I obzirom da sam Plant, da dometnem malo šarenog cveća, ali ovo je stari (belgijski) majstor Žan Baptist ,.. msm da je opravdano što ga nazivaju:
ČAROBNJAK BOJE
ČAROBNJAK BOJE
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Rođendan
- Ne verujem da bi vojni rok pomogo
- Истицање окупаторских застава у Србији
- Vučić po nalogu Nikolića da Kinezi piju...
- Pitanje za Srbe
- Finansijski jake žene
- Da li ste bili u sex shopu?
- Interesantno je da narodu u Srbiji ne...
- Hoćemo li trpeti implikacije zbog...
- Pravo lice Evrovizije
Zašto nam se svidja neka slika?
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- Poruka
- 335.820
Noćna straža - Rembrant van Rajn
Noćna straža je remek-delo baroknog holandskog slikara Rembranta van Rajna. Naslikana je 1642. godine, tehnikom ulje na platnu.
Slika je u početku bila veća. Dimenzije su joj bile 4 x5 metara, da bi nakon skraćivanja dimenzije bile, 3,6 x 4,4 metara i teška je 337 kilograma.
Razlog za skraćivanje je premeštanje slike iz najveće sale udruženja u skupštinu Amsterdama.
Secenjem slike isekli su se i neki likovi koje je Rembrant originalno naslikao.
Postoji kopija originala koja se sada nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naslikao ju je Gerit Lundens na zahtev kapetana Baninga zato što je želeo da je ima u sopstvenoj kolekciji.
Slika predstavlja grupni portret. Poslednja restauracija je bila 1975. godine kada ju je posetilac muzeja nožem izgrebao.Slika se danas nalazi u Rajksmuseumu u Amsterdamu.
Slika je naručena 1638. da bi se obeležila poseta francuske kraljice Marije Mediči. Slika prikazuje musketare amsterdamske gradske straže i njihovog zapovednika Fransa Baninga Kuka. Imena osamnaestorice naslikanih su poznata.Tek u 18. veku slika je dobila ime „Noćna straža“. Naziv “Noćna”je pogrešan, jer je Rembrant naslikao prizor koji se odigrava danju. Rembrant je za svoj rad dobio 1.600 guldena
Šta je to što ovu sliku svrstava u remek delo velikog majstora Rembranta pored njegove virtuoznosti i slikarskog umeca.To je kontroverznost koju je ova slika izazvala u doba kada je naslikana
Slika nije kontroverzna zbog ljudi koji se nalaze na slici već je izazvala kontroverznost zbog načina na koji je Rembrant odlučio da naslika sve te ljude.Na slici možemo da videmo članove udruženja. Slika je bila naručena kao portret, sa ciljem da se postavi u najveću salu koje je to udruženje posedovalo kako bi svako ko dođe mogao da je vidi i na taj način vidi sve članove. Ali Rembrant je ovom slikom porušio sve norme koje su važile za portrete u to vreme. Umesto da su na slici svi bili isto namešteni, u istim pozama i jednako se videli, Rembrnat se odlučio da to ne učini. On je umesto klasičnog, statičnog portreta na kome svako pozira, odlučio da prikaže sve članove u nekom pokretu, odlučio je da naslika živopisan prikaz koji je za to vreme bio šokantan. Svaka osoba radi nešto drugo, izvršava neku svoju dužnost koju ima. Posledica svega toga je što se 18 osoba koliko ih je na slici, samo dvoje vide u potpunosti dok su ostali ne vide celi. Takođe, Rembrant je odlučio da im lica ne naslika tako da izgledaju savršeno, što je za to vreme bila norma kod portreta, već je većinu njih naslikao baš onako kako su u stvarnosti. To, zajedno sa činjenicom da se nisu svi pojednako videli, kod većine članova udruženja izazvalo nezadovoljstvo.Ova slika je dosta uticala na dalju Rembrantovu popularnost a samim tim i na finansije.
Misticizam je takodje obelezio ovu sliku . Razdoblje baroka bilo je vreme alegorija i simbola. Na Noćnoj straži, Rembrant je bio uspešan u istovremenom prikazivanju i skrivanju.Primer za to su dve žene sa slike.Jedna je vidljiiva a druga sasvim skrivena iz prve što stvara misteriju na ovoj slici i pitanja bez odgovora ko su te dve zene i kakva je njihova uloga na toj slici.
Simboli su takodje obelezili ovu sliku. Jedan od simbola je kokoška sa kandžom koju drži zena ili devojcica . Ta kandža je simbol njihovog udruženja.Oni se zovu Kloveniersdoelen a reč klov na holandskom znači kandža. Kapetan Frans Baning je obučen u crno i crveno a te boje predstavljaju simbol Amsterdama. Na taj način ujedno i znamo da se ovo udruženje nalazilo u Amsterdamu.
Jos jedna zanimljivost.Usred slike, iza čoveka u zelenom i stražara sa metalnim šlemom, vidi se deo glave čoveka sa beretkom, a veruje se da je reč o samom Rembrantu. On je umeo da na svoje slike doda svoje autoportrete.
Rembrant je na ovoj slici koristio kjaroskuro, odnos svetlo-tamnog, tehniku po kojoj je bio poznat a sve u svrhu da naglasi i istakne kapetana Fransa Baninga i njegovog poručnika Vilema van Rujtera jer su oni najsvetliji u centru slike i dve jedine figure koje se vide u celosti od glave do pete. Zbog toga su svi oko njih tamniji.
Rembrant je u svoje vreme već važio za veoma inovativnog umetnika. Voleo je da eksperimentiše efektima svetlosti i senki, kao i da preuređuje ljude koje je portretisao. “Noćna straža” je primer toga.
Sliku godišnje vidi 2,2 miliona ljudi
Mocna slika velikog majstora slikarstva
Noćna straža je remek-delo baroknog holandskog slikara Rembranta van Rajna. Naslikana je 1642. godine, tehnikom ulje na platnu.
Slika je u početku bila veća. Dimenzije su joj bile 4 x5 metara, da bi nakon skraćivanja dimenzije bile, 3,6 x 4,4 metara i teška je 337 kilograma.
Razlog za skraćivanje je premeštanje slike iz najveće sale udruženja u skupštinu Amsterdama.
Secenjem slike isekli su se i neki likovi koje je Rembrant originalno naslikao.
Postoji kopija originala koja se sada nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naslikao ju je Gerit Lundens na zahtev kapetana Baninga zato što je želeo da je ima u sopstvenoj kolekciji.
Slika predstavlja grupni portret. Poslednja restauracija je bila 1975. godine kada ju je posetilac muzeja nožem izgrebao.Slika se danas nalazi u Rajksmuseumu u Amsterdamu.
Slika je naručena 1638. da bi se obeležila poseta francuske kraljice Marije Mediči. Slika prikazuje musketare amsterdamske gradske straže i njihovog zapovednika Fransa Baninga Kuka. Imena osamnaestorice naslikanih su poznata.Tek u 18. veku slika je dobila ime „Noćna straža“. Naziv “Noćna”je pogrešan, jer je Rembrant naslikao prizor koji se odigrava danju. Rembrant je za svoj rad dobio 1.600 guldena
Šta je to što ovu sliku svrstava u remek delo velikog majstora Rembranta pored njegove virtuoznosti i slikarskog umeca.To je kontroverznost koju je ova slika izazvala u doba kada je naslikana
Slika nije kontroverzna zbog ljudi koji se nalaze na slici već je izazvala kontroverznost zbog načina na koji je Rembrant odlučio da naslika sve te ljude.Na slici možemo da videmo članove udruženja. Slika je bila naručena kao portret, sa ciljem da se postavi u najveću salu koje je to udruženje posedovalo kako bi svako ko dođe mogao da je vidi i na taj način vidi sve članove. Ali Rembrant je ovom slikom porušio sve norme koje su važile za portrete u to vreme. Umesto da su na slici svi bili isto namešteni, u istim pozama i jednako se videli, Rembrnat se odlučio da to ne učini. On je umesto klasičnog, statičnog portreta na kome svako pozira, odlučio da prikaže sve članove u nekom pokretu, odlučio je da naslika živopisan prikaz koji je za to vreme bio šokantan. Svaka osoba radi nešto drugo, izvršava neku svoju dužnost koju ima. Posledica svega toga je što se 18 osoba koliko ih je na slici, samo dvoje vide u potpunosti dok su ostali ne vide celi. Takođe, Rembrant je odlučio da im lica ne naslika tako da izgledaju savršeno, što je za to vreme bila norma kod portreta, već je većinu njih naslikao baš onako kako su u stvarnosti. To, zajedno sa činjenicom da se nisu svi pojednako videli, kod većine članova udruženja izazvalo nezadovoljstvo.Ova slika je dosta uticala na dalju Rembrantovu popularnost a samim tim i na finansije.
