- Poruka
- 334.520
Seosko domaćinstvo nekad se nije moglo zamisliti bez zaprežnih kola. Njih su 80-ih godina prošlog veka u Srbiji potpuno potisnuli traktori i kamioni.
Zaprežna ili paorska kola, koja su ponegde nazivana i taljige, bila su sastavni deo svakog paorskog, odnosno zemljoradničkog domaćinstva..
Bez paorskih kola bilo bi nemoguće osnovno funkcionisanje poljoprivrednog gazdinstva, bilo da je malo ili veliko. Tip paorskih kola, načinjen od drveta i gvožđa,
kakav je korišćen na prostoru Vojvodine, javlja se ovde krajem 18. i početkom 19. veka, zahvaljujući uticaju doseljenih podunavskih Nemaca, Mađara i Slovaka.
Paorska kola pravili su kolari, uz pomoć kovača i trakslera (drvostrugar). Kolari su izrađivali i sastavljali drvene delove, pa su tako sastavljena kola nosili kod kovača na okivanje, posle čega su traksleri strugali glave za okove, ukrase i šare (najveću zaradu na izradi kola imali su kovači, kojima je pripadalo 2/3 iznosa od prodatih kola, uz obavezu da prevezu kola na vašar ili do kupca). Za celokupnu izradu jednih kola trebalo je po nekoliko sedmica rada. Kolar je za različite delove kola upotrebljavao više vrsta suvog drveta (najviše bagrem, ali i orah, hrast, bukvu, brest i jasen). Svaka paorska kola imala su gornji i donji deo. U gornji su spadale prednje i zadnje šarage, dvoje lotra, četiri levče i pod, a donji deo se sastojao od prednjeg i zadnjeg trapa, spojenih dugom i oblom drvenom osovinom. Svaki, pa i najmanji deo paorskih kola, imao je svoj poseban naziv.
Zaprežna ili paorska kola, koja su ponegde nazivana i taljige, bila su sastavni deo svakog paorskog, odnosno zemljoradničkog domaćinstva..
Bez paorskih kola bilo bi nemoguće osnovno funkcionisanje poljoprivrednog gazdinstva, bilo da je malo ili veliko. Tip paorskih kola, načinjen od drveta i gvožđa,
kakav je korišćen na prostoru Vojvodine, javlja se ovde krajem 18. i početkom 19. veka, zahvaljujući uticaju doseljenih podunavskih Nemaca, Mađara i Slovaka.
Paorska kola pravili su kolari, uz pomoć kovača i trakslera (drvostrugar). Kolari su izrađivali i sastavljali drvene delove, pa su tako sastavljena kola nosili kod kovača na okivanje, posle čega su traksleri strugali glave za okove, ukrase i šare (najveću zaradu na izradi kola imali su kovači, kojima je pripadalo 2/3 iznosa od prodatih kola, uz obavezu da prevezu kola na vašar ili do kupca). Za celokupnu izradu jednih kola trebalo je po nekoliko sedmica rada. Kolar je za različite delove kola upotrebljavao više vrsta suvog drveta (najviše bagrem, ali i orah, hrast, bukvu, brest i jasen). Svaka paorska kola imala su gornji i donji deo. U gornji su spadale prednje i zadnje šarage, dvoje lotra, četiri levče i pod, a donji deo se sastojao od prednjeg i zadnjeg trapa, spojenih dugom i oblom drvenom osovinom. Svaki, pa i najmanji deo paorskih kola, imao je svoj poseban naziv.
