shaddow:
Moram da priznam da je veoma interesantno ovo što pričaš.
A u kojim to pogledima si sličan njima?
Koje su to osobine, zbog kojih smatraš da ne bi bio dobar roditelj?
To su već detalji koje ne želim da iznosim ovde,
u pitanju su karakterne osobine koje čine veliku štetu osobi i osobama oko nje
(čak i u materijalnom i zdravstvenom pogledu)
i kao što sam već napisao, ja sam kao njihovo dete primetio te nedostatke,
i način na koji oštećuju kvalitet života, način na koji smanjuju vrednost
življenja...
i pored te svesnosti, vrlo mi je jasno da sam nasledio te karakterne osobine.
nadam se da je jasno na šta mislim kad kažem karakterne osobine,
to nisu ni navike, ni znanja već nešto što vam se usadi dok još ni svoje ime ne naučite.
pokušaću sa metaforom:
neko ima neku fizičku bolest sa kojom se nekako provlači kroz život,
ta bolest veoma ograničava kvalitet življenja i neizlečiva je.
ta bolest je dokazano nasledna.
ko je sebičniji, onaj ko kao takav svesno rodi dete ili onaj ko odluči da to ne uradi ?
HEBEHA:
... ali mi je blago receno OGAVNO to sto cinis... Ali, pazi, blago receno.
ovo je jedan od malobrojnih konkretnih odgovora na moje
pitanje kojim sam započeo temu.
Mackic:
....I jednog dana, dok zivis u svojoj savrsenoj kucici, sa savrsenom zenom, savrsenom bastom, padne ti na pamet da bi mogao da imas decu, koja ce naselditi tu savrsenu kucu, ici u savrsenu skolu, i imati jedan vrlo lep i ispunjen zivot? A onda se setis, da si u danima bedaka odlucio da nemas decu, i ta zelja ti se pretvori u nedostizan san.
Kad bi dobio na lutriji i postao bogat imao bih mnogo briga manje i verovatno neku novu više, ali moj pogled na život i moja ličnost ne verujem da bi se promenili.
Moja odluka da nemam decu je tako definitivna zbog mojeg lošeg mišljenja o životu,
to jest o mojem životu, o kvalitetu moje ličnosti.
Bogat ili ne, i dalje sam to isti ja koji bi trebao da formira tu novu osobu.
moje srce:
...verovatno nemas vise od 23 godine, a glavni problem u zivotu ti je sto te mrzi da odrastes. tesko je i bolno, znam.
cuj, bar te nece gristi savest sto nisi ostavio iza sebe jedno nesrecno bice... gluposti.
a ne grize te savest sto ne zivis punim zivotom?
ne grize te savest sto nisi akcija i volja, nego samo puka i jadna reakcija na sve sto ti se desava?
ne grize te savest sto se ne trudis oko sopstvene srece?...
to što nisam akcija i volja, i što ne živim "punim plućima" nije nešto što se bira.
da je tako svet bi bio mnogo drugačiji.
isto tako možeš prosjaku na ulici da "očitaš lekciju" o tome da treba da se
"trgne" i da "uzme život u svoje ruke" i sl.
ali veruj mi, niko nije jadan zato što to hoće.
i još nešto, previše si optimistična u proceni mojih godina, stvari su mnogo sumornije u tom pogledu.
? takvi se sa Savskog mosta cesto bacaju.. Pa pravac onda prvo kod cika- psihijatra !
, pa na vto.. 
