Verovanja, sujeverje i običaji u tradicionalnoj kulturi

[VIRGINIJA]

kod nas obavezno vode računa da ni po koju cenu neka životinja ne preleti ili ne preskoči preko pokojnika, jer veruju da će se u tom slučaju neminovno povampiriti

takođe, sa groblja prvo odlaze stariji, pa tek onda mlađi, i obavezno se peru ruke po dolasku sa groblja.

Sve ovo naravno mahom važi za seoske sredine, mada i mnogi ljudi iz grada veruju u ove stvari

to i moja keva kaže
i kad se neko vraća sa groblja ne valja da ti dodje pravo u kuću

 

[Zlatna Iris]

majcino mleko koje ostane ne treba nikako prosipati u sudoperu vec napolje ispod nekog drveta...a zasto? nemam pojma verovatno nesto oko zdravlja bebe
kad te neko gleda urokljivim ocima treba da stegnes palceve ....mene su tetke kao dete toliko preplasile sa tim savetom kad me je neka baba uporno hvalila da su mi palcevi otpali od stezanja

 

[gost 304153]

Да, и код над у Босни је обичај да се оперу руке када се враћа са гробља прије него што се уђе у кућу, дакле испред куће. Иначе имамо бројне обичаје везане за гробља( обичају су очито пагански, који су задржани и у Хришћанству). Нпр. оно прављење хране па изношење на гробља, па остављање воћа по гробовима, па остављање шарених јаја на гробове итд. итд. Нисам баш фасциниран тим обичајима гробљанским...

 

[Vrela Cica]

Да, и код над у Босни је обичај да се оперу руке када се враћа са гробља прије него што се уђе у кућу, дакле испред куће. Иначе имамо бројне обичаје везане за гробља( обичају су очито пагански, који су задржани и у Хришћанству). Нпр. оно прављење хране па изношење на гробља, па остављање воћа по гробовима, па остављање шарених јаја на гробове итд. итд. Нисам баш фасциниран тим обичајима гробљанским...

Dragi, cika Pero,
Proucavala sam mnoge bosanskohercegovacke obicaje, pa mi je zapalo za oko to sto si napisao. Posebno sam se zainteresovala za to nosenje hrane na groblja. Taj obicaj nije bio u Bosni (pre svega ti pricam za Istocnu Bosnu, recimo Smeberija, Majevica, Brcko) i za Istocnu Hercegovinu (Bileca, Gacko itd) sve do ove nenormalne pomame za vestakom srbizacijom naroda. Bas sam razgovarala sa jednom bakom u blizini Bijeljine, mislim da je Han Pijesak ili Novo Selo oko grobljanskih obicaja i zanimalo me je to sa hranom, posto sto se ide zapadnije, to su ljudi civilizovani, i ona je rekla da oni "ranije" (pre ratova) nisu nosili hranu na groblja, nisu nosili cak ni cvece, ni vence. Onda sam dalje ispitivala, gde se desavalo da se negde na decija groblja nose uskrsnja jaja, ali hrana nikako. Dakle, tek sa pocetkom te izvestacene srbizacije, pocinje in porpast bosanskog naroda. Kao sto ja uvek kazem: Sa istoka ti nista nece dobro doci, tamo su Rusija i Turska, to moze da se primeni i na BiH!

 

[Сребрена]

Proucavala sam mnoge bosanskohercegovacke obicaje, ..., posto sto se ide zapadnije, to su ljudi civilizovani,. ....Kao sto ja uvek kazem: Sa istoka ti nista nece dobro doci, tamo su Rusija i Turska, to moze da se primeni i na BiH!

Moj profesor istorije govorio je bas obratno:sa Zapada sve zlo dolazi..Nikad u Srbiji istočna kiša ne nanosi štetu, a zapadna, bogami
Ja i dalje proučavam običaje. i rekla bih da što se ide zapadnije, to su ljudi više otuđeniji i odsečeniji od znanja i poštovanja predaka, i ako to znači civilazacija- onda smo se složile u proceni...
Nošenje "treba" na groblja i humke jeste noviji običaj u odnosu na stariji običaj kad se iza ognjišta ostavljalo za pretke, sa verovanjem da čovek ,ako poštuje sebe, poštuje i svoje pretke, kao što će i svoje potomke.