Misticizam je takodje obelezio ovu sliku . Razdoblje baroka bilo je vreme alegorija i simbola. Na Noćnoj straži, Rembrant je bio uspešan u istovremenom prikazivanju i skrivanju.Primer za to su dve žene sa slike.Jedna je vidljiiva a druga sasvim skrivena iz prve što stvara misteriju na ovoj slici i pitanja bez odgovora ko su te dve zene i kakva je njihova uloga na toj slici.
Simboli su takodje obelezili ovu sliku. Jedan od simbola je kokoška sa kandžom koju drži zena ili devojcica . Ta kandža je simbol njihovog udruženja.Oni se zovu Kloveniersdoelen a reč klov na holandskom znači kandža. Kapetan Frans Baning je obučen u crno i crveno a te boje predstavljaju simbol Amsterdama. Na taj način ujedno i znamo da se ovo udruženje nalazilo u Amsterdamu.
Jos jedna zanimljivost.Usred slike, iza čoveka u zelenom i stražara sa metalnim šlemom, vidi se deo glave čoveka sa beretkom, a veruje se da je reč o samom Rembrantu. On je umeo da na svoje slike doda svoje autoportrete.
Rembrant je na ovoj slici koristio kjaroskuro, odnos svetlo-tamnog, tehniku po kojoj je bio poznat a sve u svrhu da naglasi i istakne kapetana Fransa Baninga i njegovog poručnika Vilema van Rujtera jer su oni najsvetliji u centru slike i dve jedine figure koje se vide u celosti od glave do pete. Zbog toga su svi oko njih tamniji.
Rembrant je u svoje vreme već važio za veoma inovativnog umetnika. Voleo je da eksperimentiše efektima svetlosti i senki, kao i da preuređuje ljude koje je portretisao. “Noćna straža” je primer toga.
Sliku godišnje vidi 2,2 miliona ljudi
Mocna slika velikog majstora slikarstva
- Poruka
- 335.820
Venera sa lampom
Milena Pavlović Barili, bila slikarka, ilustrator i pesnikinja i jedna od naših najznačajnijih umetnica međuratnog perioda. Rodjena je u Pozarevcu 1909 g. a 1945. umrla u Njujorku.Za života je uradila preko 500 radova, puno skica i crteža. Mnoga platna su joj u kući muzeju u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u Rimu.Radi egzistencije radila je autoportrete i reklame za modne magazine.
Njena elegancija, osećaj za liniju, figure i detalje, doneli su joj aranzmane za cuvene modne casopise Vogue i Harpers Bazar, ali i magazine kao što su Di Dame, Life i Town and Country. Ilustracije za Vogue su bile rađene uljem na platnu, a neke od njih su dospele i na naslovnu stranu. Usledile su i reklamne kampanje za tekstilne i kozmetičke kompanije poput Revlona.
U svom slikarstvu Milena spaja javu i san po cemu je svrstavana medju De Kirika, Delvaa ili Magrita. Predmeti i simboli u njenim delima povezani su tako da evociraju situaciju ili sećanje , ali oni ne pripadaju realnom svetu, već njenoj fantaziji gde na taj način ostvaruje osnovnu ideju nadrealizma. Umetnički izraz tražila je u renesansi i venecijanskim majistorima, a najviše u Botičeliju.
Jedna od takvih njenih slika je i Venera sa lampom koju porede sa Ticijanovom Urbinskom Venerom. Za razliku od Ticijanov Venere koja je lepa i senzualna uplasenog pogleda koja jednom rukom skriva svoju intimu ..Milenina Venera je opustena, misticna, pogleda uperenog u gledaoca slike u polulezecem polozaju u prirodnom okruzenju kao Eva , znatizelja i koja nam lampom pored nje prica o njenim culnim i senzualnim putovanjima kroz mastu
Vise mi se svidja Milenina Venera, zato sam je izdvojila od svih njenih slika
Milena Pavlović Barili, bila slikarka, ilustrator i pesnikinja i jedna od naših najznačajnijih umetnica međuratnog perioda. Rodjena je u Pozarevcu 1909 g. a 1945. umrla u Njujorku.Za života je uradila preko 500 radova, puno skica i crteža. Mnoga platna su joj u kući muzeju u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u Rimu.Radi egzistencije radila je autoportrete i reklame za modne magazine.
Njena elegancija, osećaj za liniju, figure i detalje, doneli su joj aranzmane za cuvene modne casopise Vogue i Harpers Bazar, ali i magazine kao što su Di Dame, Life i Town and Country. Ilustracije za Vogue su bile rađene uljem na platnu, a neke od njih su dospele i na naslovnu stranu. Usledile su i reklamne kampanje za tekstilne i kozmetičke kompanije poput Revlona.
U svom slikarstvu Milena spaja javu i san po cemu je svrstavana medju De Kirika, Delvaa ili Magrita. Predmeti i simboli u njenim delima povezani su tako da evociraju situaciju ili sećanje , ali oni ne pripadaju realnom svetu, već njenoj fantaziji gde na taj način ostvaruje osnovnu ideju nadrealizma. Umetnički izraz tražila je u renesansi i venecijanskim majistorima, a najviše u Botičeliju.
Jedna od takvih njenih slika je i Venera sa lampom koju porede sa Ticijanovom Urbinskom Venerom. Za razliku od Ticijanov Venere koja je lepa i senzualna uplasenog pogleda koja jednom rukom skriva svoju intimu ..Milenina Venera je opustena, misticna, pogleda uperenog u gledaoca slike u polulezecem polozaju u prirodnom okruzenju kao Eva , znatizelja i koja nam lampom pored nje prica o njenim culnim i senzualnim putovanjima kroz mastu
Vise mi se svidja Milenina Venera, zato sam je izdvojila od svih njenih slika
Poslednja izmena:
- Poruka
- 335.820
Druga njena slika koju bih izdvojila i koja mi se svidja je Kompozicija koja je nastala 1938 g.
Milena i ovde mesa mastu i stvarnost smestajuci ih u savremenost,kroz mitsku temu o Venerama bliznakinjama .Jedna je naga a druga odevena i obe predstavljaju senzualnu i misticnu ljubav Naga zena oličava mitsku lepotu i ljubav koje se ne stidi . Drugi ženski lik je odeven i prikazuje zemaljsku ljubav i cednost. Obe žene imaju isti lik i u ovom slucaju to su Milenini autoportreti.
Milena i ovde mesa mastu i stvarnost smestajuci ih u savremenost,kroz mitsku temu o Venerama bliznakinjama .Jedna je naga a druga odevena i obe predstavljaju senzualnu i misticnu ljubav Naga zena oličava mitsku lepotu i ljubav koje se ne stidi . Drugi ženski lik je odeven i prikazuje zemaljsku ljubav i cednost. Obe žene imaju isti lik i u ovom slucaju to su Milenini autoportreti.
- Poruka
- 335.820
Jedna od njenih ilustracija koju izdvajam
Hot pink with cool gray (Toplo ružičasto sa hladnim sivim), ilustracija objavljena u Vogu 15. januara 1940.
Hot pink with cool gray (Toplo ružičasto sa hladnim sivim), ilustracija objavljena u Vogu 15. januara 1940.
- Poruka
- 335.820
Izdvojila bih mladu umetnicu Mina Radović , akademska slikarka , clan je ULUS-a
Motiv na njenim slikama je žena i sloboda koja je na njenim slikama gotovo apstraktna..
Njeno ekspresivno slikarstvo odlikuje se trodimenzionalnošću, oštrim konturama i predivnim koloritom
Ove mi se njene slike posebno svidjaju a ovu bih volela da je imam na zidu
Motiv na njenim slikama je žena i sloboda koja je na njenim slikama gotovo apstraktna..
Njeno ekspresivno slikarstvo odlikuje se trodimenzionalnošću, oštrim konturama i predivnim koloritom
Ove mi se njene slike posebno svidjaju a ovu bih volela da je imam na zidu
- Poruka
- 335.820
- Poruka
- 335.820
- Poruka
- 335.820
Planina i more - Helen Frankenthaler
Ovu sliku i slikarku izdvajam jer je umetnica sa ovom slikom napravila revoluciju u apstraktnom slikarstvu.
U jesen 1952. godine,kada je imala 23 godine, Helen Frankenthaler, napravila je svoju legendarnu sliku Planine i more koja je njen prvi rad koji je napravila koristeći svoju tehniku,izlivanja razredjene boje terpentinom ili kerozinom na sirovo, neprajmerisano platno. Ova tehnika stvara polja providne boje koja kao da lebdi u prostoru, a tkanje platna uspostavlja ravnost slike. Njen raspored boja i oblika često dočarava prirodno okruženje, a svaki rad stvara jedinstven vizuelni prostor i atmosferu.
