Vuk Karadžić, reformator ili čovek koji je osakatio ćirilicu?

[dakica]

Falsifikat je falsifikat.

Хоћеш да кажеш да је фалсификат то што је поменути спис написао Миле Медић?

Али јесте истина да је то написао Миле Медић!

 

[ccaterpillar]

Falsifikat je falsifikat.

Баш тако, зашто ти Мркаљу фалсификујеш и подмећеш да је Милослав Самарџић помињао у својој књизи некакво писмо Марије Терезије Јернеју Копитару? То се нигде у књизи не помиње, ако нисам у праву демантуј ме, постави цитат, пронађи то у књизи. Ја сам овде целу књигу прекопао и нигде то нисам нашао...

 

[Mrkalj]

Хоћеш да кажеш да је фалсификат то што је поменути спис написао Миле Медић?

Али јесте истина да је то написао Миле Медић!

Ne pravi se toša.

U novijim izdanjima Zaveštanja jezika navodi se i njihov tobožnji izvor: „Iz Hilandarske povelje“. Na taj lažni izvor se pozivaju oni koji u novije vreme citiraju ovaj pastiš, koji je zbog toga postao pravi falsifikat.

Poslednjih godina u politici se često citira tobožnje zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku, koje je - i to tačno 13. februara 1200! - bolesni monah Simeon (Nemanjino kaluđersko ime), ostavio svome sinu Savi i svom narodu. Slava Simeona Mirotočivog, upriličena u Patrijaršijskom dvoru SPC februara 1998. godine, dala je povod jednom novinaru ovog lista da citira to tobožnje Nemanjino jezikoslovno zaveštanje, jer ono „nije izgubilo na aktuelnosti“. I zaista, ono što u svom amanetu o jeziku navodno kazuje monah Simeon neodoljivo podseća na ono što o toj temi danas pišu mnogi srpski pisci i lingvisti „nacionalnog pravca“. „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju“, poručuje u ovom tekstu Savi i Srbima za njihovu sudbinu zabrinuti monah Simeon. „Rečse može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reču svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju rečsvoga jezika...“

Na istom mestu Nemanja poručuje Srbima da, ako su sačuvali svoj jezik, ne treba da očajavaju zbog vojnog poraza, jer taj poraz ne može biti konačan. Ne zato što narod, zahvaljujući očuvanom jeziku, nastavlja da živi kao nacionalni kolektiv, nego zato što će narod u jeziku naći snagu da se s više uspeha vrati ostvarenju svog još nedovršenog političkog i teritorijalnog ujedinjenja. „Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave“, veli Nemanja, „ti ne očajavaj nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se... Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni deo zemlje i narod opet kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu“.​

 

[dakica]

Морао бих купити књигу и то ћу учити врло брзо.

Ово дело треба да се проучава још од основне школе.

У сваком случају ово што си навео, ко све цитира Стефана Немању, буди велику наду.

 

[Konstantin Veliki]

Sta fali vukovoj cirilici.

Svi ste protiv J. A kako moja familija (Jovic) da se pise bez tog slova.

Iovic????????

 

[dakica]

Ако јој ништа не фали што одна не пишеш са њом?

 

[Mrkalj]

Sta fali vukovoj cirilici.

Svi ste protiv J. A kako moja familija (Jovic) da se pise bez tog slova.

Iovic????????

Pa to što je Vuk "prodao srpstvo za jotu".

 

[Konstantin Veliki]

Ако јој ништа не фали што одна не пишеш са њом?

Komplikovano na komputeru.


Imam nemacku tastaturu.

 

[ccaterpillar]

Sta fali vukovoj cirilici.

Svi ste protiv J. A kako moja familija (Jovic) da se pise bez tog slova.

Iovic????????

Јао бре Константине, па имао си у старој српској ћирилици и грчку јоту, то је оно и са две тачке горе, немам на овом рачунару то слово, имао си кратко и, Й, и данас га имаш у руском и бугарском...
Па нису Срби били неписмени пре Вука...