Evo jednog finog teksta, po meni, o smislu naših običaja, pa ću ga iskopirati:

Spojler

Видите да је изнад главе покојника засађено неко дрво, воћка вероватно. Потомци су почившем, у току помена, „наменили“ поред нечега што је тренутно, потрошно (свећа, храна, пиће) и нешто што је живо и трајно. Када воћка постане родна, родбина ће јабуку, крушку, трешњу, дудињу, обрати и спустити на гроб, а после ће је и појести, седећи око гроба, „у друштву“ свога милог преминулог.
Над гробом моје нане засађен је јоргован, који јој изнад главе прави ’лад кад ударе летње врућине, и који јој у пролеће мирише.
На гробљима Срби саде разно мирисно дрвеће или цвеће (јорговане, ђулове, руже, здравац...) за које кажу да „миришу као душа“.
Срби се некада нису плашили смрти, јер је смрт била саставни део њихове свакодневице. Људи су боловали и умирали код куће, тако да су и мала деца била присутна и рано схватала да је смрт део живота. А покојници нису нестајали. Потомци су их се радо сећали, помињали, подсећали на њихове врлине. Није чудно да се Србин изнад гроба покојника, на задушницама, и насмеје, сећајући се и препричавајући анегдоте из земаљског живота почившег. Причајући шта је он радио као дете, или кад је ишао у коло код цркве... И некако је свима било лепо у друштву свога.
Ношење тешко оболелог ван куће, у болницу, само да не умре код куће, да умре сам, или у друштву непознатих; ношење почившег из болнице директно на гробље, удаљавање деце од тог догађаја, да се не би плашила, непомињање у друштву тог „тешког и трагичног догађаја“, све то је наша нова мода, од рата наовамо, од када људи више смрт не осећају као природни део живота, од када се од смрти панично плаше.

A što se tiče običaja na Majevici, izgleda da si sa pogrešnom babom pričala, nekom koja je iz komunističke aktivističke porodice potekla
Evo na majevičkom forumu kako opisuju običaje:

..... u nekim mjestima na Majevici je da se jedzek izdaje kod kuce tako sto se razapne sator i onda ljudi koji dolaze donose kojesta. Najbliza rodbina donosi pecenu prasad ili da novac da se to kupi. Cak se donose i kolaci. Pa to sve ukupno izgleda vise kao slavlje, nego kao pomen za dusu pokojnika. Kazu da se to ponekad pretvori u atmosferu gdje jos samo fali da neko zapjeva.

I ima još detalja ovde:
http://majevica.forumakers.com/t155-obicaji-vezani-za-zalost
http://www.majevica.de/kazivanja_nasih_majevicana.html


Za Brčko je fina i knjiga Milenka Filipovića:
http://www.scribd.com/doc/38214329/M-S-Filipović-Prilozi-etnološkom-poznavanju-SI-Bosne

I ovde ima interesantnih naznaka koje se tiču življa islamske vere

U pojedinim radovima o posmrtnim običajima muslimana u Bosni i Hercegovini pisanim iz pera islamskih učenjaka, navode se različiti neislamski običaji čije porijeklo se ne može sa sigurnošću dovesti u vezu s tradicijom naših predaka Slavena.

http://bosniainfocentar.phpbb3now.com/viewtopic.php?f=18&t=1359&p=6490

I, .........našlo bi se još štošta na netu, da utrošimo još malo vremena na pretragu.