Ova cuvena americka slikarka, bila je jedna od retkih žena koja je stvorila uspesnu umetnicku karijeru,uprkos dominaciji muškaraca u to vreme apstraktnog ekspresionizma . Smatralo se da je deo drugog talasa tog pokreta, inspirisana umetnicima kao sto su Jackson Pollock i Willem de Kooning.
Slika kojom se Helen Frankenthaler probila, Planina i more, odigrala je presudnu ulogu u prelazu sa grandioznih poteza apstraktnog ekspresionizma na ravne, promišljene forme slikarstva obojenog polja.
Dimenzije slike su 220 cm × 297.8 cm .Slika se nalazi u National Gallery of Art, Washington, D.C.
Slikarka u svom ateljeu
Ovu sliku i slikarku izdvajam jer je umetnica sa ovom slikom napravila revoluciju u apstraktnom slikarstvu.
U jesen 1952. godine,kada je imala 23 godine, Helen Frankenthaler, napravila je svoju legendarnu sliku Planine i more koja je njen prvi rad koji je napravila koristeći svoju tehniku,izlivanja razredjene boje terpentinom ili kerozinom na sirovo, neprajmerisano platno. Ova tehnika stvara polja providne boje koja kao da lebdi u prostoru, a tkanje platna uspostavlja ravnost slike. Njen raspored boja i oblika često dočarava prirodno okruženje, a svaki rad stvara jedinstven vizuelni prostor i atmosferu.
Ova cuvena americka slikarka, bila je jedna od retkih žena koja je stvorila uspesnu umetnicku karijeru,uprkos dominaciji muškaraca u to vreme apstraktnog ekspresionizma . Smatralo se da je deo drugog talasa tog pokreta, inspirisana umetnicima kao sto su Jackson Pollock i Willem de Kooning.
Slika kojom se Helen Frankenthaler probila, Planina i more, odigrala je presudnu ulogu u prelazu sa grandioznih poteza apstraktnog ekspresionizma na ravne, promišljene forme slikarstva obojenog polja.
Dimenzije slike su 220 cm × 297.8 cm .Slika se nalazi u National Gallery of Art, Washington, D.C.
Slikarka u svom ateljeu
Poslednja izmena:
- Poruka
- 335.820
El Greko i njegova dva pejzaza
Pogled na Toledo je slika koja spada u mojih prvih 10 iako nisam fan El Greka zbog crkvenih i verskih slika i portreta ali ovaj njegov pejzaz posebno izdvajam zbog specificnosti , senki i kolorita kao jednu od meni omiljenih slika.
Spanski je slikar, rodjen u Grckoj na Kritu gde je poceo sa slikanjem ikona..Posle Krita otisao je u Italiju gde je ucio slikarstvo kod Ticijana i Tintoreta
da bi zavrsio u Spaniji u Madrisu, a potom se skrasio u Toledu gde je ziveo do kraja svog zivota.
Tokom vremena razvio je sopstveni stil koji karakterišu izdužene figure, zatim magicnim svetlom i kontrastima boja.Njegove slike spadaju u najbolje primere spanskog baroka.Uglavnom su sve velikih dimenzija radjene po narudzbini crkvenih verodostojnika kao i portreti spanskih plemica, svestenika i poznatih ljudi
Dve njegove najpoznatije pejsazne slike su Pogled na Toledo i Pogled i plan Toleda
U vreme kada su slike nastale nisu bile previse zapazene i cenjene jer sve do 16. veka pejzaž se nije smatrao posebnim žanrom u spanskoj umetnosti.
Pogledajte ovu divnu sliku
Na slici je naslikan grad Toledo, sa svim elementima pejzaza: nebo, brda, grad, klisura reke, drveće, livade, putevi, prikazani kroz nagomilavanje oblaka i nadolazak oluje a sve u kontrastima boja.Slika se moze podeliei na dva dela.Prvi deo su grad i jarko zelena brda preplavljena svetloscu,a iznad je
dramatično olujno nebo koje spada u red najpoznatijih prikaza neba u slikarstvu.
Istoricari kazu da su u gradu prikazane najznacajnije gradjevine toga doba kao sto su palata Alkazar, katedrala Toledo , zvonik katedrale,most Alkantra, zamak San Servando, ali da je El Greko sve te zgrade naslikao prema svom vidjenju i rasoredu a ne onako kako je stvarno bilo..
Slika je nastala od 1597-1599. Dimenzije su 121 x 109 cm.Tehnika ulje na platnu.Slika se nalazi u Muzeju Metropoliten u Njujorku
Pogled na Toledo je slika koja spada u mojih prvih 10 iako nisam fan El Greka zbog crkvenih i verskih slika i portreta ali ovaj njegov pejzaz posebno izdvajam zbog specificnosti , senki i kolorita kao jednu od meni omiljenih slika.
Spanski je slikar, rodjen u Grckoj na Kritu gde je poceo sa slikanjem ikona..Posle Krita otisao je u Italiju gde je ucio slikarstvo kod Ticijana i Tintoreta
da bi zavrsio u Spaniji u Madrisu, a potom se skrasio u Toledu gde je ziveo do kraja svog zivota.
Tokom vremena razvio je sopstveni stil koji karakterišu izdužene figure, zatim magicnim svetlom i kontrastima boja.Njegove slike spadaju u najbolje primere spanskog baroka.Uglavnom su sve velikih dimenzija radjene po narudzbini crkvenih verodostojnika kao i portreti spanskih plemica, svestenika i poznatih ljudi
Dve njegove najpoznatije pejsazne slike su Pogled na Toledo i Pogled i plan Toleda
U vreme kada su slike nastale nisu bile previse zapazene i cenjene jer sve do 16. veka pejzaž se nije smatrao posebnim žanrom u spanskoj umetnosti.
Pogledajte ovu divnu sliku
Na slici je naslikan grad Toledo, sa svim elementima pejzaza: nebo, brda, grad, klisura reke, drveće, livade, putevi, prikazani kroz nagomilavanje oblaka i nadolazak oluje a sve u kontrastima boja.Slika se moze podeliei na dva dela.Prvi deo su grad i jarko zelena brda preplavljena svetloscu,a iznad je
dramatično olujno nebo koje spada u red najpoznatijih prikaza neba u slikarstvu.
Istoricari kazu da su u gradu prikazane najznacajnije gradjevine toga doba kao sto su palata Alkazar, katedrala Toledo , zvonik katedrale,most Alkantra, zamak San Servando, ali da je El Greko sve te zgrade naslikao prema svom vidjenju i rasoredu a ne onako kako je stvarno bilo..
Slika je nastala od 1597-1599. Dimenzije su 121 x 109 cm.Tehnika ulje na platnu.Slika se nalazi u Muzeju Metropoliten u Njujorku
Poslednja izmena:
- Poruka
- 335.820
Sliku Pogled i plan Toleda izdvajam od drugih njegovih slika zbog toga sto je to druga El Grekova pejzazna slika i slikana je u stilu danasnjih bilborda.
Sliku je narucio Pedro Salazar de Mendoza, spanski svestenik i istoricar toga doba.Slika simbolično prikazuje svetost i špansku istoriju Toleda. Slika se smatra kao propagandna kampanja koje je grad Toledo počeo da preduzima krajem šesnaestog veka u pokušaju da ubedi Filipa II i njegov dvor da se vrate u Toledo iz Madrida.
Slika je značajna po mapi gradskih ulica. U kompoziciju je El Greko uključio i reku Tejo, scenu Bogorodice koja postavlja misnicu na Svetog Ildefonsa i uzvišenje bolnice Tavera koja lebdi na oblaku.
Naslikana je oko 1608.g.Tehnika ulje na platnu.Dimenzije slike su 132 cm × 228 cm .Slika se nalazi u Muzeju El Greko u Toledu
Poslednja izmena:
- Poruka
- 335.820
"Večernji oblaci"i “Jesenji put”Save Šumanovića
Sava Šumanovic poznat je po svojim pejsazima Srema, posebno Sida i njegove okoline .
O uticaju Sremskog kraja na njegovo slikarstvo Sava Šumanović je rekao: "Miris čudne čistote privukao me je i ja sam počeo da radim, da slikam osećajući ogromno zadovoljstvo u sebi što sam baš ja taj prvi slikar koji je došao da svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva."
"Jesenji put" je jedno od njegovih poslednjih dela, možda najlepše od svih. Na slici je prikazan jesenji dan koloristički čist predeo sa drvećem cije krosnje lagano zute i bacaju senke na put, banderu, krovove i ograde kuća veoma realno i cela slika odise mirnocom i jednostavnoscu..
Prosto se oseca miris jeseni i mirnoca kojom zabelezeni trenutaj na slici odise.Boje su jasne i prilagodjenje godisnjem dobu koje je preikazano
Slika se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Sava Šumanovic poznat je po svojim pejsazima Srema, posebno Sida i njegove okoline .
