zajednicka kasa?

Izgleda da su dosta ljudi zadovoljni sa zajednickom kasom.Mada mogu vam reci iz mog iskustva da to uopste nezvuci dobro,jer ako zivite sa muzem i njegovom familijom,i vas budzet ide u zajednicku kasu "nije dobro".Kod mene je tako bilo:
Od moje plate ja nisam uspela ni cigarete da kupim ,dok moj muz za sebe odvoji oko 500ch-franaka za sebe da ima do sledece plate , sto znaci sta mi oni kupe -stim moram biti zadovoljna i td.
Sta hocu reci,najbolji zajednicki budzet je ako su "muz i zena ili zena i muz" odvojeni od roditelja. Tada mogu reci da je zajednicka kasa ili budzet ok. Jer samo 2-je raspolazu gde i kako ce novac da ode.Ili sto je vec neko napomenuoda se podele sta ko placa.
 
skidra:
Izgleda da su dosta ljudi zadovoljni sa zajednickom kasom.Mada mogu vam reci iz mog iskustva da to uopste nezvuci dobro,jer ako zivite sa muzem i njegovom familijom,i vas budzet ide u zajednicku kasu "nije dobro".Kod mene je tako bilo:
Od moje plate ja nisam uspela ni cigarete da kupim ,dok moj muz za sebe odvoji oko 500ch-franaka za sebe da ima do sledece plate , sto znaci sta mi oni kupe -stim moram biti zadovoljna i td.
Sta hocu reci,najbolji zajednicki budzet je ako su "muz i zena ili zena i muz" odvojeni od roditelja. Tada mogu reci da je zajednicka kasa ili budzet ok. Jer samo 2-je raspolazu gde i kako ce novac da ode.Ili sto je vec neko napomenuoda se podele sta ko placa.
Kliknite za proširenje...

Ah, to svakako! niposto ne zelim bucet sa bilo kim osim sa mojim suprugom! Kasnije, donekle sa djecom.
I to nije zato sto od svojih primanja ne mogu da kupim cipele, vec sto mogu da kupim eto bas cipele i hranu za cijeli mjesec i da platim racune i gorivo i tralala ono osnovno, a sa zajednickim platama mozemo i da izdvajamoza ljetovanje. Prosti primjer..
Ne bih mogla da zivim u kuci i da spavam sa nekim ko me pita moze li uzeti malo mojih para.
 
hanibal77:
jeste,ali na ovoj temi sam bas primetila da se razlicito misljenje ne saslusava nego se doceka na noz i uporno pokusava da se ubdei sagovornik da nije u pravu;)
eto ja mislim da su odvojene kase odlicna ideja,zao mi je sto to nisam od pocetka uvela u svoj brak,trenutno su poluodvojene i zadovoljna sam u odnosu na period kad je bila samo jedna
Kliknite za proširenje...

pa, stvarno mi je drago sto si zadovolna tako. Ne zivis samnom nego sa svojim muzem i bas mi jeskorz ok, ako tako volite.
Nikakve nozeve i dockivanje na iste ne koristim...
Meni djeluje hladno kada se na ma koji nacindijelimo i cijepamo. Koristimo samo odvojene jastuke, ali onaj dupli prekrivac. Tako smo navikli i gotovo u svemu je tako. Na kazem da svi imaju moralnu obavezu da se ponasaju po mom sablonu.

Ruku na srce, kada sam ja rekla nesto poz o zajednickoj kasi kada je jos sve tutnalo od neg, ti si me vrlo revoltirano prozvala, a ne ja tebe. Da bih se svadjala sa pikselima i nekome ko ni ne znam sta je uopste, treba nesto mnogo provokativnije od toga da li imamo zajednicki novac ili ne.

Kada smo mo muz, a tada decko isli na prvo zimovanje, svu lovu smo spojili. Tako smo imali duplo vise i lakse smo je koristili, sve nam je bilo opustenije. U jednom trenutku ja imam vise jer nisam kao on kupila patike i duks. U drugom, njemu dosao deda i dao mu za dva para patika i onda on ima vise... :( I onda smo sve spojili i od tada se zabavljali oko godinu ipo sa zajednickomkasom, mada smo zivjeli odvojeno. Kasa je, naravno bila zajednicka, za zajednicka putovanja, izlete, ruckove, kafice...
 
hanibal77:
to sto pricas je glupo,kad kazemo da delimo kucne poslove pola pola ne merimo u minut posla :roll: tako ni ovo ne mozes u cent izmeriti,ne bi uspeo ni sa obicnim cimerom
sem toga ja trosim vise vode ok,al on sto jede vise:lol:
nego ovako smo mi uradili,i od tada nema rasprave na sta je ko bacio pare.zajednicki tekuci,sve uplate tu stizu,i sve se placa s tog racuna:stan,telefon,dadilja,porez blablabla.kad ostane sta ostane,svako na svoju stednju prebacuje pola ostatka para.s tim raspolaze kako zeli,kupuje gace od 1000€,daje prosjacima,kupuje poklone...
ukoliko je neko imao veca primanja nego uobicajeno(dodatni sati,dodatni posao) onda uzima pola+tu dodatnu lovu
mozda tebi to deluje hladno,ali nama ovo bas odgovara,ja vise nemam grizu savesti kad kupim nesto sebi,njemu kupujem skupe poklone jer ne odvajm ni od cijih usta
Kliknite za proširenje...

