Vase pesme, vasi textovi, vase kompozicije...

Nocas smo pali na zemlju,snazno udarili o tlo
nocas smo sahranili ljubav,polozili je u grob.
I sada vise nema stvari,da vezu nas,da spoje nas
iza nas ostaju ideali,izbledeli stihovi velikih pesnika.

Jutros je jesen stigla,zalepila maglu za prozore
jutros su necije ruke,odleprsale u osvit zore.
I sada vise nikog nema,praznina na jastuku,praznina u dusi
otkljucavaju se spomenari,prva jutarnja kafa bez nje.

Nije nesto,ali naci cu nesto bolje,obecajem ;)
 
Poslednja izmena:
Nema je...

vec je treca godina bez nje

razorne note,odbijaju se o zidove

i pogadjaju me tacno u celo...


Nema je...

i uvelo lisce sto pucketa pod nogama

kao njena koza pod mojim prstima

hladni vetar njenog imena,lomi me,ubija...


Nema je...

njeno telo oblika jutarnje magle

njene usne boje zalazeceg sunca

i ruke sto krije ispod kaputa,da je ne dodirnem...


Nema je...

izasla je iz moje sobe

ugasila svetlo,zatvorila vrata

ostavila me u tom kvadratu tisine,da istrulim,da zaboravim...
 
Neozbiljni pesimista:
Nema je...

vec je treca godina bez nje

razorne note,odbijaju se o zidove

i pogadjaju me tacno u celo...


Nema je...

i uvelo lisce sto pucketa pod nogama

kao njena koza pod mojim prstima

hladni vetar njenog imena,lomi me,ubija...


Nema je...

njeno telo oblika jutarnje magle

njene usne boje zalazeceg sunca

i ruke sto krije ispod kaputa,da je ne dodirnem...


Nema je...

izasla je iz moje sobe

ugasila svetlo,zatvorila vrata

ostavila me u tom kvadratu tisine,da istrulim,da zaboravim...
Kliknite za proširenje...
This is very nice ;)
 
Zivis u telu nesrecne zene...
Dok posmatras grad kroz prljavi prozor
tvoj duh luta negde miljama daleko.

Trazis novi dan,trazis novi svet
oazu u pustinji,talas na pucini
ti sanjas,ti zelis,ti mislis na to...

Nedelja je i rucak je na stolu...
Tvoj otac sabija teske misli u kolutove dima
a majka je umorna,i sita,i prazna,i mrtva...

Glad za slobodom,ceznja za zivotom
ruka sto drhti dok pritiska papir
i suza sto se cedi,gnoj iz duse...

Nedelja je i ohladjena vecera na stolu
ispred reke je suma,iza sume je mulj
odlazak u nepoznato,sa belegom na grudima.

Neozbiljni pesimista
 
thruo:
baci linak
Kliknite za proširenje...

Ljubav... nekome samo reč, nekome sve u životu!
Neko nevidi ništa dobro u njoj, jer nezna za njenu lepotu.
Jer ljubav može da se vidi ali pre svega treba da se oseti, da spoznaš taj osećaj što te učini potpunim u svakom smislu, da si najsretniji samo kada je ona blizu...

Bol... tako znan, a nekada tako stran. Jer ljubav bez bola nije ljubav, to je nešto drugo, to nije vredno i netraje dugo. Jer samo kada boli, tada se iskreno i potpuno voli. Kada srce zadrhti od nemoći i slabosti, kada neznaš šta ti je, i neznaš kada će taj nož u srce te zabosti!

Strah... uvek nešto drugo a svodi se na isto. Da ostaćeš bez nje i strepiš svakog trena, da jednom neće biti tvoja, da će joj neko drugi da grli ramena. Rođeni smo sa strahom, da nemamo straha nebi bili ljudi, a strah nekada ljude totalno izludi.

Ponos... ono čega se najviše bojim, sto mi može za sekundu odneti sve za šta se toliko borim! Znam da ga imam ali ga neželim, sa njim ništa nedobijam a imam mnogo da izgubim.