O uticaju Sremskog kraja na njegovo slikarstvo Sava Šumanović je rekao: "Miris čudne čistote privukao me je i ja sam počeo da radim, da slikam osećajući ogromno zadovoljstvo u sebi što sam baš ja taj prvi slikar koji je došao da svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva."
"Jesenji put" je jedno od njegovih poslednjih dela, možda najlepše od svih. Na slici je prikazan jesenji dan koloristički čist predeo sa drvećem cije krosnje lagano zute i bacaju senke na put, banderu, krovove i ograde kuća veoma realno i cela slika odise mirnocom i jednostavnoscu..
Prosto se oseca miris jeseni i mirnoca kojom zabelezeni trenutaj na slici odise.Boje su jasne i prilagodjenje godisnjem dobu koje je preikazano
Slika se danas nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
- Poruka
- 335.820
I Jesenji put i Vecerne oblake volela bih da imam na svom zidu 
- Poruka
- 335.820
Večernji oblaci
Ružičasti oblaci, u predvecerje kada zalazi sunce i boji oblake ruzicastim nad pustim putem oivičenim retkim stablima, brdom u pozadini,
njivama koje se zelene uhvaceni u jednom savrsenom trenutku mira i tisine harmoniji ruzicaste, zelene i plave boje.
Taj mir i sklad u prirodi jedino oblaci prete da poremete koji se razvlace po nebu.
Ovaj peizas u tehnici ulje na platnu Sumanovic je naslikao 1939.g
Slika se nalazi u Galeriji slika “Sava Sumanovic”
- Poruka
- 335.820
Gustav Klimn i portret Adele Bloh Bauer
Gustav Klimt je bio austrijski simbolistički slikar i jedan od osnivača Bečke secesije.
Jedan od njegovih najpoznatijih slika je Portret Adele Bloh Bauer koji je naslikao 1907 g.a koja je nastala
u njegovom zlatnom razdoblju kada je koristio tehniku zlatnih listića.Slika je poznata i pod imenom Austrijska Mona Liza
Dimenzije slike su 1,38 m x 1,38 m
Tehnika: zlatni listici,ulje na platnu
Nalazi se u muzeju Neue Galerie New York, privatna zbirka
Adele Bloh Bauer bila je njegova muza a po nedokazanim pricama i ljubavnica.Jedina je zena koju je dva puta naslikao , 1907 i 1912 g.(portreti I i II)
Reč je o portretu sa realističnim licem i bogatim zlatnim dekorativnim elementima,cime je uspeo da istakne njenu lepotu, senzualnost i krhkost kao posledicu slabog zdravlja.Adela Bloh Bauer, supruga beckog kralja šećera Ferdinanda Bloha Bauera,bila je ljubiteljka umetnosti i organizatorka najboljih zabava u visokom društvu.Njen portret sa jos nekoliko slika konfiskovali su nacisti iz porodicne kuce Ferdinanda i Adele Bloh Bauer
Nakon rata portret je pronađen u državnoj Galeriji Belvedere. Adelina nećaka Marija Altman godinama se borila za povratak slike i konačno dobila spor
na sudu 2006. godine. Neverovatna priča o ovoj slici pretočena je u film "Žena u zlatnom" u kom glavnu ulogu igra Helen Miren.
Gustav Klimt je bio austrijski simbolistički slikar i jedan od osnivača Bečke secesije.
Jedan od njegovih najpoznatijih slika je Portret Adele Bloh Bauer koji je naslikao 1907 g.a koja je nastala
u njegovom zlatnom razdoblju kada je koristio tehniku zlatnih listića.Slika je poznata i pod imenom Austrijska Mona Liza
Dimenzije slike su 1,38 m x 1,38 m
Tehnika: zlatni listici,ulje na platnu
Nalazi se u muzeju Neue Galerie New York, privatna zbirka
Adele Bloh Bauer bila je njegova muza a po nedokazanim pricama i ljubavnica.Jedina je zena koju je dva puta naslikao , 1907 i 1912 g.(portreti I i II)
Reč je o portretu sa realističnim licem i bogatim zlatnim dekorativnim elementima,cime je uspeo da istakne njenu lepotu, senzualnost i krhkost kao posledicu slabog zdravlja.Adela Bloh Bauer, supruga beckog kralja šećera Ferdinanda Bloha Bauera,bila je ljubiteljka umetnosti i organizatorka najboljih zabava u visokom društvu.Njen portret sa jos nekoliko slika konfiskovali su nacisti iz porodicne kuce Ferdinanda i Adele Bloh Bauer
Nakon rata portret je pronađen u državnoj Galeriji Belvedere. Adelina nećaka Marija Altman godinama se borila za povratak slike i konačno dobila spor
na sudu 2006. godine. Neverovatna priča o ovoj slici pretočena je u film "Žena u zlatnom" u kom glavnu ulogu igra Helen Miren.
- Poruka
- 335.820
Nastavljamo dalje, posle ovih portreta inspirisanih lubavnim avanturama i vezama ..idemo na nesto drugo a sto se meni svidja 
- Poruka
- 335.820
Pariska ulica; Kišni dan Gistava Kajbota
Pariska ulica; Kišni dan je najpoznatija slika francuskog umetnika Gistava Kajbota (Gustave Caillebotte1848–1894) Na njoj se vidi raskrsnica po kisnom danu,i ljudi koji šetaju kroz Dablinski trg, fotografski je prikazan i zabelezen urbani milje Pariza sa kraja 19.veka. Iako je Kajbot pripadnik impresionizma,ovo njegovo deli razlikuje se po realizmu i jasnim linijama bez sirokih poteza cetkicom.
Godina:1877
Tehnika:ulje na platnu
Dimenzije slike : 212.2 cm × 276.2 cm
Muzej:Art Institute of Chicago, Charles H. and Mary F. S. Worcester Collection, Chicago
Ova fotografski naslikana slika posledica je Caillebotteovog interesovanje za fotografiju. Par u prvom planu je skrajnut iako e centralna figura.Figure na sredini slike (kočija i pešaci na raskrsnici) imaju oštre ivice, dok oni u pozadini postaju progresivno nejasne.Zanimljivo je i isecanje coveka krajnje desno koji deluje da ce se sudariti u mimoilazenju sa parom.
Boje i tonovi nam govore da se radi o jesenjem popodnevu dok dve glavne figure hodaju ispod kišobrana, obuceni po poslednjoj modi u kasnom 19.veku kada je slika nastala.Ostale figure na slici postavljene cik- cak deluju da je svako sa svojim mislima i poslom bez ikakvih zajednickih interesa sa drugima aopet svi cine jednu celinu.Na slici je prikazan i raspon drustvenih klasa.Od dva para koji predstavljaju burzoaziju kojoj je pripadao i sam Kajbot do radnicke klase koju predstavlja figurom kocijasa u pozadini, coveka koji kisne jer nema kisobran, ili radnice na vratima prodavnice. Svetle boje i senke koje docaravaju kisni dan mi se posebno svidjaju.Pogledajte samo mokru kaldrmu i mokre kisobrane
Pariska ulica; Kišni dan je najpoznatija slika francuskog umetnika Gistava Kajbota (Gustave Caillebotte1848–1894) Na njoj se vidi raskrsnica po kisnom danu,i ljudi koji šetaju kroz Dablinski trg, fotografski je prikazan i zabelezen urbani milje Pariza sa kraja 19.veka. Iako je Kajbot pripadnik impresionizma,ovo njegovo deli razlikuje se po realizmu i jasnim linijama bez sirokih poteza cetkicom.
Godina:1877
Tehnika:ulje na platnu
Dimenzije slike : 212.2 cm × 276.2 cm
Muzej:Art Institute of Chicago, Charles H. and Mary F. S. Worcester Collection, Chicago
Ova fotografski naslikana slika posledica je Caillebotteovog interesovanje za fotografiju. Par u prvom planu je skrajnut iako e centralna figura.Figure na sredini slike (kočija i pešaci na raskrsnici) imaju oštre ivice, dok oni u pozadini postaju progresivno nejasne.Zanimljivo je i isecanje coveka krajnje desno koji deluje da ce se sudariti u mimoilazenju sa parom.
Boje i tonovi nam govore da se radi o jesenjem popodnevu dok dve glavne figure hodaju ispod kišobrana, obuceni po poslednjoj modi u kasnom 19.veku kada je slika nastala.Ostale figure na slici postavljene cik- cak deluju da je svako sa svojim mislima i poslom bez ikakvih zajednickih interesa sa drugima aopet svi cine jednu celinu.Na slici je prikazan i raspon drustvenih klasa.Od dva para koji predstavljaju burzoaziju kojoj je pripadao i sam Kajbot do radnicke klase koju predstavlja figurom kocijasa u pozadini, coveka koji kisne jer nema kisobran, ili radnice na vratima prodavnice. Svetle boje i senke koje docaravaju kisni dan mi se posebno svidjaju.Pogledajte samo mokru kaldrmu i mokre kisobrane
- Poruka
- 335.820
Druga Kajbotova slika koju vredi pomenuti je Parketari.
