Volite li klasičnu muziku?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
To pokazuje da je Bach više od genija. Njegova muzika je muzički univerzum.

Poveriću vam sada da je u međuvremenu stigla potvrda onoga što sam ja u sebi nosio pune 22 godine. Naime, da je SIMFONIJA broj 4. G-Dur, Gustava Mahlera, prava Božićna Simfonija, potvrdio je jedan od nedavnih Božićnih Koncerata, održanih u Milanskoj ''Skali'. Sa orkestrom ove operske kuće, ovu je Simfoniju tumačio korejski dirigent Mjung Vun Čung. Još jednom su se u meni probudili davnašnji osećaji, Božićne emnocije, koje ovo delo vazda budi u meni, otkako sam ga davne 1984. godine, prvi put čuo. To je ujedno bila prva simfonija ovog majstora koju sam u sklopu njegovog stvaralaštva upoznao. Treću sam ''premijerno'' čuo godinu dana kasnije.

Evo u narednom postu, šta sam pre četiri godine, na jednom sada već ugašenom forumu, napisao o ovoj simfoniji Takođe, pogledajte i temu:

http://forum.krstarica.com/threads/14638
 
Poslednja izmena:
''BOŽIĆNE SIMFONIJE'' - MALEROVA ČETVRTA

U ovim, najdužim zimskim noćima, kada ceo hrišćanski svet proslavlja veliki praznik - BOŽIĆ - sa njim i Novu Godinu, jedno od simfonijskih dela koje se meni takoreći životno urezalo u svest, asocirajući uvek i ponovo na Božićni i zimski ambijent, kod kuće uz toplu peć pod Božićnom jelkom ili u parku, pored Crkve na Božićnoj ponoćki ili na gradskom trgu u Novogodišnjoj Noći, meni najomiljenije i za ove trenutke najprisnije vezano, jeste SIMFONIJA broj 4. G-Dur, nezaobilaznog Gustava Malera. Još jedan veliki primer koji upućuje na to da se emotivna strana muzike nikako ne sme zanemariti.

Četvrta Simfonija Gustava Malera, nastala je 1900, premijerno je izvedena u Beču sledeće 1901. godine pod dirigentskom palicom kompozitora, simbolično započevši muzički XX vek. U njegovom simfonijskom opusu stoji takoreći za sebe. Ona je najmanja među njegovim kolosima, kako po orkestarskom sastavu, tako i po dužini trajanja. Ova Simfonija ne zahteva trombone, ne zahteva ni bas-tube, a ostali instrumenti, brojčano su mnogo manji. Dobro je razvijena jedino postava udaraljki (posebno bubnjeva, zvona i zvončića), a i melodijski stil je u odnosu na ostale simfonije znatno prozračniji, nežniji, koncizniji. Četiri njena stav obrazuju celinu trajanja 57 minuta (ona pored Prve Malerove jedina traje kraće od sata). Od ljudskih glasova traži samo jedan, onaj najviši ženski - sopran. Ne traži ni neka posebna čudesa od instrumenata (kao što se od njih i od ljudskih glasova, traže u Osmoj Malerovoj Simfoniji), mada ima vrlo istančana pijanisima i za tačno izvođenje ovog dela, traži se da se posebno obrati pažnja ne na note, nego na reči, na uputstva napisana slovima (na primer ''piano, veliki ton''; ''nežno izvlačeći'' ili ''napred pa predahnuti''). Četvrtu Malerovu, jedinu su praktično u našoj zemlji dirigovali domaći dirigenti. Posle prve tri Malerove simfonije, ispunjene raskošnim intrumentalnim i glasovnim bojama, a pre tri zrele čisto instrumentalne i u tonskom pogledu veoma bogate, tri potonje simfonije, Četvrta Malerova stoji kao jedna idila, kao jedan intermeco.

