Voda.

I voda pada...Sa neba neostvarenih snova
Oblaci se lome i razleću kao posvađani ljudi, a onda se ponovo spajaju u celinu, jednu celinu kao i svi što smo celina duha...
Sedimo kraj reke...Ti i ja, deca prošlosti, ljudi budućnosti..Izgubljeni u vremenu.
Tražimo alat, nešto dovoljno moćno da preseče tu reku vremena što nam žeže kroz srca kao hladan čelik mača...Ali, svesni smo samo onoga što je reka donela. Ne razmišljajući o svemu onome što donosi ta ista reka mi želimo da je presečemo. Zar nismo okrutni prema mother nature?
I onda zaranjamo u tu reku...Uzburkana je, nemirna...Hladna i mračna voda, koja svojim dodirem na neki način teši i uljuljkava u svoju skrivenu opasnost u dubinama.
Ronimo.
Negde je gusta i spora, i zadržava nas i dugo dugo gubimo se u dubinama tražeći izlaz.
Negde je brza i žestoka, vuče nas kao bujica i ne primetimo a negde smo u dubokom viru i tražimo izlaz.
A ustvari, sve to gledamo dok sedimo na obali te iste reke, mirišemo vazduh i gledamo nebo koje se u njoj ogleda...
I gledamo sami sebe kako tonemo...kako nas nose bujice, vodopadi buče nad našim glavama a srca nam lupaju od uzbuđenja..I onda upadamo u mirne delove gde smo uljuljkani...
I gledamo...
...u oči jedno drugo.

 

[gost 176637]

Lepo

 

[pely]

Neobičan i dopadljiv tekst
Hvala.

 

[Vintroset]

Koliko sam shvatio iz jedne poruke ranije (opis sna gde sedis pored dodopada) volis vodu, onu koja tece reka, vodopad, … . Ma da ovde mozda ima preneseno znacenje mozda znaci zivot ili neznam nesto drugo,… “deca prošlosti, ljudi budućnosti..Izgubljeni u vremenu” orginalno je. Svidja mi se epitet “kao hladan čelik mača” , ja sam koristio jednom “kao ubod uzarenog maca”. Sta da kazem odlican je tekst, najbolji, kao i svi tvoji ostali tekstoivi

 

[Lena x]

Sjajno..zaista,bez komentara