Zašto nam se svidja neka slika?

[Nina]

Vilijam Saton, 'Severozapad na groblju'

Vilijam (Bil) Saton je tvrdio da „nije imao želju da stvara ili priznaje nacionalne toteme“; ali njegove slike pejzaža Kenterberija su sigurno viđene kao izražavanje regionalnih, ako ne i nacionalnih, karakteristika. Kao i mnogi slikari iz Krajstčerča iz 1930-ih i 1940-ih, Saton je često postavljao zgrade ili druge izgrađene objekte naspram pejzaža. Ovde vidimo kapelu mrtvačnice i nadgrobne spomenike sa groblja u ulici Barbadoes u Krajstčerču smeštene u ruralnoj sceni u Kenterberiju. Severozapadno nebo ispunjava pozadinu i vetar šušti dugačku suvu travu.

 

[Nina]

Kišobrani – Pjer Ogist Renoar

Francuski slikar Ogist Renoar se takodje vezuje za impresioniste,mada veliki broj njegovih slika ne pripada impresionizmu.Na svojim slikama,on je osim svjetlosti istrazivao i pokret ljudske figure.S njim se i tematika menja,jer se prelazi sa slikanja pejsaža na prikazivanje gradskog zivota: zabave,dokolice,opere,ulice...

Na slici "Kisobrani".koju je Renoar naslikao oko 1880.godine-plave,svetlije i tamnije,senke,narandžasta svetlost izrazavaju vrevu i zurbe gradske ulice.

 

[Nina]

Šumske veštice –Pola Klea

Slika Šumske veštice spada među najupečatljivija dela njegovih poslednjih godina. Preko maslinasto-zelenog tla, teške linije,tipične za Kleeov kasni opus formiraju rešetku koja vijuga po celoj površini slike i u novom odlasku čak izgleda da se proteže izvan njenih ivica. Iz raznolikih, nepovezanih fragmenata ovih linija, pred našim očima se postepeno kristališu figure dve „veštice“. Desno stoji gola figura, od koje se razaznaju noge, stomak, grudi i glava, uključujući i lice. Na figuri sa leve strane takođe je prikazano njeno lice, dok njene noge, obučene u haljinu, izvode plesni korak. Iako su misteriozne ženske figure lakše locirati neke od vatrenocrvenih zona boje koje okružuju tamne linije, Klee prikazuje veštice kao u viziji, koja preti da svakog trenutka nestane u kamuflirajućoj zbrci guste vegetacije teške linije.

 

[Nina]

Milić od Mačve (Milić Stanković) jedan je od naših najvažnijih slikara 20-og veka, član Medijale, akademski obrazovan umetnik koji je bio u sukobu sa Akademijom nauka i umetnosti. Ukoliko ste na nekoj slici ugledali balvane koji lete, užarene lopte i sante leda, ugledali ste delo MIlića od Mačve. Ukoliko bi to bilo neophodno, njegovu stilsku pripadnost trebalo bi tražiti negde u polju uticaja nadrealizma i naivne umetnosti, i slikara: Boša, Brojgela, Dalija...

Pariz u Mačvi 1962.

 

[Nina]

Felik Edouard Vallotton (1865-1925) bio je švajcarski/francuski slikar i grafičar
Valoton je bio prepoznat kao veoma uspešan slikar portreta i slikao je portrete mnogih vodećih ličnosti u umetnosti svog vremena.

Posebno mi se svidja njegova slika „Valcer“ koju je naslikao 1893.

 

[Nina]

Ne zato sto spada u skuplje slike vec mi se jednostavno svidja

Delo holandsko-američkog slikara Vilema de Kuninga “Razmena” (Interchange) završeno je davne 1955. godine, a tačno šest decenija kasnije, 2015, prodato je za neverovatnih 300 miliona dolara.

Kupio ju je Kenet Grifin, menadžer hedž fonda, zajedno sa apstrakcijom Džeksona Poloka “Broj 17A”. Grifin je za oba dela dao ukupno 500 miliona dolara i to se smatra najvećom privatnom prodajom umetničkih dela ikada. Zašto je neko izdvojio toliki novac za dve slike?

Jedan od razloga bi mogao da bude taj što su umetnička dela dobra finansijska investicija. Na kraju krajeva, postoji samo jedna “Razmena” i jedan “Broj 17A”. Nijedan umetnik više nije među živima stoga ni nećemo moći da vidimo više njihovih dela. Nikada više.

Umetnost postoji na jednom mestu, u jednom trenutku. To je roba čije su zalihe ograničene i ujedno je savršena investicija.

 

[Nina]

Pariz kroz prozor, Mark Šagal, 1913.

„Pariz. Nijedna druga reč nije mi zvučala milije“, zapisao je Šagal u svojoj autobiografiji.

Slika Pariz kroz prozor je živopisna sa puno boja i emocija i poruka.
Slika nije samo pogled kroz prozor na Pariz vec je i umetnikova podeljenost između prošlosti i tadašnjeg trenutka. Čovek sa dvostrukim licem u uglu slike je zapravo Šagal, rastrzan između ljubavi prema Parizu i svome starom životu u Rusiji. Ali, i par kraj Ajfelove kule, koji kao da se rastaje u vazduhu, takođe simboliše tu temu rastrzanosti između dva sveta, dve ljubavi. Mačka na gelenderu balkona ima gotov ljudski lik, a tu je i Šagalov osvrt na pioniski podvig ,spuštanje padobranom pored Ajfelove kule.