 

[Vrela Cica]

Moj profesor istorije govorio je bas obratno:sa Zapada sve zlo dolazi..Nikad u Srbiji istočna kiša ne nanosi štetu, a zapadna, bogami
Ja i dalje proučavam običaje. i rekla bih da što se ide zapadnije, to su ljudi više otuđeniji i odsečeniji od znanja i poštovanja predaka, i ako to znači civilazacija- onda smo se složile u proceni...
Nošenje "treba" na groblja i humke jeste noviji običaj u odnosu na stariji običaj kad se iza ognjišta ostavljalo za pretke, sa verovanjem da čovek ,ako poštuje sebe, poštuje i svoje pretke, kao što će i svoje potomke.

Evo jednog finog teksta, po meni, o smislu naših običaja, pa ću ga iskopirati:

Spojler

Видите да је изнад главе покојника засађено неко дрво, воћка вероватно. Потомци су почившем, у току помена, „наменили“ поред нечега што је тренутно, потрошно (свећа, храна, пиће) и нешто што је живо и трајно. Када воћка постане родна, родбина ће јабуку, крушку, трешњу, дудињу, обрати и спустити на гроб, а после ће је и појести, седећи око гроба, „у друштву“ свога милог преминулог.
Над гробом моје нане засађен је јоргован, који јој изнад главе прави ’лад кад ударе летње врућине, и који јој у пролеће мирише.
На гробљима Срби саде разно мирисно дрвеће или цвеће (јорговане, ђулове, руже, здравац...) за које кажу да „миришу као душа“.
Срби се некада нису плашили смрти, јер је смрт била саставни део њихове свакодневице. Људи су боловали и умирали код куће, тако да су и мала деца била присутна и рано схватала да је смрт део живота. А покојници нису нестајали. Потомци су их се радо сећали, помињали, подсећали на њихове врлине. Није чудно да се Србин изнад гроба покојника, на задушницама, и насмеје, сећајући се и препричавајући анегдоте из земаљског живота почившег. Причајући шта је он радио као дете, или кад је ишао у коло код цркве... И некако је свима било лепо у друштву свога.
Ношење тешко оболелог ван куће, у болницу, само да не умре код куће, да умре сам, или у друштву непознатих; ношење почившег из болнице директно на гробље, удаљавање деце од тог догађаја, да се не би плашила, непомињање у друштву тог „тешког и трагичног догађаја“, све то је наша нова мода, од рата наовамо, од када људи више смрт не осећају као природни део живота, од када се од смрти панично плаше.

A što se tiče običaja na Majevici, izgleda da si sa pogrešnom babom pričala, nekom koja je iz komunističke aktivističke porodice potekla
Evo na majevičkom forumu kako opisuju običaje:



I ima još detalja ovde:
http://majevica.forumakers.com/t155-obicaji-vezani-za-zalost
http://www.majevica.de/kazivanja_nasih_majevicana.html


Za Brčko je fina i knjiga Milenka Filipovića:
http://www.scribd.com/doc/38214329/M-S-Filipović-Prilozi-etnološkom-poznavanju-SI-Bosne

I ovde ima interesantnih naznaka koje se tiču življa islamske vere


http://bosniainfocentar.phpbb3now.com/viewtopic.php?f=18&t=1359&p=6490

I, .........našlo bi se još štošta na netu, da utrošimo još malo vremena na pretragu.

Taj tvoj profesor je glup, a pri tom je i *********.

Jedzek je jedna stvar, a nosenje hrane na groblja druga, zar ne? Jedzek se pravi prilikom sahrane i zaista jeste kao neka gozba. Cini mi se da ima i neka trecina - tri dana posle sahrana i sedam dana. Dakle, on je naveo nosenje hrane na groblje, a ne jedzek. Malo citaj sta pise. Za tvoje pojmove i tvog profesora istorije, koji je glup, mada vidim da si i ti tu negde, u okolini Majevice partizani i komunizam nisu preterano bili popularni, a pored toga, toj babi su tvoji i profesorovi komunisti pobili porodicu.

 

[Vrela Cica]

Da, i mislim da se ovde govori o hriscanima u BiH, pre svega pravoslavnim, a ne muslimanima.

 

[Сребрена]

Draga dušo napaćena neznanjem, pritisni one plave linije (to su vodiči za poveznice) i otkrićeš još ponešto o običajima koje "istražuješ."
Hormonski poremećaji se ne leče na forumima nego u odredjenim specijalizovanim ustanovama.
Duševni takođe.