Slika je nastala 1975, ulje na platnu
Velicina slike je 102 cm × 146.5 cm
Nalazi se u Musée d'Orsay, Paris
Na ovoj slici francuski impresionista realista kombinovao je elemente crteza, raspone boja,smelom perspektivom,osećaj za prirodno svetlo i modernu temu impresionističkog pokreta i pokazao svoje zanimanje za urbanu radnicku klasu i svakodnevni zivot.
Kada pogledate sliku "vidite" tj.osecate prisustvo posmatraca iako nije prikazan koji stoji iznad tri radnika na rukama i kolenima koji gule drveni pod u stanu,koji je slikarev licni studio u ulici 77, rue de Miromesnil, u 8. arondismanu Pariza. Prozor na zadnjem zidu propušta prirodno svetlo. Svi radnici su prikazani sa golim gornjim delom tela i nagnutim glavama kao da razgovaraju medjusobno dok rade. U oko zapadaju strugotine na podu, šare gvožđa u prozorskoj rešetki kao i povijena leđa i ruke radnika.
Zanimljivost vezana za ovu sliku je sto je to jedna od prvih slika u istoriji umetnosti na kojoj je prikazana gradska radnička klasa, a pritom je prikazana i muška golotinja, ali potpuno drugačije od antičkih i renesansnih uzora.No, bez obzira na sve to Akademija je odbila da se slika izlozi u Salonu jer ih sokirao prikaz radnika koji rade svoj posao a pri tom su polugoli sto su okarakterisali kao vulgarnu. Uvređen, autor je sliku izložio na drugoj izložbi impresionista naredne godine.Ova slika je podelila parisku i francusku javnost..jedni su bili za sliku , drugi protiv i ti protiv su isli cak dotle da su u slikanju polugolih muskih tela radnika, videli homoseksualnost samog slikarta
Porodica umetnika sliku je posle smrti umetnika,poklonila 1894. pariskom Muzeju Luksemburga, da bi 1929. bila prebačena u Luvr. Dve godine nakon Drugog svetskog rata preseljena je u Nacionalnu galeriju „Že de Pom“ kod Trga Konkord, a svoj sadašnji dom, Muzej Orse na obali Sene, smešten u zgradi bivše železničke stanice,pronašla je 1986. godine.
Za razliku od Kisnog dana koju bih volela da gledam u svom stanu, ovu Kajbotovu sliku ne bih volela da imam u kolekciji ali je svakako vredna paznje i pomena kao jedno od poznatih i prepoznatljivih impresionistickih dela ovog poznatog slikara, koja je podelila parisku i francusku javnost tog doba.
Slika je nastala 1975, ulje na platnu
Velicina slike je 102 cm × 146.5 cm
Nalazi se u Musée d'Orsay, Paris
Na ovoj slici francuski impresionista realista kombinovao je elemente crteza, raspone boja,smelom perspektivom,osećaj za prirodno svetlo i modernu temu impresionističkog pokreta i pokazao svoje zanimanje za urbanu radnicku klasu i svakodnevni zivot.
Kada pogledate sliku "vidite" tj.osecate prisustvo posmatraca iako nije prikazan koji stoji iznad tri radnika na rukama i kolenima koji gule drveni pod u stanu,koji je slikarev licni studio u ulici 77, rue de Miromesnil, u 8. arondismanu Pariza. Prozor na zadnjem zidu propušta prirodno svetlo. Svi radnici su prikazani sa golim gornjim delom tela i nagnutim glavama kao da razgovaraju medjusobno dok rade. U oko zapadaju strugotine na podu, šare gvožđa u prozorskoj rešetki kao i povijena leđa i ruke radnika.
Zanimljivost vezana za ovu sliku je sto je to jedna od prvih slika u istoriji umetnosti na kojoj je prikazana gradska radnička klasa, a pritom je prikazana i muška golotinja, ali potpuno drugačije od antičkih i renesansnih uzora.No, bez obzira na sve to Akademija je odbila da se slika izlozi u Salonu jer ih sokirao prikaz radnika koji rade svoj posao a pri tom su polugoli sto su okarakterisali kao vulgarnu. Uvređen, autor je sliku izložio na drugoj izložbi impresionista naredne godine.Ova slika je podelila parisku i francusku javnost..jedni su bili za sliku , drugi protiv i ti protiv su isli cak dotle da su u slikanju polugolih muskih tela radnika, videli homoseksualnost samog slikarta
Porodica umetnika sliku je posle smrti umetnika,poklonila 1894. pariskom Muzeju Luksemburga, da bi 1929. bila prebačena u Luvr. Dve godine nakon Drugog svetskog rata preseljena je u Nacionalnu galeriju „Že de Pom“ kod Trga Konkord, a svoj sadašnji dom, Muzej Orse na obali Sene, smešten u zgradi bivše železničke stanice,pronašla je 1986. godine.
Za razliku od Kisnog dana koju bih volela da gledam u svom stanu, ovu Kajbotovu sliku ne bih volela da imam u kolekciji ali je svakako vredna paznje i pomena kao jedno od poznatih i prepoznatljivih impresionistickih dela ovog poznatog slikara, koja je podelila parisku i francusku javnost tog doba.
- Poruka
- 335.820
Uspavana Ciganka – Anri Ruso
Godina:a 1897
Tehnika: ulje na platnu
Dimenzije 129,5 cm × 200,7 cm
Nalazi se u Muzej moderne umetnosti, Njujork
Anri Ruso bio je francuski postimpresionistički slikar naivnog slikarstva, samouki genije, inače carinik po zanimanju zbog čega su ga nazivali i Carinikom.Imao je ambiciju da udje u Francusku akademiju. Za svog života nije bio priznat ni cenjen, mada je bilo i onih koji su prepoznali značaj onoga što radi. Među njima je bio i Pablo Pikaso koji ga je otkrio kada je na pariskoj ulici slučajno pronašao njegovu sliku koja se prodavala kao platno.
Pikaso je shvatio genijalnost onoga što vidi pa je priredio banket u njegovu čast; "Rusoov banket" je postao praktično kultni događaj koji je američki pesnik Džon Malkolm Brinin nazvao "najvažnijim društvenim događajem XX veka", pre svega zbog imena koja su mu prisustvovala.
Uspavana Ciganka je caroban prikaz lava koji se zabavlja nad telom usnule Ciganke pod mesečinom.
Ruso je sliku izložio na 13. Salonu nezavisnih, a bezuspešno je pokušao da je proda gradonačelniku svog rodnog grada Lavalu. Umesto toga sliku kupuje, trgovac umetninama Danijel-Anri Kanvajler. Jedno vreme se vodila rasprava o tome da li je slika krivotvorena, ali je to pobijeno. Napokon, kupio ju je istoričar umetnosti Alfred Bar i poklonio je njujorškom Muzeju moderne umetnosti
Ruso je opisao svoju sliku na sledeći način: "Lutajuća crnkinja, sviračica mandoline,u noci punoj mesecine leži sa svojom posudom sa pijaćom vodom, savladana umorom u dubokom snu.Lav igrom slučaja prolazi pored, nanjuši je, ali ne proždere. Tu je efekat mesečine, vrlo poetski".
Zasto je lav ne prozdire ? Mozda sto je shvatio da je ona lutalica kao i ona,umetnica prezivljavanja kao i on
Mnogo mi se svidja ova slika
Godina:a 1897
Tehnika: ulje na platnu
Dimenzije 129,5 cm × 200,7 cm
Nalazi se u Muzej moderne umetnosti, Njujork
Anri Ruso bio je francuski postimpresionistički slikar naivnog slikarstva, samouki genije, inače carinik po zanimanju zbog čega su ga nazivali i Carinikom.Imao je ambiciju da udje u Francusku akademiju. Za svog života nije bio priznat ni cenjen, mada je bilo i onih koji su prepoznali značaj onoga što radi. Među njima je bio i Pablo Pikaso koji ga je otkrio kada je na pariskoj ulici slučajno pronašao njegovu sliku koja se prodavala kao platno.
Pikaso je shvatio genijalnost onoga što vidi pa je priredio banket u njegovu čast; "Rusoov banket" je postao praktično kultni događaj koji je američki pesnik Džon Malkolm Brinin nazvao "najvažnijim društvenim događajem XX veka", pre svega zbog imena koja su mu prisustvovala.
Uspavana Ciganka je caroban prikaz lava koji se zabavlja nad telom usnule Ciganke pod mesečinom.