Ahahahaha! Sta ostane posle svih mogucih troskova? Nista. Da kupis mirisni wc papir, ako volis i da ne slusas rondanje od zene sto imas prefinjenu goozu. Ili od muza sto je solarijum poskupio, a ti ides u najskuplji u gradu. Sitnice samo...
ao sto vidite, zajednicki ili odvjeni racun je vrlo skakljiva i fleksibilna stvar i nikako nije bas bukvalno i tako strogo.
I kamo sreec da svim prisutnima posle dadilje, struje, odrzavanja, novog kucnog aparata, odtane jos gomila novca da se zeza. Meni nekada ostane za oboje. Nekada za stednju i za zezanje. Nekada nizasta nego se spiska na ono "neophodno" prije sledece plate...ybg
 
Mi se os vemu dogovaramo, yajedno planiramo i najmanju kupovinu. To mi je normalno pa to je moja porodica, a nije neki cimer. Normalno je da on kupi sebi ono u čemu uživa (konkretno obožava ribolov, pa se svakog meseca časti nečim za pecanje, dok ja sa druge strane volim dobru šminku.
Što se štednje tiče mi smo se odlučili za sledeću (neobaveznu )varijantu. Uzeli smo flašu od 2, 5l, izbušili mali prolaz za parice i krenuli da ubacujemo gvozdence (od 5, 10 i 20 dinara ). Za nešto manje od 1 godine sakupili smo skoro 200 evra. Super su nam došle parice , dodali smo još toliko i kupili kameru. Sad punimo novu flašu (negde smo na pola) . Ma super je !
Ali varijanta da ja nešto krijem novac i te slične fore mi je bezveze. Takav brak NE ŽELIM !
 
Secam se pocetka diskusije u vezi ove teme. U startu smo se podelili na one za zajednicki budzet i one koji su protiv.

Naravno da nemam nameru da negiram rezone onih koji su za odvojena sredstva ali svakako moram da kazem da sam apsolutno protiv da se pare dele na "njene" i "njegove". Ja tako jendostavno ne zamisljam zajednicki zivot. Ali, to je stvar onih koji su se u zajednici tako organizovali i tako im je dobro. Ako je njima i meni je.

Ono sto zelim da kazem jer imam potrebu, je da zajednicki zivot, pod tim mislim brak, nikako ne vidim drugacije nego zajednicki zivot.

Delimo zelje, nadu, planove, kasiku i krevet, zajedno se radujemo kad jedan od nas uspe u poslu ili zivotu, u mraku pricamo jedno drugome najintimnije stvari. Zajednicki podizemo i vaspitavamo decu, pomazemo jedno drugome kad je tesko, kad jedan posrne od zivotnih nedaca, drugi pruza pruku pomoci i reci razumevanja. Zajedno putujemo i divimo se novim predelima, zajedno smo spoznavali svet u i izvan braka, zajedno se tusiramo i razbijamo zderuci lubenice leti a zimi zajedno pokusavamo da pronadjemo gde dodjavola u stanu "pusta" prozor.
Zajednicke su nam suze jednog i drugog, zajednicki nam je smeh bez razloga u smiraj kisnog dana, zajednicki nam je strah od onih koji nam kroje sudbinu, zajednicki nam je onaj jedini preostali sendvic bio davne neke godine na trgu Slavija jer smo ostali bez para i tada nam izgledalo, buducnosti.
Zajedno smo bili dva puta trudni, zajedno smo krisom plakali kad je onaj drugi bio tesko bolestan a onda vesele face razgovarali u bolnici - "ma daj, za koji dan ce te skrpe i vodim te na pljesku kod Sime Lovca..." Zajedno smo drzali u zagrljaju decu da se ne plase kad su zvizdale bombe nad nasim gradom. Zajedno smo razmatrali pojavu mladeza na guzi jednog od nas, pri cemu se zavrsilo zajednickom odlukom da predjemo u nudiste, sto nije ostvareno jer zajedno nismo smogli petlju za to...

Samo zajedno nam zivot nesto znaci, samo zajednicko budjenje zimu, prolece, leto i jesen nam vredi zivota, samo zajednicka mirna popodneva dok srkucemo kafu zajedno na terasi a onda je zasmejem gromoglasnim srkovima a onda se zajednicki smejemo i ovako matori ljubimo.

I sad, kako ja onda da uopste razmisljam o "mojim" ili "njenim" parama? Kakva bi to zajednica bila, ja ne mogu ni da zamislim. Sve sto imam, i vise od toga bih joj dao pred noge - to i radim celog svog zivota sa njom, ona to isto radi. Ulozili smo sebe u zajednicu, u LJUBAV dvoje ljudi, gde je tu razmisljanje o parama moje-tvoje?

Mi ga ne vidimo, ja ga ne vidim....