 

[ccaterpillar]

Komplikovano na komputeru.


Imam nemacku tastaturu.

Ја ти могу направити какву год хоћеш тастатуру, тј. кодни распоред, са било којим unicode знаком...

 

[Konstantin Veliki]

Јао бре Константине, па имао си у старој српској ћирилици и грчку јоту, то је оно и са две тачке горе, немам на овом рачунару то слово, имао си кратко и, Й, и данас га имаш у руском и бугарском...
Па нису Срби били неписмени пре Вука...

A sta fali "J" kakav je sad.

 

[Konstantin Veliki]

Ја ти могу направити какву год хоћеш тастатуру, тј. кодни распоред, са било којим unicode знаком...

Samo sto poslovno i za faks pisem nemacki, pa nevolim stalno menjati to kad pisem na krsti.

 

[dakica]

Komplikovano na komputeru.


Imam nemacku tastaturu.

Ја имам америчку тастатури па пишем на ћирилици.

Но, твоја примедба је на месту. Заиста свима говорим да када би постојале тастатуре са оштампаним ћирилиским словима на типкама да би се више писало на ћирилици.

 

[dakica]

Samo sto poslovno i za faks pisem nemacki, pa nevolim stalno menjati to kad pisem na krsti.

Је л ти пишеш српски језик са латиницом немачког језика?

 

[ccaterpillar]

A sta fali "J" kakav je sad.

Историјски гледано, потпуно непотребно позајмљивање слова из латинског алфабета, поготово код толико избачених слова ћирилице са истом или сличном наменом.
Еимолошки, у писању се дошло до удаљења неких речи од свог корена...
Морфолошки и етимолошки, недоумице и нелогичности око тога где се ј пише а где не су и данас огромне.
Пример, ако ја слушам радио, зашто сам онда песму скинуо са радиЈа?
Или, зашто се пише ничији, када се изговара ничии?

 

[ccaterpillar]

Ја имам америчку тастатури па пишем на ћирилици.

Но, твоја примедба је на месту. Заиста свима говорим да када би постојале тастатуре са оштампаним ћирилиским словима на типкама да би се више писало на ћирилици.

Да, у Русији су нпр. све руске тастатуре qwerty, са угравираном ћирлицом доле десно:

Ја сам навикао да пишем ћирилицом и по qwerty, и по qwertz тастатурама (qwertz са šđčćž), али сам због детета налепио на типкама самолепљиве налепнице са одштампаним ћириличким словима доле десно на типки (као на овој слици руске тастатуре)... мислим кад се већ моја држава није сетила, морао сам сам...
Али ништа, мораћу да престанем да плаћам порез, не раде посао за који их плаћам....

 

[Mrkalj]

Ако јој ништа не фали што одна не пишеш са њом?

Је л ти пишеш српски језик са латиницом немачког језика?

Koje nepismenjaštvo.

 

[dakica]

Ћирилични лаптоп се у Србији може само замишљати, али не и видети у стварности.

 

[Tandoori Masala]

Sta fali vukovoj cirilici.

Svi ste protiv J. A kako moja familija (Jovic) da se pise bez tog slova.

Iovic????????

Kosta, ne znam ko su jerovci a ko jotovci...

Latinicno "j" se koristi kod Srba i prije Vuka, bilo to u crkvenom ili gradjanskom miljeu, u drugoj polovici 18. i pocetkom 19. stoljeca. Slovo "j" su upotrebljavali kaludjeri manastira Hopovo. Iguman Todor Milutinovic pisao je 1755. godine: jа, јако, јакошнои, јавно, јадном, јасти, објавити, a jeromonah Vasilije (1758): противленје, dok su ostali pisali: којои, јошт, јеромонах, itd.
Primjere imas kod Tihomira Ostojica (Dositej Obradovic u Hopovu, 1907) na 17, 236, 403, 417, 412-414. strani. Pogledaj ovdje.