Ruso je sliku izložio na 13. Salonu nezavisnih, a bezuspešno je pokušao da je proda gradonačelniku svog rodnog grada Lavalu. Umesto toga sliku kupuje, trgovac umetninama Danijel-Anri Kanvajler. Jedno vreme se vodila rasprava o tome da li je slika krivotvorena, ali je to pobijeno. Napokon, kupio ju je istoričar umetnosti Alfred Bar i poklonio je njujorškom Muzeju moderne umetnosti
Ruso je opisao svoju sliku na sledeći način: "Lutajuća crnkinja, sviračica mandoline,u noci punoj mesecine leži sa svojom posudom sa pijaćom vodom, savladana umorom u dubokom snu.Lav igrom slučaja prolazi pored, nanjuši je, ali ne proždere. Tu je efekat mesečine, vrlo poetski".
Zasto je lav ne prozdire ? Mozda sto je shvatio da je ona lutalica kao i ona,umetnica prezivljavanja kao i on
Mnogo mi se svidja ova slika
Poslednja izmena:
- Poruka
- 335.820
Veliki talas kod Kanagave - Kasušika Hokusai
Izvođač: Katsushika Hokusai
Period: period Edo (1615–1868)
Godina: 1830–32
Tehnika: štampa na drvetu; mastilo i boja na papiru
Dimenzije: 25,4 k 38,1 cm
Veliki talas od Kanagave je štampa na drvetu japanskom tehnikom ukijo-e .Nastala izmedju 1830-1932 tokom poslednjih decenija perioda Edo, odnosno vladavine šoguna iz klana Tokugava. Štampa prikazuje tri čamca koji se kreću kroz olujno more nadomak obale grada Kanagave, danas Jokohame u prefekturi Kanagava i veliki talas koji formira spiralu u centru i planinom Fudži vidljivom u pozadini
Ova grafika je Hokusaijevo najpoznatije delo i prvo u njegovoj seriji Trideset i šest pogleda na planinu Fudži , u kojoj je upotreba pruske plave bila revolucionarna. Nekoliko muzeja širom sveta čuva kopije Velikog talasa , od kojih su mnogi došli iz privatnih kolekcija japanskih grafika iz 19. veka.
Veliki talas kod Kanagave je opisan kao „verovatno najreprodukovanija slika u istoriji umetnosti“ koji je inspirisao Kloda Debisija, Rilkea, Vinsenta van Goga , Monea i Hirošigea .
Delo se nalazi u Metropoliten muzeju umetnosti u Njujorku
Ukijo-e je japanska tehnika grafike koja se radila od 17. do 19 veka,a koja se bavi prolaznom prirodom ljudskog života.Tipicno za Japan
Motivi grafika na drvetu najcesce su bili pejsazi, kabuki glumci, sumo rvači; scene iz istorije i narodnih priča, japanska flora i fauna.
Izvođač: Katsushika Hokusai
Period: period Edo (1615–1868)
Godina: 1830–32
Tehnika: štampa na drvetu; mastilo i boja na papiru
Dimenzije: 25,4 k 38,1 cm
Veliki talas od Kanagave je štampa na drvetu japanskom tehnikom ukijo-e .Nastala izmedju 1830-1932 tokom poslednjih decenija perioda Edo, odnosno vladavine šoguna iz klana Tokugava. Štampa prikazuje tri čamca koji se kreću kroz olujno more nadomak obale grada Kanagave, danas Jokohame u prefekturi Kanagava i veliki talas koji formira spiralu u centru i planinom Fudži vidljivom u pozadini
Ova grafika je Hokusaijevo najpoznatije delo i prvo u njegovoj seriji Trideset i šest pogleda na planinu Fudži , u kojoj je upotreba pruske plave bila revolucionarna. Nekoliko muzeja širom sveta čuva kopije Velikog talasa , od kojih su mnogi došli iz privatnih kolekcija japanskih grafika iz 19. veka.
Veliki talas kod Kanagave je opisan kao „verovatno najreprodukovanija slika u istoriji umetnosti“ koji je inspirisao Kloda Debisija, Rilkea, Vinsenta van Goga , Monea i Hirošigea .
Delo se nalazi u Metropoliten muzeju umetnosti u Njujorku
Ukijo-e je japanska tehnika grafike koja se radila od 17. do 19 veka,a koja se bavi prolaznom prirodom ljudskog života.Tipicno za Japan
Motivi grafika na drvetu najcesce su bili pejsazi, kabuki glumci, sumo rvači; scene iz istorije i narodnih priča, japanska flora i fauna.
- Poruka
- 335.820
A sada dve meni drage slike jednog od najpoznatijih impresionista Pjer Ogist Renoara.
Slike koje odisu radoiscu, veseloscu, osmesima,prijateljstvom,muzikom a sve to kroz koloritne boje
Slike koje odisu radoiscu, veseloscu, osmesima,prijateljstvom,muzikom a sve to kroz koloritne boje
- Poruka
- 335.820
Ručak na brodskoj zabavi
Renoar je jedan od najvećih evropskih slikara XIX veka i jedan od najpoznatijih impresionističkih slikara. Počeo je da slika još u ranoj mladost.. Njegove slike često predstavlja srećne scene, trenutke slavlja i zajedničku sreću. Voleo je da slika ženske aktove i dečje glave. Težio je da nesavršenost prikaže kao osnovni vid lepote.. Među njegovim najpoznatijim slikama su: Ručak na brodskoj zabavi, Bal na Mulin de la Galet, Dve sestre, Grenujer, Gabriel, Devojka koja se češlja itd.
Slika Ručak na brodskoj zabavi nastala je 1881.Slika je zivotna , koloritna,vesela, opustena atmosfera prijatelja na rucku sva u treperavom svetlu.
Autor Pjer Ogist Renoar
Tehnika:Ulje na platnu
Dimenzije slike: 129,9 cm × 172,7 cm
Nalazi se : Kolekcija Phillips, Vašington, DC
Slika, kombinuje figure, mrtvu prirodu i pejzaž u jednom radu,i prikazuje grupu Renoarovih prijatelja kako se opuštaju na balkonu u restoranu Maison Fournaise duž reke Sene u Šatuu u Francuskoj. Slikar i mecena, Gustave Caillebotte , sedi u donjem desnom uglu. Renoarova buduća supruga, Aline Šarigo , je u prvom planu koja se igra sa malim psom. dok se krupni Alphonse Fournaise Jr., sin vlasnika restorana, naslanja na ogradu balkona Na trpezi je voće i vino.
Pored navedenih tu je jos Renoarovih prijatelja koje je ovekovecio na ovom svom platnu.
Smatra se da slika pokazuje uticaj italijanskog renesansnog slikara Paola Veronezea na Renoarov stil.
Slika, Ručak na brodskoj zabavi nastala je na vrhuncu Renoarove impresionističke karijere i jedno je od njegovihh poslednjih dela koje prikazuje društvenu scenu iz njegovih ranih vremena.Bilo mu je potrebno šesnaest meseci da se upotpuni ova slika opuštene dokolice. Kao što je rekao o slici, „Svako vreme morate da pokušate stvari koje izgledaju preteško.Ne znam više gde sam sa njom, osim što me sve više nervira.
Maison Fournaise, kafe na otvorenom gde je Renoar naslikao Ručak na zabavi čamcem i danas postoji . Fotografija Jarri/Tripelon
Nesreća mu je možda zapravo pomogla da zavrsi sliku koju je zapoceo. Četiri meseca kasnije, Renoir se prevrnuo na biciklu i slomio dominantnu desnu ruku, primoravajući ga da radi levom. Čini se da ga je inspirisalo to što je morao da radi na novi način. Pišući pokrovitelju, rekao je: „Radim je čak i bolje od onoga što sam uradio sa pravom. Mislim da je dobro što sam slomio ruku. To mi omogućava da napredujem.”
„Zaklinjem se da će ovo biti poslednja velika slika“, uzviknuo je Renoar u belešci svom pokrovitelju Polu Beraru. To bi takođe označilo još jedno finale u Renoarovoj karijeri: umetnik, koji je bio švorc, bio je zabrinut da je njegova povezanost sa impresionizmom previše oštra, plašeći se da će ga koštati provizije. Sve ga je više privlačilo vraćanje slikama čvršćeg tela.
Američki kolekcionar Dankan Filips proveo je nekih dvanaest godina u misiji da kupi The Runcheon of the Boating Parti , nakon što je prvi put video delo dok je bio u Evropi 1911. Godine 1923. kupio je delo direktno od Durand-Ruela za tadašnju astronomsku sumu za 125.000 dolara.