Niti sam ikada osetio i najmanju potrebu da o tome razmisljam. Ja sam celog zivota zaradjivao mnogo vise od nje, ona je celog zivota bila ta koja je bila najvazniji stub nase ljubavi i zajednistva, kako se to moze nesto meriti i vagati? Sada i ona zaradjuje lepo, ja jos uvek vise, ali nikada nije bilo ni naznake nekog razgovora o moje-tvoje...

Ne znam, mozda ja i nisam u pravu, mozda gresim, ali proveo sam veliki deo zivota sa osobom koju volim a nikada se nismo pitali moje pare-tvoje pare... Tako malo vazno ako nema potpune ljubavi, potpunog postovanja, potpunog uvazavanja i nesagledivo velike zelje za njom, nama....
 
codemaker:
Secam se pocetka diskusije u vezi ove teme. U startu smo se podelili na one za zajednicki budzet i one koji su protiv.

Naravno da nemam nameru da negiram rezone onih koji su za odvojena sredstva ali svakako moram da kazem da sam apsolutno protiv da se pare dele na "njene" i "njegove". Ja tako jendostavno ne zamisljam zajednicki zivot. Ali, to je stvar onih koji su se u zajednici tako organizovali i tako im je dobro. Ako je njima i meni je.

Ono sto zelim da kazem jer imam potrebu, je da zajednicki zivot, pod tim mislim brak, nikako ne vidim drugacije nego zajednicki zivot.

Delimo zelje, nadu, planove, kasiku i krevet, zajedno se radujemo kad jedan od nas uspe u poslu ili zivotu, u mraku pricamo jedno drugome najintimnije stvari. Zajednicki podizemo i vaspitavamo decu, pomazemo jedno drugome kad je tesko, kad jedan posrne od zivotnih nedaca, drugi pruza pruku pomoci i reci razumevanja. Zajedno putujemo i divimo se novim predelima, zajedno smo spoznavali svet u i izvan braka, zajedno se tusiramo i razbijamo zderuci lubenice leti a zimi zajedno pokusavamo da pronadjemo gde dodjavola u stanu "pusta" prozor.
Zajednicke su nam suze jednog i drugog, zajednicki nam je smeh bez razloga u smiraj kisnog dana, zajednicki nam je strah od onih koji nam kroje sudbinu, zajednicki nam je onaj jedini preostali sendvic bio davne neke godine na trgu Slavija jer smo ostali bez para i tada nam izgledalo, buducnosti.
Zajedno smo bili dva puta trudni, zajedno smo krisom plakali kad je onaj drugi bio tesko bolestan a onda vesele face razgovarali u bolnici - "ma daj, za koji dan ce te skrpe i vodim te na pljesku kod Sime Lovca..." Zajedno smo drzali u zagrljaju decu da se ne plase kad su zvizdale bombe nad nasim gradom. Zajedno smo razmatrali pojavu mladeza na guzi jednog od nas, pri cemu se zavrsilo zajednickom odlukom da predjemo u nudiste, sto nije ostvareno jer zajedno nismo smogli petlju za to...

Samo zajedno nam zivot nesto znaci, samo zajednicko budjenje zimu, prolece, leto i jesen nam vredi zivota, samo zajednicka mirna popodneva dok srkucemo kafu zajedno na terasi a onda je zasmejem gromoglasnim srkovima a onda se zajednicki smejemo i ovako matori ljubimo.

I sad, kako ja onda da uopste razmisljam o "mojim" ili "njenim" parama? Kakva bi to zajednica bila, ja ne mogu ni da zamislim. Sve sto imam, i vise od toga bih joj dao pred noge - to i radim celog svog zivota sa njom, ona to isto radi. Ulozili smo sebe u zajednicu, u LJUBAV dvoje ljudi, gde je tu razmisljanje o parama moje-tvoje?

Mi ga ne vidimo, ja ga ne vidim....

Niti sam ikada osetio i najmanju potrebu da o tome razmisljam. Ja sam celog zivota zaradjivao mnogo vise od nje, ona je celog zivota bila ta koja je bila najvazniji stub nase ljubavi i zajednistva, kako se to moze nesto meriti i vagati? Sada i ona zaradjuje lepo, ja jos uvek vise, ali nikada nije bilo ni naznake nekog razgovora o moje-tvoje...

Ne znam, mozda ja i nisam u pravu, mozda gresim, ali proveo sam veliki deo zivota sa osobom koju volim a nikada se nismo pitali moje pare-tvoje pare... Tako malo vazno ako nema potpune ljubavi, potpunog postovanja, potpunog uvazavanja i nesagledivo velike zelje za njom, nama....
Kliknite za proširenje...


Idi bre covece, rasplaka me skroz!
I nasmeja.
E tako i ja gledam na brak i zajednistvo.
 
codemaker:
E ova tema me je stvarno zainteresovala.
Apsolutno sam za zajednicki budzet.
Kada smo se vencali, moja zena nije radila, bila je student. Ja sam imao pristojnu platu. Od samog pocetka, sve pare koje se po bilo kom osnovu zarade, su oboma na raspolaganju. Bez obzira sta kome treba. Sada ja zaradjujem mnogo vise od supruge, mada ni ona nije bas lose, ali mi i dalje na pamet ne pada da se bilo sta deli. Pozajmljivanje jedno drugom - sto se mene tice je totalna budalastina. Pa ako bih zeleo tako, sta ce mi zivotni drugar, nasao bih cimerku, pa teraj dok moze i ima para...
Gluposti Ne mogu da zamislim da mi redovno vraca rate.... I odmah da kazem, ne znam za sta bi mi to trebao neki MOJ budzet? Kada mi bilo sta zatreba, a ima para, to i utrosim ako zelim, ne pitam nikoga. Isto vazi za moju suprugu. Ne mogu da zamislim da me pita za svaku bluzu, obucu, izlazak sa drugaricama, tank benzina - sta god....