U knjigohranilnici srpske pravoslavne crkve Sv. Trojice postoji "Cirkularni protokol Par. novogradiske" gdje se nalaze prepisi raznih cirkulara svjetovnih i crkvenih iz 18. i 19. vijeka. Tamo se masovno koristi latinska jota u sklopu "nj". Назначенје, соизволенја, благоутробное мненје, бракосочетанје, itd. Ima oko tridesetak i vise primjera.
Drugi dokument je prepis jednog cirkulara pakrackog episkopa Kirila Zivkovica od 6. februara 1806. godine (поученје i jos par primjera).
U ovom slucaju, koristeno je "j" iz latinice za nj, a ponegdje je ugurano silom, znaci tehnoloski visak.

U Karadjordjevom "Delovodnom Protokolu" za 1812. godinu, "j" koristi njegov pisar Stojan Nenadovic (Бојя, Бојом, Бојю, itd.).

Povodom upotrebe "j" Isidor Stojanovic je zapisao: "Dakle i pre prozelitizma, koji se zbog "j" potvara na neke nase spisatelje, pisali su ovo slovo u Srbiji, naravno zbog toga sto priroda stvari iste. Iz ovog uzroka, morali su ga i Grci i Jevreji uzeti od Finikinjana, a od Grka primise ga i ostali evropski narodi, davsi mu samo drugi kroj. No veca cast srbski (spisatelja), koji pisu kirilskim slovima... nece da ga primi i zbog toga dve sluzbe bez nevolje mora da trazi od slova "i"..." (Delovodni protokol, 1848).

Znaci, slovo "j" je postojalo kod Srba prije Vuka ali kao pojedinacno slovo u sastavu cirilice i niko nije mario za to, doduse... Nepovjerenje dolazi tek s Vukom i njegovim bojfrendom...

Musicki je nekad znao zapjevati nakon par casica: "Slovcetom j-ot, ne soblazni se! Staro je ime jevrejsko, mili brate, to!"
Na kraju je i on odustao kad je vidio da smo se totalno pokatolici...

 

[ccaterpillar]

Latinicno "j" se koristi kod Srba i prije Vuka, bilo to u crkvenom ili gradjanskom miljeu, u drugoj polovici 18. i pocetkom 19. stoljeca. Slovo "j" su upotrebljavali kaludjeri manastira Hopovo. Iguman Todor Milutinovic pisao je 1755. godine: jа, јако, јакошнои, јавно, јадном, јасти, објавити, a jeromonah Vasilije (1758): противленје, dok su ostali pisali: којои, јошт, јеромонах, itd.

Српски језик и правопис пре Вука нису познавали слово ј, то што се понекад некоме омакла латинска уместо грчке јоте само значи да је он одступао од правописних правила, а у то време су и правила била лабавија ,није било уједначених стандарда и правописних правила у смислу у ком их данас имамо.
На пример, то што Мркаљ (форумаш) данас у писанијима користи слово ě не значи да тог слова има у српском језику, већ да он одступа од правописних правила.

Ово су слова старе ћирилице, која су била део опште писмености на ћирилици:

А иначе, Вуков правопис, а и јота са њим, су озваничени у Србији тек 1868.

Ево једна страница "новина сербских", штампана старим правописом:

 

[Konstantin Veliki]

Је л ти пишеш српски језик са латиницом немачког језика?

Pisem nemacki, ja zivim u becu.

 

[ccaterpillar]

Pisem nemacki, ja zivim u becu.

Па немачки пиши на немачком, а српски пиши српским писмом, ради се о пар кликова мишем, тј, једном притиску на тастер....

 

[menjam.se]

Српски језик и правопис пре Вука нису познавали слово ј, то што се понекад некоме омакла латинска уместо грчке јоте само значи да је он одступао од правописних правила, а у то време су и правила била лабавија ,није било уједначених стандарда и правописних правила у смислу у ком их данас имамо.
На пример, то што Мркаљ (форумаш) данас у писанијима користи слово ě не значи да тог слова има у српском језику, већ да он одступа од правописних правила.

Па ено ти горе човек дао примере, црно на бело, где се користи, а ти кажеш како "српски језик и правопис нису то познавали".

