari scenarija, ponašajući se u skladu sa psihološkim dopuštenjima, zabranama, nagradama.
To što je radila deluje kao pljuvanje po ljubavi i bivšem dečku, ali samo iz naše perspektive, zato što se podsvesno indetifikujemo sa tim muškarcem, i zato što smo naučeni da tako ne treba raditi.
Ali, jedno je sigurno- takvu ženu treba zaobići u širokom luku, ako hoćeš da ti je mirna glava. To svakako nije lep, ali jeste koristan postupak.
 
ladimir:
Zanima me vaše mišljenje o jednoj tragičnoj ljubavi. Žena koja sada ima 42 godine, u to vreme imala je 18. Prvi put je tada, zaista, nekoga volela i to svog ispisnika i sa njim po prvi put u životu osetila uživanje u odnosu. Ako može da joj se veruje, ni pre ni posle svoje velike ljubavi nikada nije mogla da oseti ništa, već je bila srećna kada muškarci završe. Navodno i apstinira od muškaraca, ali ne i vibratora, već 12 godina. Misli da nije frigidna, iako njena priča ukazuje baš na to.

Nakon nekoliko meseci velike ljubavi, te 1988. godine, sudbina joj uzima mladića, tj. on tragično gubi život. Nakon toga sledi njen pad, ali ne u raj. Počinje da se kljuka alkoholom, sve više puši cigarete, počinje sa marihuanom, meša tablete za smirenje sa pićem. Kraj 1988 i cela 1989. godina prošle su joj tako. Preterivala je u svemu, pa i sa muškarcima. Redovno je išla u diskoteku i skoro svake nedelje imala drugog dečka. Mogu da pretpostavim kako se svaki izlazak završavao, s obzirom na to da su lokalni mladići našli laku robu. Nakon toga navlači se na heroin, počinje sa rasprodajom stvari, krade pare od gazde, dobija otkaz, majka je izbacuje iz kuće i na ulici bez ijednog rapena počinje da prodaje sebe, ne bi li zaradila za heroin. Zatim je u leto 1992. predozirala, imala iskustvo bliske smrti i batalila drogu i prostituciju. Od tada živi na teretu poreskih obveznika svoje male, ali lepo uređene i humane države.

Ono što me zanima jeste, da li je normalno da se neka devojka, nakon smrti voljenog, ponaša tako? Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja. A šta je ona radila? Šljokala je kao neki prevareni i ostavljeni muž koji nariče: „Aoj, ženo, prokleta bila, što napravi od mene debila“.

I uzmite u obzir vremenski okvir! Znači, nemojte da je poredite sa današnjim devojkama u Srbiji jer ona Srpkinja nije, a ni naše devojke u to vreme nisu šljokale po diskotekama da ubiju bol za dečkom.

Zar vucaranje sa desetinama i desetinama različitih mladića nije pljuvanje na njenog pokojnog dečka i na njihovu ljubav? Koja bi normalna devojka radila tako nešto zbog tuge i duševnog bola?

Šta vi mislite? Da li je tako nešto moguće ili je izmislila tu priču da bi izazvala sažaljenje kod slušaoca i opravdala svoje drogiranje i prostituciju jer nije isto kada glupu ćurku navuče dečko diler na drogu ili kada se ona od tuge navuče sama.

Unapred hvala na svim ozbiljnim analizama ovog slučaja. Pošalice, ako je ikako moguće, ostavite za nekog drugog.
Kliknite za proširenje...
Da nisi mozda ti taj sto je umro pa sad dosao da izravnas racune kao prikaza u nekom njenom halucinirajucem polusnu ?

Ako hoces opet da nastavis vezu s njom posle svoje smrti, ostavi je zivota ti ...nego si ti navikao na nas mentalitet gde bi ti pricu od sada ispricala kao fina postena zenica sve da je iza nje Sodoma i Gomora. Izgleda da to uvek pali koliko god smesno bilo. Neka je ona dno dna, ko si ti da nekom cackas po zivotu, ako je nesto zanima neka sama svoj zivot preispita, a nema ko od nas ljudi da joj sudi, sebi je propala. Treba joj terapeut a ne tracara.
 
Poslednja izmena:
VanZandt:
Pa jeste, ali nije (umiranje od tuge na rate) u samoci svoje sobe... nisam tacno citirala recenicu iz uvodnog teksta.
Kliknite za proširenje...

Znam - nadovezala sam se na tvoj post, ali se zapravo obraćam osobi koja je postavila temu... rekcija na ovo:

Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja.
Kliknite za proširenje...
 
ladimir:
Šta vi mislite? Da li je tako nešto moguće ili je izmislila tu priču da bi izazvala sažaljenje kod slušaoca i opravdala svoje drogiranje i prostituciju jer nije isto kada glupu ćurku navuče dečko diler na drogu ili kada se ona od tuge navuče sama.

Unapred hvala na svim ozbiljnim analizama ovog slučaja. Pošalice, ako je ikako moguće, ostavite za nekog drugog.
Kliknite za proširenje...
Sve je moguce. Uporedjujes njeno ponasanje sa ponasanjem nekih prevarenih muzeva. Da, neki ljudi se posle smrti bliskih ljudi osecaju upravo prevarenim.