Ovde se izgleda radi o tome da bi neki i da stisnu i da (zna se vec sta).
Neko kaze, "ako zelim nesto skupo, kupicu sebi, da ne moram da zavisim od muza" - pobogu, pa i da imas zajednicki ili odvojen budzet, kupovaces ono sto mozes i sto treba. Nece neko valjda da kupi sebi nesto sto onaj drugi ni u snu ne moze, samo zato jer imas veliku platu a on malu? Ili ces gledati samo da kupis sebi ono sto TVOJ budzet dozvoljava, a za ostatak moljakas muza/zenu.. Katastrofa od braka....!

Ali, ti bizarni detalji su van svake elementarne logike zajednistva, i sot je najvaznije - ljubavi i dvoje drugara na zivtnom putu, kjojom idu ZAJEDNO i savladavaju ZAJEDNO sve teskoce, odgajaju decu ZAJEDNO, jedu iz ZAJENDICKIH tanjira, spavaju u ZAJEDNICKOM krevetu, i raduju se ZAJEDNO svemu lepome - a onda - eeeeee a pare su MOJE bre!

Rekoh, ne zalim se na primanja, ali mi ni na pamet ne pada da zabranim supruzi da sebi kupi ono sto zeli, i sto se naravno moze, prema kucnom budzetu. Ako je nesto od znacaja za celu porodicu, dogovorimo se ocas posla.
Dok sam na putu, raspolaze mojim racunom bez problema, sto mi je tako savrseno normalno, da jednostavno ne razumem o cemu se ovde prica.
E sad, ako ce neki supruznik da, zbog toga sto raspolaze racunima, da spiska sve pare, pa posle nema, to je vec stvar zivota i zajednistva i inteligencije istoga

Nepojmljivo mi je da imamo odvojene racune. Pa to je zena koju obozavam, to je moj najbolji drug, osoba u koj imam neograniceno poverenje, neko sa kim sam dobio dvoje predivne dece, imao zivot kojeg bih iznova ponovio jos milion puta od prvog do zadnjeg dana, ona je neko ko mi je najvazniji na svetu posle dece, za nju bih dao zivot istog sekunda! - i da sa druge strane kazem, ovo je draga, ljubavi MOJE! - a ti draga ljubavi ako ti treba POZAJMICU ti, cak ti ni kamatu necu uzeti.
Pa zar sa njome da kad mi vraca pare, lepo sednem pa ih prebrojim zadovoljno smotam, stavim u dzep i kazem da kad joj treba nova pozajmica, neka mi se slobodno obrati?!!! Neverovatno! Pa radim za decu i nju! I ona isto, a to sto manje zaradjuje, najmanje je vazno, mi smo PORODICA i VOLIMO se. Jos se nije desilo da imamo problema sto se novca tice, sve je zajednicko, od kreveta, preko stana pa do para, i da vidite - nista nam ne fali, mnogo godina.
Sama pomisao da joj ja POZAJMIM novac, je za mene zastrasujuca! Pa time bih je totalno ponizio, nepopvratno joj pokazao da je manje vredna, zgazio sve sto smo godinama gradili? Zamisljam sliku kako se uvece sklupca kod mene a onda me moli da joj POZAJMIM pare? Strahota, nezamislivo! Ponizavajuce!
A kako da joj platim sto na sebe uzima ofroman deo posla, samo da bih ja lakse radio, kako da joj platim sve ono sto je skuvala za mene, sve one sate provedene u rmbanju, dok sam ja cirao strucnu literaturu i pisao programe, kako da joj platim sve sate bez mene kad sam radio ili bio na putu, koje su to pare da joj se oduzim sto mi je pruzala ogromnu podrsku kad je bilo tesko, koju banku da orobim pa daj joj platim sto mi je svaki dan cinila punim vrednosti, vec samim svojim pristvom, kako da se oduzim za sve ono sto mi je pomagala, i za mene uradila? Ako bih to mogao, tek tada bih mogao da pokusam da shvatim nekogfa ko zeli odvojene budzete... Ali ne bih mogao ni tada da razumem...

Nasu energiju nismo utrosili na gledanje ko koliko zaradjuje, vec kako da ucinimo da onom drugom svaki bogovetni dan bude sto lepsi, u tom smislu i pare su trosene kada je trebalo i kome je trebalo i kada ima. Ja sam presretan kad supruga i cerka bazaju po gradu i sebi kupuju sitnice i krupnice, poduboko zdiruci u MOJ (cus - moj?) deo zarade!