Toliko toga je receno kroz jedan pogled sa prekrasnim bojama ..zato mi se svidja ova slika

 

[Nina]

Ostrvce kraj Krfa , 1918.

Kosta Miličević (1877-1920) predstavnik je srpskog impresionizma, koji je kod nas došao u prvim decenijama XX veka, dvadesetak godina kasnije nego
u mestu svog nastanka, Francuskoj. Akademske studije Kosta MIličević završio je u Pragu, Beču i Minhenu, a na napuštanje akademizma i traženje sopstvenog impresionističkog izraza uticao je najviše susret sa slikarstvom Nadežde Petrović.

Učestvovao je u Prvom svetskom ratu najpre kao vojnik, a zatim kao ratni slikar vrhovne komande na Krfu, kada i nastaju njegova najoriginalnija dela koja predstavljaju potpunu afirmacija srpskog impresionizma.

 

[Nina]

Jaume Morera i Galicia - Cabeza de Hierro

Jaume Morera i Galicia (Ljeida, 1854 – Madrid, 1927) bio je jedan od najcenjenijih pejzažnih umetnika španskog slikarstva tokom kasnog 19. i početka 20. veka. Njegov rad je povezan sa stvaralaštvom generacije umetnika koji su dali punu autonomiju pejzažnom slikarstvu kroz realizam, čime su prekinuli akademske konvencije tog vremena. Njihov rad, zasnovan na neposrednom posmatranju prirode, realistično je predstavljao pejzaže.

Počevši od 1890. Jaume Morera je krenuo da slika različite pejzaže u Sierra de Guadarrama, kao rezultat čega je napravio seriju slika koje pokazuju njegovu zrelost kao umetnika. Njegova Cabeza de Hierro (Guadarrama) (Gvozdena glava je primer jedne od njegovih omiljenih tema: sneg. Zima u Sijera de Gvadarama omogućila mu je da dočara ono što ga je najviše zanimalo u pejzažima u visokim planinama: nepristupačnu prirodu, njenu atmosferu i sjaj. Ovo je njegovom delu dalo dramatičan kvalitet, sa korenima u romantizmu, koji ga je izdvojio od većine španskih pejzažnih umetnika tog vremena.
(Ljeida, 1854 – Madrid, 1927) bio je jedan od najcenjenijih pejzažnih umetnika španskog slikarstva tokom kasnog 19. i početka 20. veka. Njegov rad je povezan sa stvaralaštvom generacije umetnika koji su dali punu autonomiju pejzažnom slikarstvu kroz realizam, čime su prekinuli akademske konvencije tog vremena. Njihov rad, zasnovan na neposrednom posmatranju prirode, realistično je predstavljao pejzaže.

Počevši od 1890. Jaume Morera je krenuo da slika različite pejzaže u Sierra de Guadarrama, kao rezultat čega je napravio seriju slika koje pokazuju njegovu zrelost kao umetnika. Njegova Cabeza de Hierro (Guadarrama) (Gvozdena glava je primer jedne od njegovih omiljenih tema: sneg. Zima u Sijera de Gvadarama omogućila mu je da dočara ono što ga je najviše zanimalo u pejzažima u visokim planinama: nepristupačnu prirodu, njenu atmosferu i sjaj. Ovo je njegovom delu dalo dramatičan kvalitet, sa korenima u romantizmu, koji ga je izdvojio od većine španskih pejzažnih umetnika tog vremena.

 

[Nina]

Mark Šagal, „San Žan kap Fera“ , 1949.
Slika iz njegovog plavog perioda

 

[Nina]

Robert Norman "Bob" Ros (1942 – 1995 ) bio je američki slikar, instruktor umetnosti i televizijski voditelj. Bio je najpoznatiji kao stvaraoc i voditelj "Užitka slikanja", instrukcijski televizijski program koji je bio prikazivan od 1983 do 1994 na PBS-u u Americi, kao i u Kanadi, Meksiku i Evropi

Kada mu je jednom prilikom prišao je jedan čovek žaleći se kako ne može da slika zato što je daltonista.
Njega je ova rečenica toliko iznervirala, da je naslikao sliku koristeći samo sivu i belu boju.

 

[Nina]

"Scene sa berlinske ulice",Ernst Ludvig Kirhner, 1913.

Ulica u Berlinu je uljana slika Ernsta Ludviga Kirhnera naslikana 1913. pre izbijanja Prvog svetskog rata . U to vreme, Kirhner je naslikao nekoliko različitih uličnih scena koje su ilustrovale haos gradskog života i odnos između muškaraca i žena.

Ulica u Berlinu prikazuje užurbanu uličnu scenu dok muškarci i žene hodaju trotoarom. Dve žene u centralnom prvom planu su centralna tačka dela. Žena sa leve strane nosi ljubičastu haljinu, boje koja je u kontrastu sa uglavnom crnom odećom muškaraca koji ih okružuju. Muškarci u pozadini čine nediferenciranu masu; njihova odeća se preliva jedna u drugu i njihove nerazličite crte lica dovode do toga da se gledalac poveže sa ženama jer su one jedine sa osećajem identiteta. Kirhner koristi neku anti-naturalističku boju u ovom delu, uključujući kožu figura koja varira između ružičastih i narandžastih nijansi, kao i plavih i ružičastih nijansi u pejzažu. Anti-naturalistički tonovi su uobičajeni u nemačkom ekspresionizmu iu drugim njegovim delima tokom ovog vremenskog perioda.

I ova druga

 

[Nina]

Dečak pred izlogom, Uroš Predić (1879. godina).
Svidja mi se jer je ova slika cela jedna priča ispricana cetkicom Uroša Predića