Ova osoba je (bila)u jako velikom problemu i pitanje je koliko moze racionalno da tumaci svoje postupke. Ipak, verovatno da je postojala neka sklonost koju je tragican dogadjaj pokrenuo. Sve u svemu jako tuzno, ali je tvoje razmisljanje cudno. Pitas koja bi se normalna osoba ponasala kao ona, a onda mislis da je samoubistvo logicnije. Neko drugi bi se zapitao koja normalna osoba bi pocinila samoubistvo u takvoj situaciji. Ja ne bih baratala pojmovima normalna-nenormalna osoba.

Sto se tice pokojnog decka i "pljuvanja na njega" stvarno bi bilo preterano ocekivati od nekoga ko je samom sebi to uradio u zivotu da misli o casti pokojnog decka.

Frigidna nije, ako je tvoj opis verodostojan.

Mozda se ta osoba vise ne drogira i ne prostituise, ali ziveti 20 godina i ne raditi, ne ziveti kako dolikuje osobi njenih godina, pod uslovom da tako traje i dalje, ne moze da bude dobro za psihicko zdravlje, sve i da ima ko da je izdrzava.

edit: na osnovu jedne od tema na kojoj si ucestvovao, reklo bi se da si vernik, pa je utoliko neobicnije sto samoubistvo smatras "logicnijim" ponasanjem u datim okolnostima.
 
Poslednja izmena:
ladimir:
Zanima me vaše mišljenje o jednoj tragičnoj ljubavi. Žena koja sada ima 42 godine, u to vreme imala je 18. Prvi put je tada, zaista, nekoga volela i to svog ispisnika i sa njim po prvi put u životu osetila uživanje u odnosu. Ako može da joj se veruje, ni pre ni posle svoje velike ljubavi nikada nije mogla da oseti ništa, već je bila srećna kada muškarci završe. Navodno i apstinira od muškaraca, ali ne i vibratora, već 12 godina. Misli da nije frigidna, iako njena priča ukazuje baš na to.

Nakon nekoliko meseci velike ljubavi, te 1988. godine, sudbina joj uzima mladića, tj. on tragično gubi život. Nakon toga sledi njen pad, ali ne u raj. Počinje da se kljuka alkoholom, sve više puši cigarete, počinje sa marihuanom, meša tablete za smirenje sa pićem. Kraj 1988 i cela 1989. godina prošle su joj tako. Preterivala je u svemu, pa i sa muškarcima. Redovno je išla u diskoteku i skoro svake nedelje imala drugog dečka. Mogu da pretpostavim kako se svaki izlazak završavao, s obzirom na to da su lokalni mladići našli laku robu. Nakon toga navlači se na heroin, počinje sa rasprodajom stvari, krade pare od gazde, dobija otkaz, majka je izbacuje iz kuće i na ulici bez ijednog rapena počinje da prodaje sebe, ne bi li zaradila za heroin. Zatim je u leto 1992. predozirala, imala iskustvo bliske smrti i batalila drogu i prostituciju. Od tada živi na teretu poreskih obveznika svoje male, ali lepo uređene i humane države.

Ono što me zanima jeste, da li je normalno da se neka devojka, nakon smrti voljenog, ponaša tako? Meni deluje logičnije da proba samoubistvo, da umire od tuge na rate u samoći svoje sobe, da ode u manastir i ostane verna svojoj ljubavi do kraja. A šta je ona radila? Šljokala je kao neki prevareni i ostavljeni muž koji nariče: „Aoj, ženo, prokleta bila, što napravi od mene debila“.

I uzmite u obzir vremenski okvir! Znači, nemojte da je poredite sa današnjim devojkama u Srbiji jer ona Srpkinja nije, a ni naše devojke u to vreme nisu šljokale po diskotekama da ubiju bol za dečkom.

Zar vucaranje sa desetinama i desetinama različitih mladića nije pljuvanje na njenog pokojnog dečka i na njihovu ljubav? Koja bi normalna devojka radila tako nešto zbog tuge i duševnog bola?

Šta vi mislite? Da li je tako nešto moguće ili je izmislila tu priču da bi izazvala sažaljenje kod slušaoca i opravdala svoje drogiranje i prostituciju jer nije isto kada glupu ćurku navuče dečko diler na drogu ili kada se ona od tuge navuče sama.

Unapred hvala na svim ozbiljnim analizama ovog slučaja. Pošalice, ako je ikako moguće, ostavite za nekog drugog.
Kliknite za proširenje...

svi tugujemo na svoj način. ne možeš tek tako da 'znaš sve' i nije sve tako jednostavno koliko god ti pokušavao to tako da predstaviš ovde.
a koja bi devojka to radila zbog tuge i duševnog bola? pa - ona kao što vidiš.
 
hirajgoagain:
je l si ti taj decko sto je umro? :eek:
Kliknite za proširenje...

Nisam, on je ubijen u diskoteci te 1988. godine dok je ona bila u jednoj drugoj diskoteci sa koleginicom. Međutim, njena priča i priča iz novina, kako je do ubistva došlo se razlikuju. Pa, sam pošao od pretpostavke da je lagala da bi izazvala sažaljenje kod mene. Priču je možda čula od nekog, pa nakon svih tih godina zaboravila detalje. Ne brinite se vi za nju. Delje ona Ruse po Internetu kao besna. Uglavnom se kači za bankare i ostale lovane i izmuva ih da joj plate voznu kartu i hotel.

Zbog toga me je i zanimalo da li je takvo ponašanje moguće nakon smrti dečka. Ako vi kažete da jeste onda možda nije lagala, a opet novine i njena priča su u raskoraku.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top