Znaci sve moze biti zajendicko, sem para?
Ili sam ja mozda budala, staromodan/novomodan ili uopste nisam nizasta, nikakav (mozda ni muskarac prav)... sta znam, ali mnogo mi je lepo ovako kako jeste.
Kakvi deljeni budzeti pobogu? Pa ne zivim sa poslovnim partnerom, vec sa zenom koju neizmenrno volim - ali pare - nedam?
Znam samo da to ne bih podneo..... Bez moje supruge i dece, nikakve mi pare ne bi bile vazne.....
Kliknite za proširenje...
Ovo sam morala da citiram, (Code, izvini sto sam dala sebi to pravo).
Pozdrav i postovanje :P
 
Ma to su samo moja licna razmisljanja i stavovi. Ne mogu ni slucajno da tvrdim da je to jedino ispravno. Ono sto tvrdim je da je za MENE ispravno.
Postujem uvek tudje stavove i odluke. Sve do momenta dok ne zadiru u moj zivotni stav. Dakle, ako neko smatra da su odvojene kase, budjelari, sefovi, pare, fondovi - sta god - ispravan vid zajednistva, sto se mene tice necu valjda da nekoga ubedjujem da to ne valja ili da ga zbog toga smatram losim.

Jedino sto uvek hocu i mogu je da iznesem svoj stav o tome. A moj stav se eto bazira na ljubavi, postovanju i zajednistvu.

Simple as that & my two cents
 
codemaker:
Secam se pocetka diskusije u vezi ove teme. U startu smo se podelili na one za zajednicki budzet i one koji su protiv.

Naravno da nemam nameru da negiram rezone onih koji su za odvojena sredstva ali svakako moram da kazem da sam apsolutno protiv da se pare dele na "njene" i "njegove". Ja tako jendostavno ne zamisljam zajednicki zivot. Ali, to je stvar onih koji su se u zajednici tako organizovali i tako im je dobro. Ako je njima i meni je.

Ono sto zelim da kazem jer imam potrebu, je da zajednicki zivot, pod tim mislim brak, nikako ne vidim drugacije nego zajednicki zivot.

Delimo zelje, nadu, planove, kasiku i krevet, zajedno se radujemo kad jedan od nas uspe u poslu ili zivotu, u mraku pricamo jedno drugome najintimnije stvari. Zajednicki podizemo i vaspitavamo decu, pomazemo jedno drugome kad je tesko, kad jedan posrne od zivotnih nedaca, drugi pruza pruku pomoci i reci razumevanja. Zajedno putujemo i divimo se novim predelima, zajedno smo spoznavali svet u i izvan braka, zajedno se tusiramo i razbijamo zderuci lubenice leti a zimi zajedno pokusavamo da pronadjemo gde dodjavola u stanu "pusta" prozor.
Zajednicke su nam suze jednog i drugog, zajednicki nam je smeh bez razloga u smiraj kisnog dana, zajednicki nam je strah od onih koji nam kroje sudbinu, zajednicki nam je onaj jedini preostali sendvic bio davne neke godine na trgu Slavija jer smo ostali bez para i tada nam izgledalo, buducnosti.
Zajedno smo bili dva puta trudni, zajedno smo krisom plakali kad je onaj drugi bio tesko bolestan a onda vesele face razgovarali u bolnici - "ma daj, za koji dan ce te skrpe i vodim te na pljesku kod Sime Lovca..." Zajedno smo drzali u zagrljaju decu da se ne plase kad su zvizdale bombe nad nasim gradom. Zajedno smo razmatrali pojavu mladeza na guzi jednog od nas, pri cemu se zavrsilo zajednickom odlukom da predjemo u nudiste, sto nije ostvareno jer zajedno nismo smogli petlju za to...

Samo zajedno nam zivot nesto znaci, samo zajednicko budjenje zimu, prolece, leto i jesen nam vredi zivota, samo zajednicka mirna popodneva dok srkucemo kafu zajedno na terasi a onda je zasmejem gromoglasnim srkovima a onda se zajednicki smejemo i ovako matori ljubimo.

I sad, kako ja onda da uopste razmisljam o "mojim" ili "njenim" parama? Kakva bi to zajednica bila, ja ne mogu ni da zamislim. Sve sto imam, i vise od toga bih joj dao pred noge - to i radim celog svog zivota sa njom, ona to isto radi. Ulozili smo sebe u zajednicu, u LJUBAV dvoje ljudi, gde je tu razmisljanje o parama moje-tvoje?

Mi ga ne vidimo, ja ga ne vidim....

Niti sam ikada osetio i najmanju potrebu da o tome razmisljam. Ja sam celog zivota zaradjivao mnogo vise od nje, ona je celog zivota bila ta koja je bila najvazniji stub nase ljubavi i zajednistva, kako se to moze nesto meriti i vagati? Sada i ona zaradjuje lepo, ja jos uvek vise, ali nikada nije bilo ni naznake nekog razgovora o moje-tvoje...

Ne znam, mozda ja i nisam u pravu, mozda gresim, ali proveo sam veliki deo zivota sa osobom koju volim a nikada se nismo pitali moje pare-tvoje pare... Tako malo vazno ako nema potpune ljubavi, potpunog postovanja, potpunog uvazavanja i nesagledivo velike zelje za njom, nama....
Kliknite za proširenje...
Nikad nešto lepše nisam pročitala!!Nemože se rečima opisati jačina i snaga ljubavi koja izbija iz svake reči koja je napisana!
 
