Vesti iz književnosti (konkursi, promocije, aktuelnosti)

[Baudrillard]

ПРЕПИСКА ЛОРЕНС ДАРЕЛ – ХЕНРИ МИЛЕР – 1935–1980

приредио Ијан С. Макнивен, превео Алекса Голијанин, прво издање, 2020, 14 х 19,5 цм, 624 стр., тврд повез, латиница, ISBN 978-86-519-2318-3

Ово је једна од најчувенијих књига преписке у XX веку. Двојица пријатеља говоре о важним догађајима у свету њиховог времена, о уметности, о свакодневном животу и личним ломовима. Године 1935. један млади Британац који је живео на Крфу одушевљено је писао средовечном америчком писцу који је у Паризу управо изазвао велики скандал са својом првом објављеном књигом Ракова обратница. Хенри Милер, који је одмах схватио да је у Лоренсу Дарелу пронашао идеалног читаоца, одговориће му: „Ви сте први Британац који ми је послао неко интелигентно писмо о тој књизи. У ствари, ви сте први који је погодио право у мету.“ Тако је почела преписка која се окончала Милеровом смрћу 1980. године. Књига Преписка Лоренс Дарел – Хенри Милер 1935–1980. садржи обиман и репрезентативан избор из њихове укупне преписке. Скоро половину овог издања чине раније необјављена писма, укључујући и касније откривена „изгубљена писма“. Уз то, обновљени су многи делови из писама који су у претходном издању (1963) били уклоњени да би се избегли проблеми са још живим актерима. Уредник Ијан С. Макнивен у преписци између Дарела и Милера с правом види двоструку биографију двојице великих књижевних иконокласта XX века, биографију „у исти мах озбиљну као Шопенхауер и неодољиву као вино“.

 

[Baudrillard]

Evo ko je dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Novosti online
četvrtak, 08. 10. 2020. u 13:02

SVE oči svetske književne scene danas su usmerene ka Stokholmu, gde je, tradicionalno, u 13 časova, saopšteno ime laureata Nobelove nagrade za književnost za 2020. godinu.

Dobitnica je Luis Glik. Luiz je američka pesnikinja i dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju 1993. godine.
Potomak je mađarskih Jevreja koji su emigrirali u Ameriku. Pohađala je koledže Sara Lorens i Kolumbiju. Njena poezija pripada objektivističkoj poetici, nastaloj tokom tridesetih godina 20. veka, čiji su glavni predstavnici bili Luis Zukovski, Čarls Reznikof, Džordž Open i Karl Rakosi.

Foto: EPA

Prateći ovu poetiku ona tretira pesme kao predmete, naglašavajući ozbiljnost, inteligenciju i pesnikovu sposobnost da pronicljivo posmatra svet tako što upotrebljava obične svakodnevne reči.
U eseju Dokazi i teorije navodi kako zastupa poeziju koja se približava tišini i graniči sa iščeznućem. Godine 1993. dobila je Pulicerovu nagradu za knjigu Divlji iris. Bila je pesnik laureat Biblioteke američkog kongresa 2003-2004. godine. Trenutno je pisac-rezident na Univerzitetu Jejl i predavač na Programu za kreativno pisanje Bostonskog univerziteta. Živi u Kembridžu, u državi Masačusets.

 

[Fiamma]

 

[Baudrillard]

Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade za roman godine

Autor: FoNet, N1 Beograd, nova.rs 25. jan. 2021

"Kontraendorfin" Svetislava Basare dobitnik je 67. Ninove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku, objavio je danas žiri.
NIN-ov žiri činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Кukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić. Zbog epidemiološke situacije ceremonija proglašenja pobednika održana je putem Zoom-a.

“Odluka je da Ninova nagrada za roman 2020. godine bude dodeljena Svetislavu Basari za ‘Kontraendorfin’. Taj roman sačinjen je od nemogućih scena i nedopustivih zaključaka, kojima se pretresaju temelji ne samo Srbije, nego i savremenog sveta uopšte. Ovim romanom čitalac se izvodi iz zone komfora”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao predsednik žirija Teofil Pančić.
U najužem izboru bilo je još šest finalista – „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića, „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića, „Prekrasne ruševine“ Sava Stijepovića, „Ništa nije ničije“ Bojana Savića Ostojića, kao i „Pod oba sunca“ Ognjena Spahića.
U užem izboru našlo se 17 romana, dok je za 67. Ninovu nagradu konkurisalo ukupno 212 dela.

Za “Kontraendorfin” glasali su Kukić, Milenković i Čakarević. Marija Nenezić svoj glas dala je romanu “Što na podu spavaš”, a Teofil Pančić glasao je za “Pod oba sunca”.

Basara je sada dvostruki laureat Ninove nagrade. Prethodno je priznanje osvojio za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (2006), a bio je i u najužem izboru za ovo priznanje sa romanom “Majn kampf” (2012).

“Kontraendorfin” kroz ispovest izvesnog Stojkovića, slikara koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine ispoveda se naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju. U ovom, kako navodi izdavač ovog romana Laguna, “vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova”, ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa…

 

[Baudrillard]

Novica Milić laureat nagrade “Nikola Milošević” Radija Beograd 2

Priznanje za “Političku naratologiju”

Nagradu „Nikola Milošević“ , koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, za 2020. godinu dobio je Novica Milić za “Političku naratologiju – Ogled o demokratiji”, čiji je izdavač Akademska knjiga iz Novog Sada.