Možda nije bio problem u babi (jedinom uzorku tvog "istraživanja") nego u tvom umu.

 

[Vrela Cica]

Draga dušo napaćena neznanjem, pritisni one plave linije (to su vodiči za poveznice) i otkrićeš još ponešto o običajima koje "istražuješ."
Hormonski poremećaji se ne leče na forumima nego u odredjenim specijalizovanim ustanovama.
Duševni takođe.

Možda nije bio problem u babi (jedinom uzorku tvog "istraživanja") nego u tvom umu.

Draga duso bogata neznanja, mozda bi trebalo da prosetas po terenu i nadjes neke sagovornike na terenu za sve to, umesto sto sedis u kuci listas forume i divis se nekim neznalicama jednog zatucanog sistema, koji pokusava da zaglupi sve ljude koje sire misle od njih. Ja nisam rekla da ti imas neke probleme zdravstvene prirode, jer mislim da je to neumesno reci bilo kome, niti sam te preporucila za neko lecenje, iapk, ako vec mislis da imam neke od tih problema, verovatno si ih prepozanala iz sopstvenog iskustva, ako si ikada sebi dozvolila da ga steknes.

 

[Сребрена]

Cini mi se da ima i neka trecina - tri dana posle sahrana i sedam dana. .

Na onim plavim linijama pisalo ti je sve>

Sedmina i trecina se izdaju 7. i 3. dan na groblju, gdje se okadi grob i ponese hrana koju uzmu svi prisutni, a ide obicno samo najpreca rodbina.
Na cet'eresnicu se pozivaju oni koji su bili na sahrani i to je takodje masovno okupljanje pod satorom, ali se tu nista ne nosi, kako ja mislim.
Dok traje 40 dana, u pokojnikovoj kuci, na prozor se stavlja soli i hljeba, navodno, da dusha ne bude gladna dok tih 40 dana luta !
Slican i skoro isti obicaj je i za polugodisnjicu, ali je tu obicno manji skup ljudi nego kad se izdaje jedzek.

Molitva se izgovara tri puta a na kraju treceg ponavljanja se kaze:
Bog da prosti dusu pokojnika
a ostatku podari zdravlje i veselje.

Molitva se izgovara dok svi prisutni srodnici pokojnika stoje oko trpeze postavljene na groblju .
Dok se molitva izgovara svi prisutni lijevom rukom dodiruju osobu koja stoji do njih i tako formiraju krug oko trpeze .

Ovo sa @naopakim krugom@ je ekstra interesantno..tzv. posmrtno kolo se sacuvalo u nekim nasim krajevima vrlo dugo.
Na stećcima napr., uz obaveznu predstavu jelena/ljeljena - bitne figure u našim posmrtnim ritualima..Evo šta kaže Jasminko Mulaomerović:

Na nekim od spomenika, kao na onom sa Kupreškog polja, na nekropoli Ravanjska vrata, mi nismo mogli prepoznati kolo u kojem prva ženska figura nosi krug od tordiranog užeta. Ovdje je važno napomenuti da kolo prati mladi jelen. Ni stećka iz Uzarića kod Lištice više nema. I tu je predvodnica kola nosila krug u ruci.
Na nekoliko stećaka se vidi da kolo predvodi jahač na jelenu, ili je u kompoziciji sa kolom jedan ili više jelena.

Tako se Alojz Benac u objašnjenju značenja kola naslanja na Luku Zoru s kraja XIX stoljeća i njegove etnografske paralele sa mrtvačkim kolom. Ni Šefik Bešlagić ne ide dalje osim što uviđa da neka kola predvodi jelen, ...Solovjev se vrlo kratko osvrće na motiv kola i spominje mrtvačko kolo iz Paštrovića u Crnoj Gori, ..
..Merion Vencel u prikazu stećaka sa motivima kola .. Jelena u kolu objašnjava kao voditelja duše na onaj svijet.
..Posljednji kojeg ovdje spominjemo je Drago Vidović koji je predstavi kola na stećcima posvetio čitav jedan rad. On se također bavi pitanjem koliko u kolu ima igrača i kako su obučeni, ide li kolo lijevo ili desno, i slično. I on je, međutim, ...tako da je i za njega kolo na stećcima posmrtno kolo...