У ствари, у праву си. Српски језик и правопис то нису познавали, јер правопис није постојао, језик није ни био стандардизован.

На пример, у таблици коју си дао, нема ни слова ђерв, а и оно је било у спорадичној употреби.

Срби (народ) јесу били неписмени пре Вука, за време Вука и дуго након Вука. Не полуписмени као данас, него буквално неписмени, неспособни за житав живот за нешто што данас деца од 7 година уче као обавезно знање. А они ретки писмени, писали су на више језика, више писама и више варијанти тих писама. Писало се на црквенословенском, на народном српском, на народном српском из овог краја, на народном српском из оног краја, на славеносрпском, па мешано, неки латиницом оваквом, неки латиницом онаквом, неки ћирилицом на овај начин, неки ћирилицом на онај начин итд.

Слово јат које користи Мркаљ постоји у српском писму пре реформе азбуке, а и након ње. На пример, и данас у црквенословенским текстовима. Ту мислим на ћирилични јат, ě је његов латинични еквивалент.

 

[menjam.se]

Па немачки пиши на немачком, а српски пиши српским писмом, ради се о пар кликова мишем, тј, једном притиску на тастер....

Српски може да пише и српском латиницом, а како ће писати, није ни битно јер се и писање општом латиницом без националних слова све разуме и сасвим је довољно за форум.

Друго, убацивање и осталих националних слова, а нарочито ћирилице, захтева и читав низ додатних прецизности за писање... савршеније познавање правописа, граматике, употребе малог и великог слова, а овде се ради о интелигентном саговорнику који језиком не барата толико савршено и коме би такво "пицањење" постова појело и превише времена. За форум, нешто сасвим непотребно.

 

[ccaterpillar]

Па ено ти горе човек дао примере, црно на бело, где се користи, а ти кажеш како "српски језик и правопис нису то познавали".

Ако мислиш на ону књигу, на њој пише да је штампана 1907., а даје примере да су неки појединци понегде писали јоту...

У ствари, у праву си. Српски језик и правопис то нису познавали, јер правопис није постојао, језик није ни био стандардизован.

На пример, у таблици коју си дао, нема ни слова ђерв, а и оно је било у спорадичној употреби.

Грешиш, Захарије Орфелин је стандардизовао гражданку за Србе и Румуне, по угледу да реформу ћирилице коју је у Русији провео Петар Велики, ако будем нашао то на нету поставићу.
Таблица коју сам дао је таблица старословенске ћирилице, пре него што се развила српска редакција, која је користила ђерв, који је постојао још у глагољици.

Срби (народ) јесу били неписмени пре Вука, за време Вука и дуго након Вука. Не полуписмени као данас, него буквално неписмени, неспособни за житав живот за нешто што данас деца од 7 година уче као обавезно знање. А они ретки писмени, писали су на више језика, више писама и више варијанти тих писама. Писало се на црквенословенском, на народном српском, на народном српском из овог краја, на народном српском из оног краја, на славеносрпском, па мешано, неки латиницом оваквом, неки латиницом онаквом, неки ћирилицом на овај начин, неки ћирилицом на онај начин итд.

Не видим велику разлику ни данас, и данас 150 год после тог "просветитеља" и "генија" Срби немају један стандард, чак је и горе, екавица, ијекавица, ћирилица, гајевица, ћелава гајевица...

Слово јат које користи Мркаљ постоји у српском писму пре реформе азбуке, а и након ње. На пример, и данас у црквенословенским текстовима. Ту мислим на ћирилични јат, ě је његов латинични еквивалент.

"Слово Ѣ постоји у српском писму пре и после реформе азбуке, после реформе азбуке постоји у црквенословенским текстовима" ?!?!?!?!?
Па Вук није реформисао црквенословенску азбуку и језик, ваљда причамо о српском језику. Колико ја знам, слово ѣ данас не постоји ни у једној ћирилици, па ни у српској, нпр. Бугари су га избацили 1945.