Podrzavam obe varijante, ukoliko partnerima tako odgovara,
Sve je stvar dogovora.
Ono sto nije dobro je cinjenica da se od partnera kriju racuni, cifre na istim i troskovi.
Mogu i to da razumem, ali onda to vise nije zajednica ljubavi i poverenja.
 
Code, blago tvojoj supruzi i blago tebi, čovek koji tako razmišlja je bogat(ne obavezno i u novcu). Volela bih da mi odgovoriš da li ti zaista razumeš zašto tvoja supruga troši novac na neke stvari za koje ti verovatno ponekad smatraš da su nepotrebne. Da li je moguće da su vam prioriteti uvek isti, a ako vam se mišljenja oko kupovine nečega razidju ko donosi odluku? Stvarno želim da razumem!
Ja sam u braku 12 godina, od početka radim i zarađujem, ali ne baš mnogo. Nemamo odvojene račune jer plate dobijamo u kešu, pa imamo odvojene novčanike! Suprug zarađuje nekoliko puta više od mene, ali nikad se ne zna kad će mu stići uplata.Račune plaćamo kad ko stigne i kome je u tom trenutku zgodnije, mada sam to uglavnom ja, jer mi plata stiže na vreme. I tako kad potrošim svoju platu na račune,pa mi do kraja meseca zatreba za nešto doda mi bez problema, ako je po njegovom mišljenju taj trošak u redu. E sad, problem je u tome što ono što je meni bitno uglavnom nije i ono što je njemu bitno, osim ako se radi o deci. Npr. sandale koje želim već godinama su na ekstra sniženju (1.500 din) i da nisam platila sve račune imala bih para da ih lako kupim, ali kako njemu da objasnim da mi trebaju sandale kad već imam one od prošle godine koje izgledaju kao nove i za koje sam i ja rekla da će poslužiti i ovog leta. Naravno da on to ne razume, kao što ni ja ne razumem kupovinu nove mašinice za pecanje, kad ima već nekoliko istih(on naravno zna da nisu iste) i kako bi on od mene tražio pare za to? Da li treba da tražim da mi refundira pola novca koji sam dala za račune? Šalim se, to bi bilo glupo. Smislila sam pametniji način. Kada dobijem platu platim račune, užine i sl. u onom iznosu koji mi ostavlja nešto novca za trošak do sledeće plate, a ostalo neka čeka njegovu uplatu. Ne mogu da smislim ništa bolje.
Ne sviđa mi se ton kojim sam ovo napisala, kao da sam ljuta, a nisam. Stvarno razumem kako on razmišlja, naravno da ne možemo uvek isto da želimo, a često ni da razumemo želje onog drugog, pogotovo ako te želje utiču na kućni budžet, a to opet nije razlog da sebi ne ispunimo neke sitne hirove, pa makar ceo svet, sa sve mužem, mislio da je to blesavo. Zato od sada deo svog novca zadržavam samo za sebe i ja ću doneti odluku kako ću ga potrošiti. Možda mu kupim još jednu mašinicu za pecanje!
Inače, pošto ovo pisanije tako ogorčeno zvuči moram da dodam: mnogo volim svog muža, a i on mene. Uglavnom se odlično razumemo i vrlo smo srećni, a to što on ne razume da ja baš, baš danas moram da se šišam i da ću se ako to ne uradim ošišati sama, jer mi se danas nikako ne sviđa ono što vidim u ogledalu i da nema šanse da čekam platu, stvarno mu nije za zameriti.
 
draga mislim da ce ti ovde bar 50 zena potpisati da nije normalno da imas samo jedne sandale za leto,pa jos od prosle godine!dakle just do it,1500 je kao da su ti ih poklonili u radnji maltene si kupila samo kutiju : ))))) to tvoj dragi mora da razume,i odma' da kesira i tasnu sto se slaze uz sandale:-D
 
Super mama:
Code, blago tvojoj supruzi i blago tebi, čovek koji tako razmišlja je bogat(ne obavezno i u novcu). Volela bih da mi odgovoriš da li ti zaista razumeš zašto tvoja supruga troši novac na neke stvari za koje ti verovatno ponekad smatraš da su nepotrebne. Da li je moguće da su vam prioriteti uvek isti, a ako vam se mišljenja oko kupovine nečega razidju ko donosi odluku? Stvarno želim da razumem!
.........
Kliknite za proširenje...

Posto si me vec pomenula, imam pravo na repliku :)

Da, ja jesam bogat. Imati zenu poput moje i sa njom dobiti dvoje dece... Pa samo imati nju za zenu je bogatstvo ogromno a jos kad mi ona podari dvoje dece, to je umnozeno bogatstvo za mene, koje se nicim ne moze meriti.
Da, jesam bogat, svakako, prebogat :)

Sto se tice pitanja da li razumem zasto moja supruga trosi novac, tesko mi je da odgovorim. Prosto zbog toga, jer je to zapravo srz onoga kakav je nas zajednicki zivot: ne trosi zena, trosimo MI. Pa meni je veca radost ka ona SEBI kupi nesto, nego verujem njoj samoj.... Naravno, ako pri tome ostane para da bar platimo komunalije i meni novine svaki dan.. :)
Ako to mozes da razumes sta hocu da kazem, onda sam ti odgovorio....