Tako živahno, tako fluidno, tako ,ovo su neke od reči koje najbolje opisuju Ručak na brodskoj zabavi Ogista Renoara . Ova slika omogućava gledaocima da putuju kroz vreme i da sami vide šarmantnu atmosferu tog vremena.
link
Renoar je jedan od najvećih evropskih slikara XIX veka i jedan od najpoznatijih impresionističkih slikara. Počeo je da slika još u ranoj mladost.. Njegove slike često predstavlja srećne scene, trenutke slavlja i zajedničku sreću. Voleo je da slika ženske aktove i dečje glave. Težio je da nesavršenost prikaže kao osnovni vid lepote.. Među njegovim najpoznatijim slikama su: Ručak na brodskoj zabavi, Bal na Mulin de la Galet, Dve sestre, Grenujer, Gabriel, Devojka koja se češlja itd.
Slika Ručak na brodskoj zabavi nastala je 1881.Slika je zivotna , koloritna,vesela, opustena atmosfera prijatelja na rucku sva u treperavom svetlu.
Autor Pjer Ogist Renoar
Tehnika:Ulje na platnu
Dimenzije slike: 129,9 cm × 172,7 cm
Nalazi se : Kolekcija Phillips, Vašington, DC
Slika, kombinuje figure, mrtvu prirodu i pejzaž u jednom radu,i prikazuje grupu Renoarovih prijatelja kako se opuštaju na balkonu u restoranu Maison Fournaise duž reke Sene u Šatuu u Francuskoj. Slikar i mecena, Gustave Caillebotte , sedi u donjem desnom uglu. Renoarova buduća supruga, Aline Šarigo , je u prvom planu koja se igra sa malim psom. dok se krupni Alphonse Fournaise Jr., sin vlasnika restorana, naslanja na ogradu balkona Na trpezi je voće i vino.
Pored navedenih tu je jos Renoarovih prijatelja koje je ovekovecio na ovom svom platnu.
Smatra se da slika pokazuje uticaj italijanskog renesansnog slikara Paola Veronezea na Renoarov stil.
Slika, Ručak na brodskoj zabavi nastala je na vrhuncu Renoarove impresionističke karijere i jedno je od njegovihh poslednjih dela koje prikazuje društvenu scenu iz njegovih ranih vremena.Bilo mu je potrebno šesnaest meseci da se upotpuni ova slika opuštene dokolice. Kao što je rekao o slici, „Svako vreme morate da pokušate stvari koje izgledaju preteško.Ne znam više gde sam sa njom, osim što me sve više nervira.
Maison Fournaise, kafe na otvorenom gde je Renoar naslikao Ručak na zabavi čamcem i danas postoji . Fotografija Jarri/Tripelon
Nesreća mu je možda zapravo pomogla da zavrsi sliku koju je zapoceo. Četiri meseca kasnije, Renoir se prevrnuo na biciklu i slomio dominantnu desnu ruku, primoravajući ga da radi levom. Čini se da ga je inspirisalo to što je morao da radi na novi način. Pišući pokrovitelju, rekao je: „Radim je čak i bolje od onoga što sam uradio sa pravom. Mislim da je dobro što sam slomio ruku. To mi omogućava da napredujem.”
„Zaklinjem se da će ovo biti poslednja velika slika“, uzviknuo je Renoar u belešci svom pokrovitelju Polu Beraru. To bi takođe označilo još jedno finale u Renoarovoj karijeri: umetnik, koji je bio švorc, bio je zabrinut da je njegova povezanost sa impresionizmom previše oštra, plašeći se da će ga koštati provizije. Sve ga je više privlačilo vraćanje slikama čvršćeg tela.
Američki kolekcionar Dankan Filips proveo je nekih dvanaest godina u misiji da kupi The Runcheon of the Boating Parti , nakon što je prvi put video delo dok je bio u Evropi 1911. Godine 1923. kupio je delo direktno od Durand-Ruela za tadašnju astronomsku sumu za 125.000 dolara.
Tako živahno, tako fluidno, tako ,ovo su neke od reči koje najbolje opisuju Ručak na brodskoj zabavi Ogista Renoara . Ova slika omogućava gledaocima da putuju kroz vreme i da sami vide šarmantnu atmosferu tog vremena.
link
- Poruka
- 335.820
Druga njegova slika koju bih pomenula je:
Bašta ispred Mulen de la Galeta.
Umetnik - Pjer Ogist Renoar
Godina -1876.
Tehnika-ulje na platnu
Dimenzije -131 × 175 cm
Mesto - Muzej Orse, Pariz
Smatra se spomenikom francuskog impresionizma, platno prikazuje tipično nedeljno popodne u kafani Moulin de la Galette, u pariskom okrugu Monmartr, u kojoj je Renoar izlagao svoje slike.. Krajem devetnaestog veka, pariska radnička klasa se nedeljom elegantno oblačila i provodila vreme na ovakvim mestima da bi plesala, pila i jela galette, tipične francuske torte, do večeri.
Kao i rana Renoarova dela, Bal du Moulin de la Galette je uvid u svakodnevni život tipičan za impresionistički stil. Na ovom platnu se mogu videti i elementi ovog umetničkog pokreta: bogatstvo formi, fluidnost poteza četkicom i svetlost koja je izvedena kao meki sjaj.
Od 1879. do 1894. slika se čuvala u kolekciji francuskog slikara Gistava Kajbota; kada je umro slika je postala vlasništvo Francuske Republike, kao plaćanje poreza na nasledstvo.
Renoar je naslikao manju verziju sa istim naslovom. Veruje se da se ova verzija sada nalazi u privatnoj kolekciji u Švajcarskoj. Osim dimenzija, dve slike su suštinski identične, čak i ako na manjoj ima tečniji dodir nego na većoj.
Studiji još nisu uspeli da saznaju koja je originalna verzija, a koja kopija; nije jasno čak ni koja kopija je bila izložena na Trećoj impresionističkoj izložbi 1877. godine, jer iako je bila veoma uspešna i registrovana u katalogu, niko se nije potrudio da označi stvarne dimenzije platna, obično bitne podatke za identifikaciju slika.
Manja verzija je dugi niz godina bila u rukama Džona Hej Hitnija. Dana 17. maja 1990. u Sotbiju u Njujorku, njegova udovica je prodala sliku za 78 miliona dolara Rioei Saitou, počasnom predsedniku japanske kompanije Daishova Paper Manufacturing.
U to vreme, to je bila jedna od dve najveće prodaje u istoriji umetnosti, zajedno sa Van Gogovim Portretom dr Gašea, što je bila još jedna kupovina Saita. Sam Saito je izazvao međunarodni skandal kada je izjavio da želi da bude kremiran zajedno sa dve slike na dan svoje smrti. Kada su Saito i njegova kompanija naišli na nekoliko finansijskih poteškoća, bankari koji su zaplenili sliku kao zalog rekli su da su poverljivo prodali platno anonimnoj osobi. Čak i ako nije sigurno, veruje se da je danas u rukama švajcarskog kolekcionara.
Godine 2013. rangirana je kao šesta najskuplja slika ikada.
Bašta ispred Mulen de la Galeta.
Umetnik - Pjer Ogist Renoar
Godina -1876.
Tehnika-ulje na platnu
Dimenzije -131 × 175 cm
Mesto - Muzej Orse, Pariz
Smatra se spomenikom francuskog impresionizma, platno prikazuje tipično nedeljno popodne u kafani Moulin de la Galette, u pariskom okrugu Monmartr, u kojoj je Renoar izlagao svoje slike.. Krajem devetnaestog veka, pariska radnička klasa se nedeljom elegantno oblačila i provodila vreme na ovakvim mestima da bi plesala, pila i jela galette, tipične francuske torte, do večeri.
Kao i rana Renoarova dela, Bal du Moulin de la Galette je uvid u svakodnevni život tipičan za impresionistički stil. Na ovom platnu se mogu videti i elementi ovog umetničkog pokreta: bogatstvo formi, fluidnost poteza četkicom i svetlost koja je izvedena kao meki sjaj.
Od 1879. do 1894. slika se čuvala u kolekciji francuskog slikara Gistava Kajbota; kada je umro slika je postala vlasništvo Francuske Republike, kao plaćanje poreza na nasledstvo.
Renoar je naslikao manju verziju sa istim naslovom. Veruje se da se ova verzija sada nalazi u privatnoj kolekciji u Švajcarskoj. Osim dimenzija, dve slike su suštinski identične, čak i ako na manjoj ima tečniji dodir nego na većoj.
Studiji još nisu uspeli da saznaju koja je originalna verzija, a koja kopija; nije jasno čak ni koja kopija je bila izložena na Trećoj impresionističkoj izložbi 1877. godine, jer iako je bila veoma uspešna i registrovana u katalogu, niko se nije potrudio da označi stvarne dimenzije platna, obično bitne podatke za identifikaciju slika.
Manja verzija je dugi niz godina bila u rukama Džona Hej Hitnija. Dana 17. maja 1990. u Sotbiju u Njujorku, njegova udovica je prodala sliku za 78 miliona dolara Rioei Saitou, počasnom predsedniku japanske kompanije Daishova Paper Manufacturing.