Prvi stav, trajanja 17 minuta, nosi naziv BEDACHTIG, NICHT AILEN (''Obazrivo, ne brzo''). Odmah se mora obratiti pažnja na ovu oznaku tempa. Već sam početak, timbr zvona, budi asocijacije na Božić. Gvido Gecela je sa razlogom ovaj momenat uporedio sa dolaskom Anđela, koji zvecka praporcima. Na to nastupa jedan odmereni melodijski uzlet, koga violončela preobražavaju u skokoviti marš. Timbr zvončića se dalje probija i preobražava stav u nastup obilja valcerskih, lendlerskih i marševskih tema, nevinih, Mocartovski jednostavnih. U sredini stava, dramatičan prolom, poput gromova na noćnom nebu, budeći asocijacije na snežno zimsko nevreme, ali i to timbr zvona preobražava u nevini zvuk, kao zov sa Božićne jelke. Olujni prolom se ponavlja, kao iz daljine i prelazi u jedan marš koji kulminira, potrctan udarima timpana, poput Novogodišnjeg slavlja na gradskom trgu. Marš se zatim smiruje i prelazi u jedan mirniji tok ispunjen ''pesmom zvona'', temom koja se mogla čuti i u prvom delu stava. Sve se to sjedinjava u jedan stav, jednu muzičku celinu kojom nam sam Maler zapravo govori kakve su ga pojave i muzička obeležja njegovog vremena, dražila, ranjavala, mučila i gušila. Na kraju, marš iz uvoda ponovo nastupa i sa postupnim ubrzavanjem, burno okončava stav.

Drugi stav, trajanja 9 minuta i 15 sekundi, nosi oznaku IN GEMACHLICHER BEWEGUNG (''U umerenom pokretu''). Ovaj je stav u pravom smislu te reči, muzika iz snova. Po karakteru je skerco, a ispunjava ga jedan lendler. Mi kao snu, doživljavamo Božić i zimski ambijent ''sa one strane stvarnosti''. Osnovna tema stava je mrtvačka igra koju predvodi prva violina. Podešena je za sekundu više od osnovnog štimunga instrumenta i zvuči prodorno, ledeno. To je zapravo muzički prikaz smrti sa srednjovekovnih ikona, gde ''smrt'' svirajući na vijeli ili ''fidlu'' (gudačkom instrumentu, preteči violine), predvodi mrtvačku igru. Melodijski tok, igrački pokret, ujednačen je bez ikakvog uzrujavanja. Mrtvačko kolo se priziva, kulminira, splasne, ponovo se priziva, uz zvonjavu noćnih crkvenih zvona dostiže kulminaciju i sa prvim zovom jutra, nestaje u daljini. Jedan ledeni, beskrvni muzički komad. Kroz ceo njegov tok mi preživljavamo jedan snažan, pun emocija i sećanja, noćni san.

Treći stav je najopsežniji deo Simfonije, traje 21 minut. To je lagani RUHEVOL (''Poco Adagio''). Ispunjava ga blaženstvo i spokoj zimske večeri, kraj tople peći, kao pod Božićnom jelkom. Već u prvom njegovom delu, Maler se koristi varijacionim oblikom kojim se služio Bah u svojim ''Goldberg Varijacijama'', varirajući naizmenično dve teme koje donose violine, violončela i oboe. U tri maha, stav dostiže kulminaciju, a poslednja i najsnažnija, ukazuje na provalu oluje i bol nadolazećih ''Pesama umrloj deci''. Asocijacije na Božić se stišavaju u jednoj anđeoskoj uspavanci koju predvodi harfa.