Posto smo oboje privatnici, radno vreme nam je kad hocemo i koliko hocemo ili treba a i primanja su prema uspehu u poslu. Dakle, nemamo neke redovne mesecne prihode.
Dovlacimo kamionima kuci dzakove para, uglavnom nocu da nam komsije ne zavide suvise. Medjutim, te dzakove para imamo oboje pravo da premestamo, vagamo, brojimo i divimo se novcanicama i niko tu nema nikavu prednost.
Moji dzakovi su uvek veci od njenih ali to nikome od nas nije smetalo a kamoli predstavljalo neku prednost na terenu. Nema faulova ili namestanja ofsajd zamki, sve se odvija na nivou apsolutnog poverenja.

Iz zajednicke kase, plati se sve sto mesecno treba, podmire se svi tekuci troskovi. Zajednicke su nam sve kartice svih racuna (duplikati) i to je sva mudrolija.
U toku meseca se dese razne kupovine i troskovi, ali je to sve u skladu sa prihodima. Naravno da bih se gadno zaprepastio kad bi trebalo da odemo na veceru a zenica mi draga maznim glasom saopsti da mozemo doduse na veceru ali necemo imati da platimo, jer je upravo danas nasla na rasprodaji lokomotivu sa 4 vagona, u bescenje prodavali, pa je eto kupila 3 kompozicije.... stvarno je bilo jeftino...

Nikada nisam postavio u zivotu pitanje zasto je nesto kupila ili me je neko pitao zasto sam nesto kupio. Uopste ne razumem zapravo u cemu je tu problem. Ako zivimo u braku, jesu li te pare zajednicke ili ne? Ako neko kaze da nisu, onda se moje shvatanje braka i toga sto kaze da nisu zajednicke pare, debelo, ali bas debelo razlikuju, to je sve...

Zivimo slobodan zivot u kom je raspolaganje zajednickim parama samo jedan vrlo mali deo naseg zajendickog zivota. Ne zelimo time da se opterecujemo, sta je moje sta je njeno, na pamet nam ne pada. Imamo preca posla u zivotu i vrednije stvari da delimo:
- Jutro
- letnji pljusak
- cerkinu prvu suzu kad je raskinula sa deckom
- sinov polozeni vozacki
- jednu ponovo rasplamsalu noc kao secanje na mladost
- moj dobar rezultat nakon posete kardiologu
- jesenja popodneva sami u kuci citamo i oboje se guramo na malom kaucu, ali tako volimo i jos me cacka nocnim palcem
- poljupce.

To su stvari koje nas zanimaju i kojima se radujemo u zivotu. Novac je samo zajednicko sredstvo koji nam omogucava da se posvetimo jedni drugima a ne razlog naseg zivljenja. Dok ima i jedan dinar za mene, bice po 25 para za svakog od nas. Tacka

Zbog toga nam je neko deljenje nekakvih kasa, dzakova, racuna ili fondova potpuno strano, i verovatno i zbog toga sam mnogo bogat covek, jer nikad nisam siguran kad ce zena ili cerka da "fasuju" neku novinu.
A svakako, puno mi je srce kad se obe vrate nasmejane, vidim ih kako izlaze iz kola, nesto cucore, vidim da su bile i kod frizera, a neke kese izvlace iz gepeka, sve nesto pricajuci kao da se nisu videle 2 godine...
Gledam ih onako lepe, a srce hoce da izleti iz grudi od srece. To je svo moje bogatsvo

I sta sad da delim?
 
Code, stvarno se izvinjavam ako si se osetio prozvanim u negativnom smislu. Nije mi to bila namera. Verovatno nisam bila dovoljno precizna. Ono "bogat" se stvarno najmanje odnosilo na novac, ali priznaćeš da tako opušten odnos prema novcu može da ima samo onaj ko ga ima bar dovoljno. Onaj ko nateže kraj sa krajem nije baš tako srećan kad vidi ženu i ćerku kako izlaze iz kola sa punim kesama...ali to je već druga tema. Ni sada te ne prozivam, verujem da ste zaslužili da živite tako lepo i želim da vam brak ostane tako BOGAT LJUBAVLJU, RAZUMEVANJEM, POVERENJEM I POŠTOVANJEM.

Kada sam te zamolila da mi objasniš da li da li ti zaista razumeš zašto tvoja supruga troši novac na neke stvari za koje ti verovatno ponekad smatraš da su nepotrebne nisam mislila da ona troši novac neodgovorno, ili na gluposti. Iz onoga kako si pisao o njoj tako nešto nisam mogla ni da naslutim. Verovatno opet nisam bila dovoljno precizna, ali da pokušam ponovo: da li razumeš (ne da li odobravaš) sve one ženske stvari koje žene kupuju, a po mom mišljenju muškarci uglavnom smatraju glupostima i ako ne prave problem oko kupovine istih bar pitaju da li je to stvarno potrebno.
Shvatila sam da ti je OK da ona slobodno raspolaže vašim novcem, ali da li ikada dovedeš u pitanje njene prioritete. Ovo pitam samo zbog toga što moj suprug nema uvek isto mišljenje kao ja i mislim da je to normalno(ne kažem da je drugačije nenormalno). Stvarno ne očekujem od njega da razume da meni treba nova krema kad imam puno kupatilo kozmetike, ili da idem da se šišam jer mi se danas ne svidja ono što vidim u ogledalu...očekujem samo da razume da ja imam pravo na to. Na svu sreću - razume.