Tako je danas odlučio žiri u profesorskom sastavu: Iva Draškić Vićanović, Zoran Paunović Dragan Prole.
Miliću će nagrada, kako je najavljeno, biti uručena 9. februara na Dan Radio Beograda 2.
Njehova knjiga, polazeći od vrednosti demokratije koje su negovali antički Grci, prati razvoj demokratskih ideja i političkih sistema do iskušenja komunizma i nacizma u 20. veku, pokušavajući da otkrije šta je ostalo od demokratije u našoj savremenosti, u doba tehnoloških i medijskih globalnih promena, globalizacije i novih fragmentacija sveta.

U obrazloženju žirija ističe se, između ostalog, da je ova monografija “ocrtala jedan smer kojim se može prići temi političkog narativa demokratije – obuhvata najvažnije pojmove političke teorije, kao i prikaze najmarkantnijih događaja evropske istorije, što je hrabar pokušaj da se odgovori na veliku, aktuelnu, provokativnu humanističku temu koja nas poziva na razmišljanje i podstiče da se u nju uključimo, jer je od vitalne važnosti za čoveka u savremenom svet”.
Novica Milić (1956) živi i radi u Beogradu.

Na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu stekao sva akademska zvanja, predavao je u SAD i Velikoj Britaniji, a od 2007. je redovni profesor semilogije medija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu.
Objavio je više knjige.

U širem izboru za Nagradu “Nikola Milošević” bilo je osam naslova, dok je su uži izbor pored nagrađenog Milićevog dela ušli i „Život tela – Politička filozofija Džudit Batler“ Andriane Zaharijević, takođe u izdanju „Akademske knjige“ i knjiga Vesne Elez „O Bodlerovom cveću zla”, koji su objavili Filološki fakultea Univerziteta u Beogradu i „Dosije Studio“.

 

[Duma Chitach]

„PESMOM PROTIV BOMBI“: Književni konkurs Udruženja pisaca u Kragujevcu

Reč je o međunarodnom konkursu a, kako je navedeno, svaki učesnik može poslati dve pesme, označene šifrom.
Konkurs traje do 10.marta.
Odabrane pesme biće štampane u Zborniku koji će biti promovisan 24.marta na pesničkoj manifestaciji koja se održava u Kragujevcu.

 

[greba]

https://www.facebook.com/vinarijadraskovic/photos/a.300715304154708/785641655662068

 

[Baudrillard]

Gorana Raičević dobitnica nagrade „Nikola Milošević“ za knjigu o Crnjanskom​

Dvadeseta nagrada Radio Beograd 2, za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, koja od 2007. nosi ime Nikole Miloševića, pripala je delu „Agon i melanholija – život i delo Miloša Crnjanskog“ Gorane Raičević u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. To je danas odlučio žiri u sastavu: Zoran Paunović, Bogdan Lubardić i Zoran Dimić na javnoj sednici koju je prenosio Radio Beograd 2.

– Ovo je moje životno delo. Crnjanski je neka vrsta, može se reći, moje opsesije. On je jedan od naših najvećih pisaca kome se svi mi vraćamo. Bez Crnjanskog ove knjige ne bi bilo – izjavila je Gorana Raičević za Radio Beograd 2.

Njenu nagrađenu monografsku studiju o Crnjanskom Akademska knjiga objavila je 2021. u biblioteci Velike biografije.

Ovo delo Gorane Raičević plod je, kako navode u ovoj izdavačkoj kući, “dvodecenijskih izučavanja fokusiranih prvenstveno na autorov književni i publicistički opus, analize i tumačenja studija, eseja, naučnih radova i knjiga napisanih o njegovom delu, kao i na proučavanja istorijskog konteksta – vremena i prilika u kojima je Crnjanski živeo i stvarao i to na temelju arhivskih izvora i svih drugih dostupnih relevantnih istorijskih referenci i istorijske građe”.

“Kroz priču o životu i delu Miloša Crnjanskog Gorane Raičević moguće je pratiti istorijske i političke prilike burnog 20. stoleća koje su određivale i usmeravale sudbinu austrijskog Srbina, što će, upravo zbog činjenice da se rodio van vlastite države, veliki deo svog opusa posvetiti temi bezdomnosti, lutanja i seoba naroda koji nema svoje granice”, objašnjavaju u Akademskoj knjizi u kojoj je Gorana Raičević jedan od urednika, a do sada je za ovog izdavača objavila i “Komentare Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog” i knjigu o Lazi Lazareviću.

Novosađanka Gorana Raičević živi i radi u rodnom gradu. Kao redovni profesor predaje na Filozofskom fakultetu Novosadskog univerziteta, proučava srpsku književnost 19. i 20. veka, prevodi sa engleskog i francuskog jezika. Autor je više knjiga, sarađuje u domaćim i stranim naučnim časopisima i publikacijama. Nagrada “Nikola Milošević” biće joj uručena 9. februara, na Dan Radio Beograda 2, koji ove godine obeležava 64 godine postojanja.

https://www.danas.rs/kultura/1574578/