Četvrti i finalni stav traje 9 minuta i 45 sekundi i to je simfonijska pesma za sopran i orkestar, UŽIVAJMO U NEBESKIM RADOSTIMA - SEHR BEHAGLICH (''Veoma bezbrižno''). Prvobitno je bio sedmi stav Treće Simfonije ali, što je i sam Maler na vreme uvideo, snažnije i impresivnije deluje kao finale Četvrte. Tekst je uzet je iz zbirke ''Dečakov Čarobni rog'', koja je samom Maleru bila veliki životni uzor i ideal. Nakon marševskog, rafiniranog uvoda u orkestru, sopran peva o nebeskom blaženstvu, gde u dečjoj mašti, na nebu, svi uživaju u obilju jela, začina, pića, plodova i divljači. Deca, Anđeli i Sveci proslavljeni od Boga. Ali, kao refren dolazi i glas pokajanja: ''Pogazio sam deset zapovesti''. Prema kraju, uz zvuke lakog marša, kombinovanog sa tonom uspavanke, ova velika, četvorostavačna PESMA O NEBU, polako zamire. Kruna sećanja na Božić, ostaje jedan naivan dečji san.

___________________________

Četvrta Simfonija Gustava Malera, u Beogradu je najčešće izvođena i po pravilu, sa domaćim dirigentima. Posle ''prevratničkog'' izvođenja ove Simfonije od strane Oskara Danona, 1951. godine, sa Beogradskom Filharmonijom su sa puno uspeha ovo delo tumačili Pavle Dešpalj 1989. godine, Bojan Suđić 1996. godine (sudelovala je sopran Ljudmila Gros-Marić) i Uroš Lajovic 2001. godine, pored niza drugih.

A od uspelih svetskih interpretacija ovog dela, posebno se svojom bujnošću orkestarskog zvuka i dubokim vajanjem tonske strukture, izdvojila interpretacija dirigenta DŽORDŽA SELA sa Simfonijskim Orkestrom iz Klivlenda (sudelovala je Džudit Raskin-sopran), a posebno precizna i bliska zamislima samog Malera, ostala je interpretacija BRUNA VALTERA, sa Simfonijskim Orkestrom ''Kolumbija''. Holandski dirigent HARTMUT HENHEN je sa orkestrima SLOVENSKE FILHARMONIJE iz Ljubljane i HOLANDSKE FILHARMONIJE (sudelovala je sa ovim drugim Aleksandra Koku-sopran), ostvario jednu interpretaciju ogoljenu do srži tematskog materijala, sa posebnim naglaskom na snagu mrtvačkog lendlera u drugom i proloma nevremena u trećem stavu. I brojni drugi veliki dirigenti (kao na primer LORIN MAZEL sa Orkestrom Bečke Filharmonije, sudelovala je Ketlin Betl-sopran), dali su sebi svojstvene, mada ne i savršene, interpretacije ovog dela.

ČETVRTA MALEROVA...za mene neprolazna ''Božićna Simfonija''...
 
REVELIN:
Ono koje me uvek iznova oduševi i koje svaki put drugačije
*odživim* slušajući je neponovljivi ,neprevazidjeni "Bolero" :)
Kliknite za proširenje...

Jedna ista igračka tema, koja traje dve grupe po 16, ukupno 32 takta i ponavlja se devet puta, svaki put za jedan forte nivo više, tako da se zvučni dijapazon kreće od najtišeg pijanisima na početku, do najsnažnijeg fortisima na kraju - osnovna je karakteristika petnaestominutnog baleta zvanog ''Bolero''. Održavanje koraka, bez imalo zanesenosti, to je ono najvažnije prilikom dirigovanja ''Bolera''. A to je ono što u ovom delu (za koje se tvrdi da je nastalo kada je Ravel bio već bolestan od jednog tipa alchajmerove bolesti, kojeg karakteriše ponavljanje određenih pokreta poput igle na pokvarenoj gramofonskoj ploči), daje izazov za izvođače, kakav se ne sreće više nigde u muzičkom stvaralaštvu.

Znate li za još neko Ravelovo delo, osim što stalno ističete ''Bolero''?!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

T
Програм који испише ноте док "слуша" музику
Odgovora
2
Pregleda
186
Trandaiflko
T
Sensei
Da li je Apple rešio da skrši čovečanstvo?
Odgovora
9
Pregleda
350
Sensei
Sensei
UltraBasic
Ima li pesma ovog pevača da nije inspirativna?
2 3
Odgovora
63
Pregleda
814
крсташ
крсташ

Back
Top