Sreća... svako ima nešto što ga sretnim čini. Nedavno sam saznao šta je to i osetio je u dubini. To si ti, jedina ljubavi. Kako to znam??? E to jednostavno osećam! To nešto kao da se ispod kože krije, ali ne... ne u koži... u tvom osmehu se krije! Tu sam je našao, tu je i ostavljam, da mi je čuvaš jer kraj tebe zaboravljam, sve loše, sve te bolove,strahove, ponose i tuge! Sve ih izbaciš iz mene, sve osim sebe...

I ako osećaš sve isto kao i ja, onda za nas nikada neće biti kraja. Ja sve što sam ti rekao i što ti nastavljam govoriti, to koliko te volim i koliko dugo ću te voleti. To nisu samo reči i to nije glas što govori, to je moje srce što te voli i vatra ljubavi u njemu što samo za tebe gori... i uvek će goreti.
 
Gubim se u noćima,tražim te u snovima,tražim te u drugim licima,ali nijedno ti ne liči,zarobljen sam u tužnoj priči, mogu da te gledam ali ne mogu da te imam,pišem ovo,dok ruka mi drhti,postala si moj strah više se tebe bojim nego smrti. Moj si smeh pretvorila u greh, moje oči, u duge beskrajne teške noći,želim da sve zaboravim ali mi ne ide,oči čvrsto sklopim,ali one opet te vide! Sudbina se okrenula protiv mene,prokleo sam svaku kap krvi koja mi teče kroz vene! Ali eto više volim tvoj sretni osmijeh da vidim,nego svoj život koga ću večno da se stidim,koji ću živeti u mukama,bez ikoga kome bih mogao umreti na rukama. Eh da samo mene boli, lakše bi mi bilo,da nije i tvoje srce mene snilo,isto iza smeha,samo suze skrilo. Ne znam zašto je toliko teško preboleti,da li sam proklet da te moram do kraja života voleti!? Voleo sam i pre ali nikada ovako, skoro sam dno dotako. Više nepoznajem sebe više nemam pojma ko sam,ti si sve što znam,postala si mi i noć i dan,ne smem ni da sanjam san,jer si mi ti jedini san,grešan i pogrešan! Jedini osećaj je tvoj dodir,jedina si ti za kojom bi mogao da se borim,samo za tobom ludim,a želeo bih da budem taj koji ću svako jutro da te budim,da ti dam sve što i nemogu da ti ponudim... Samo ti znaš dirati gde me najviše boli,i moram se pomiriti sa time da moram dopustiti da tvoje srce nekog drugog voli,a ti izvoli,možeš da biraš koga ti srce želi,ko će s tobom ljubav da deli. A mogu ja biti ti prijatelj,mogu biti samo drug,ali uvek znaj da u mojim očima će biti ista ona ljubav kao i uvek,isti onaj čovek koji se zakleo da će da te voli zauvek,koji će još uvek noćima pisati ti stihove,i molim vetrove da odnesu godine sećanja,uspomena,želeo bih da ti zaboravim i ime,jer više se nemogu nositi sa time,neumem pred ovim lažnim svetom celim da se lažno veselim. Neke me stvari plaše,dok gledam sretne i zaljubljene, te uloge su mogle biti i naše.

Nalazim se negde u uglu tvojih očiju, tu me kriješ od drugih da ljubav ti ne otkriju. Tvoje usne su za mene zabranjene,nekom drugome namenjene,tvoje telo je kao neprocenjivo umetničko delo,moje maleno lane,ti si stvorena kao savršenstvo bez mane. Ti si moja zvezda Danica, ali između nas postoji granica... Pitam se po sto puta, zašto krv istu!? Zašto uništi ljubav blisku!? Bože zašto mi venama teče krv kao njena!? Duša razbijena,čaša je prelivena! Bol i samo bol u meni živi,šta smo mi to svetu krivi!? Sada vidim tvoje nežno lice u svakom kutu u svim ljudima... ovaj ludost život mi oduzima...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top