Ubosni se "naopako kolo" zove ŽALOSTIVO KOLO, u Lici KRIVO KOLO,

U Starom Vlahu,oko Timoka ..Resave ..Porečke reke i Dunava..na Zlatiboru, Pešteru...u Rači i Požeškoj kotlini...takođe igra se MRTVAČKO KOLO, a u Negotinskoj krajini se napr.za Uskrs igra jedno zajedničko kolo za sve umre od prošlog Uskrsa ...

Im a više detalja u ovoj skripti po radu etnomuzikologa Olivere Vasić
http://www.scribd.com/doc/63428677/IGRE-POSMRTNOG-RITUALA

 

[Bastiani]

Срби се некада нису плашили смрти, јер је смрт била саставни део њихове свакодневице. Људи су боловали и умирали код куће, тако да су и мала деца била присутна и рано схватала да је смрт део живота. А покојници нису нестајали. Потомци су их се радо сећали, помињали, подсећали на њихове врлине. Није чудно да се Србин изнад гроба покојника, на задушницама, и насмеје, сећајући се и препричавајући анегдоте из земаљског живота почившег. Причајући шта је он радио као дете, или кад је ишао у коло код цркве... И некако је свима било лепо у друштву свога.

Смех на гробу има страховито старе и неистражене корене. Према једној претпоставци, његов обредни циљ је да тера зле духове. Чајкановић описујући тзв. сардонски смех чак наслућује древни обичај лапота на нашем простору, мада за то нема доказа. Реч је о томе да се особа над којом се обавља лапот мора у тренутку смрти да смеје јер на тај начин јој мрачне силе неће стајати на путу за онај свет.

Оно што је битно, то је да лапот није обављан над старима и немоћнима, него напротив, над људима који су још у снази. Разлог томе је веровање да снага коју ће човек имати на оном свету ("душа") одговара снази коју је човек имао за живота. И да ће такав предак са оног света бити у већој могућности да помогне потомцима на овом свету.

Овде је важно нагласити да, ако прихватимо ову претпоставку за коју нема довољно доказа, то указује на страховито дубоко веровање о неподељеној вези између оног и овог света тј. између претка и потомака, и отуд и сви ти обичаји, који су везани за култ предака, свеједно да ли су погребни или свадбени.

 

[Vrela Cica]

Смех на гробу има страховито старе и неистражене корене. Према једној претпоставци, његов обредни циљ је да тера зле духове. Чајкановић описујући тзв. сардонски смех чак наслућује древни обичај лапота на нашем простору, мада за то нема доказа. Реч је о томе да се особа над којом се обавља лапот мора у тренутку смрти да смеје јер на тај начин јој мрачне силе неће стајати на путу за онај свет.

Оно што је битно, то је да лапот није обављан над старима и немоћнима, него напротив, над људима који су још у снази. Разлог томе је веровање да снага коју ће човек имати на оном свету ("душа") одговара снази коју је човек имао за живота. И да ће такав предак са оног света бити у већој могућности да помогне потомцима на овом свету.

Овде је важно нагласити да, ако прихватимо ову претпоставку за коју нема довољно доказа, то указује на страховито дубоко веровање о неподељеној вези између оног и овог света тј. између претка и потомака, и отуд и сви ти обичаји, који су везани за култ предака, свеједно да ли су погребни или свадбени.

Kazu da je to zdravo.

 

[Drekavica7]

Moji su nedavno kupili jednu kuću,jedan dečak koji je živeo tu,udavio se kad je imam 16 godina ili manje.Sad brzo nam je ušla zmija belouška u kuću srećom mače je primetilo pa je moj ujak ubio.Da li je to povezano?