Još jednom izvini. Nadam se da ćemo se sada bolje razumeti.

Samo još ovo. Volela bih da za desetak godina ja napišem "Samo zajedno nam zivot nesto znaci, samo zajednicko budjenje zimu, prolece, leto i jesen nam vredi zivota, samo zajednicka mirna popodneva dok srkucemo kafu zajedno na terasi a onda je zasmejem gromoglasnim srkovima a onda se zajednicki smejemo i ovako matori ljubimo." Svaka čast!
 
Nisam se nasao prozvanim pa time ni uvredjenim, ne brini, potpuno sam shvatio sta me pitas, samo nisam umeo da objasnim :)
Naravno, nije ista situacija kad novca ima sasvim dovoljno pa ne treba bas nesto brinuti i "cinculirati" sa sumama i kad nema dovoljno pa uvek zafali, pa se ide u dugove ili se sa mukom ceka onaj dan plate...

Srecom, nalazim se sa porodicom u onoj prvoj grupi, pa zbog toga verovatno, previdim pravi smisao pitanja koji si mi postavila.

Sto se tice razumevanja za zenine kupovine, moram nazalost ponoviti i verovatno biti dosadan ali - to nisu zenine vec zajednicke kupovine... Time zapravo hocu da kazem, da ako dvoje ljudi, koji savrseno funkcionisu zajedno, koji naravno da sve sto rade u materijalnom smislu, rade za dobrobit porodice i samim tim paze kako se sredstva trose - jednostavno ne mogu da pogrese, barem ne mnogo pri kupovini.
Posto, hvala Bogu, uvek neka para pretekne u nasem budzetu na nekom mesecnom nivou (mada kod nas nema mesecnih dotoka sredstava), naravno da postoje kupovine koje se ne odnose na puko odrzavanje porodice. U takvim slucajevima, ja ne da nemam sta da odobravam ili zabranjujem ili procenjujem zenine kupovine bas zbog jedne veoma vazne cinjenice, opet cu biti dosadan i ponavljati se - zbog zajednistva, a to je kljuc svega sto se moje porodice tice:
Nikada ja ili moja supruga necemo neke pare potrositi bez da pomislimo na onog drugog. Hipoteticka situacija - imamo samo 100 dinara, zena spazi lepu bluzu za 80 dinara. Pomisli na mene, cerku, sina i shvati da je sin nedavno pricao da bi da kupi nove patike ili ja neki duks ili cerka tasnicu... Desava se to, da se zena vraca kuci sa ili patikama za sina, duksom za mene ili bekom tasnicom za cerku... Svako od nas radi istu stvari, sa moje strane je jednako.
Ako u momentu kad zelimo nesto da kupimo, ili planiramo, ne znamo ima li joj neko neku potrebu, proverimo na "kucnom samitu" i odredimo sta ce biti. Ali, posto smo vezani jedni za druge, skoro uvek znamo sta ko zeli ili mu treba ili bi da planira da kupi/dobije... i tako se nikad ne desi problem oko kupovina... Nije to komplikovano, svi se valjda poznajemo, i sobodno razgovaramo, ono sto treba znamo svi, pogotovo oko stvari koje nekom od nas trebaju, zeli ih.

A da se vratim na pitanje, da li i kako dovodim zenine prioritete u kupovini u pitanje. Gornji pasus ce ti odgovoriti - ne, ne dovodim.

Toliko smo zajednicki "utrenirani" da zapravo ne psotoji nikakav razlog da se procena nbekih prioriteta pominje ili o njima razmislja... Shvatam ja da poneke stvari koje se kupe nisu mozda u datom trenutku potrebne, mozda uopste nisu potrebne. Ali neka se javi prvi od svih vas, ko nije nabavio nikada nesto sto mu stvanro ne treba - taj neka se slobodno baci kamenom na mene...
Ja se secam da sam jos kao student u Ljubljani, kupio jedan uredjaj, eto, neki impuls a i svideli mi se ti tockici... za koji niko nikada nije ustanovio sta je i cemu sluzi. Ni na tehnickim fakultetima niko nije znao da mi kaze, kad sam se doselio u Beograd ista prica, nakon mnogo godina, zaturio sam to negde i kao da nikad nije postojalo.
Da moja supruga kupi tako nesto, bilo bi sala za celu godinu, bilo bi smeha i viceva na njen racun a ja bih u tome uzivao, ali nikada je ne bih uvredio ili joj "zvocao" (da i muskarci zvocaju, priznajem) sto je bacila pare na nesto sto cak i ne zna sta je...

Ako cu to sto moja zena kupi, smatrati gluposcu, onda nisam muskarac za moju zenu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top