U to vreme, to je bila jedna od dve najveće prodaje u istoriji umetnosti, zajedno sa Van Gogovim Portretom dr Gašea, što je bila još jedna kupovina Saita. Sam Saito je izazvao međunarodni skandal kada je izjavio da želi da bude kremiran zajedno sa dve slike na dan svoje smrti. Kada su Saito i njegova kompanija naišli na nekoliko finansijskih poteškoća, bankari koji su zaplenili sliku kao zalog rekli su da su poverljivo prodali platno anonimnoj osobi. Čak i ako nije sigurno, veruje se da je danas u rukama švajcarskog kolekcionara.
Godine 2013. rangirana je kao šesta najskuplja slika ikada.
- Poruka
- 335.820
Oba dela mi se svidjaju ali na zidu bih volela da imam ovu drugu sliku Bašta ispred Mulen de la Galeta., sto se naravno nikada nece desiti.pitam se zasto 
- Poruka
- 335.820
Nedeljno popodne na ostrvu La Grande Jatte
Umetnik Georges Seurat
Godina 1884–1886
Tehnika: pointilizm ulje na platnu
Dimenzije 207,6 cm × 308 cm
Lokacija: Umetnički institut u Čikagu
Žorž Sera je nanaslikao svoje najpoznatije delo Nedeljno popodne na ostrvu La Grande Jatte sa samo dvadeset pet godina.
Tvorac je stila pointilizm, tehnika nastala u Francuskoj u drugoj polovini 19. veka, u kojoj se primarne (plava, žuta, crvena) i komplementarne (narandžasta, ljubičasta, zelena) boje nanose na slikarsku površinu kratkim potezima tačkama jedna do druge, da bi se u oku posmatrača stvorila iluzija celovitosti forme.
Sera je ušao u svet umetnosti u veoma važnom trenutku impresionističkog pokreta. Kada je Sera započeo svoju poentilističku tehniku, impresionizam je u velikoj meri izgubio svoj početni zamah. Bio je preko potreban novi stil slikanja i Seratov naučni pristup umetnosti savršeno je odgovarao ovom zahtevu. Evropa je bila u stepenu industrijske i naučne promene i Sera je kroz svoju umetnost odražavao ovu društvenu i ekonomsku promenu.
Nedeljno popodne na ostrvu La Grande naslikano je od 1884. do 1886 godine.Na slici je predstavio Parizane u parku na obali reke Sene.Slika se nalazi u kolekciji Umetničkog instituta u Čikagu.
Slika je prvi put bila izložena na osmoj (i poslednjoj) impresionističkoj izložbi u maju 1886, zatim u avgustu 1886, dominirajući drugim Salonom Societe des Artistes Independants. Kao slikar, želeo je da napravi razliku u istoriji umetnosti i sa La Grande Jatte, odmah je priznat kao vođa novog i buntovnog oblika impresionizma koji se zove neoimpresionizam.
Na slici je prikazao ljude iz različitih društvenih slojeva kako šetaju i opuštaju se u parku zapadno od Pariza na La Grande Jatte, ostrvu na reci Seni.Oko 40 figura je na platnu, uglavnom u profilu ili punom licu. Deluju statično,zamrznute i bez komunikacije. Mnoge ličnosti su identifikovane kao poznati pariski stereotipi . Na primer, ženu koja stoji u desnom prvom planu sa ljubimcem majmunom koji je simbol raskalašnosti,identifikuje kao ženu labavog morala Čovek koji sedi sa cilindrom levo je moderna prikaz tadasnjosti. Sera je rekao da mu je cilj bio da predstavi savremeni život u stilu klasičnog grčkog friza.
Jednom je napisao: „Želim da nateram moderne ljude, u njihovim suštinskim osobinama, da se kreću kao što rade na tim frizovima, i da ih postavljaju na platna organizovana harmonijama boja.
Nešto pre 1889. Sera je dodao ivicu plavih, narandžastih i crvenih tačaka koje pružaju vizuelni prelaz između unutrašnjosti slike i posebno dizajniranog belog okvira, koji je kasnije ponovo kreiran u Umetničkom institutu .
Tradicionalno, okvir funkcioniše kao most između unutrašnjeg sveta umetničkog dela i spoljašnjeg sveta posmatrača. Tokom većeg dela 19. veka, zlatni okviri su bili favorizovani . Seurat je, međutim, zauzeo drugačiji pristup svojim okvirima.
Kada je Seurat posetio impresionističku izložbu 1879. sa 20 godina, upotreba belih ramova ostavila je „neočekivano dubok utisak“ na mladog umetnika. Nažalost, nisu otkrivene fotografije prvih izložbi na kojima je Seurat učestvovao ili ramova koje je koristio. Ali savremenici kada je La Grande Jatte prvi put bila izložena na osmoj i poslednjoj impresionističkoj izložbi 1886. pominju upotrebu belih ramova.Zorz Sera je povremeno prikazivao svoje slike u belim okvirima u okviru drugih dela.
Umetnik Georges Seurat
Godina 1884–1886
Tehnika: pointilizm ulje na platnu
Dimenzije 207,6 cm × 308 cm
Lokacija: Umetnički institut u Čikagu
Žorž Sera je nanaslikao svoje najpoznatije delo Nedeljno popodne na ostrvu La Grande Jatte sa samo dvadeset pet godina.
Tvorac je stila pointilizm, tehnika nastala u Francuskoj u drugoj polovini 19. veka, u kojoj se primarne (plava, žuta, crvena) i komplementarne (narandžasta, ljubičasta, zelena) boje nanose na slikarsku površinu kratkim potezima tačkama jedna do druge, da bi se u oku posmatrača stvorila iluzija celovitosti forme.
Sera je ušao u svet umetnosti u veoma važnom trenutku impresionističkog pokreta. Kada je Sera započeo svoju poentilističku tehniku, impresionizam je u velikoj meri izgubio svoj početni zamah. Bio je preko potreban novi stil slikanja i Seratov naučni pristup umetnosti savršeno je odgovarao ovom zahtevu. Evropa je bila u stepenu industrijske i naučne promene i Sera je kroz svoju umetnost odražavao ovu društvenu i ekonomsku promenu.
Nedeljno popodne na ostrvu La Grande naslikano je od 1884. do 1886 godine.Na slici je predstavio Parizane u parku na obali reke Sene.Slika se nalazi u kolekciji Umetničkog instituta u Čikagu.
Slika je prvi put bila izložena na osmoj (i poslednjoj) impresionističkoj izložbi u maju 1886, zatim u avgustu 1886, dominirajući drugim Salonom Societe des Artistes Independants. Kao slikar, želeo je da napravi razliku u istoriji umetnosti i sa La Grande Jatte, odmah je priznat kao vođa novog i buntovnog oblika impresionizma koji se zove neoimpresionizam.
Na slici je prikazao ljude iz različitih društvenih slojeva kako šetaju i opuštaju se u parku zapadno od Pariza na La Grande Jatte, ostrvu na reci Seni.Oko 40 figura je na platnu, uglavnom u profilu ili punom licu. Deluju statično,zamrznute i bez komunikacije. Mnoge ličnosti su identifikovane kao poznati pariski stereotipi . Na primer, ženu koja stoji u desnom prvom planu sa ljubimcem majmunom koji je simbol raskalašnosti,identifikuje kao ženu labavog morala Čovek koji sedi sa cilindrom levo je moderna prikaz tadasnjosti. Sera je rekao da mu je cilj bio da predstavi savremeni život u stilu klasičnog grčkog friza.
Jednom je napisao: „Želim da nateram moderne ljude, u njihovim suštinskim osobinama, da se kreću kao što rade na tim frizovima, i da ih postavljaju na platna organizovana harmonijama boja.
Nešto pre 1889. Sera je dodao ivicu plavih, narandžastih i crvenih tačaka koje pružaju vizuelni prelaz između unutrašnjosti slike i posebno dizajniranog belog okvira, koji je kasnije ponovo kreiran u Umetničkom institutu .
Tradicionalno, okvir funkcioniše kao most između unutrašnjeg sveta umetničkog dela i spoljašnjeg sveta posmatrača. Tokom većeg dela 19. veka, zlatni okviri su bili favorizovani . Seurat je, međutim, zauzeo drugačiji pristup svojim okvirima.
Kada je Seurat posetio impresionističku izložbu 1879. sa 20 godina, upotreba belih ramova ostavila je „neočekivano dubok utisak“ na mladog umetnika. Nažalost, nisu otkrivene fotografije prvih izložbi na kojima je Seurat učestvovao ili ramova koje je koristio. Ali savremenici kada je La Grande Jatte prvi put bila izložena na osmoj i poslednjoj impresionističkoj izložbi 1886. pominju upotrebu belih ramova.Zorz Sera je povremeno prikazivao svoje slike u belim okvirima u okviru drugih dela.
