Njujork Uz velike nade, osam naučnika uselilo se u zgradu sa kupolom u američkoj državi Arizona 26. septembra 1991. godine. Projekat je nazvan „Biosfera 2“: četiri muškarca i četiri žene trebalo je da žive u zgradi od stakla i čelika zajedno sa oko 3.800 životinjskih i biljnih vrsta u samodovoljnom ekosistemu.
Eksperiment, koji je finansirao američki milijarder Edvard Bas sa oko 150 miliona dolara, imao je za cilj da dokaže da je život moguć u ekosistemu koji je skoro potpuno zatvoren od spoljašnjeg sveta. Eksperiment takođe u pogledu potencijalnih naselja na Mesecu ili Marsu.
Kako je planirano, projekat je trajao više od dve godine nakon useljenja - propao, kako su mnogi posmatrači rekli. „Potrebno je mnogo zasluga za ovih osam ljudi što smo čak uspeli da istrčimo ovde zajedno“, rekla je učesnica Abigail Alling kasnije u intervjuu. „Dinamika ljudske grupe“ bila je najveći izazov u izgradnji kupole, ali nije želela da iznosi detalje.
U proseku, učesnici su izgubili oko 15 procenata svoje težine tokom eksperimenta. Bubašvabe i mravi se brzo šire. Hiljade malih stvari je uneto u staklenik tokom dve godine, uključujući semenke, tablete za spavanje i mišolovke.
Bionauti su uspeli da se izdrže 88 odsto uzgajanjem biljaka i držanjem koza i pilića. Međutim, oni su takođe koristili uskladištene zalihe. Kada su izašli, izgledali su bledi i mršavi.
Ubrzo nakon što je projekat počeo, učesnica je slučajno odsekla vrh prsta dok je radila na vršalici i morala je da napusti kupolu da bi potražila lečenje. Kada se vratila, suprotno uputstvima, donela je dve torbe pune namirnica.
Ispostavilo se i da su organizatori postavili neku vrstu ekstraktora ugljen-dioksida i snabdevali kiseonikom spolja. Život na Zemlji (Biosfera 1) nije bilo tako lako
Naučni svet je podeljen
Nauka je bila podeljena. Neki istraživači su smatrali da je eksperiment uzbudljiv i produktivan, drugi su ga smatrali preskupim, moralno upitnim i besmislenim. Časopis Time proglasio ju je jednom od „100 najgorih ideja veka“. Ipak, 1994. druga grupa se uselila u zgradu kupole u Arizoni na šest meseci.
Od tada je bilo nekoliko sličnih eksperimenata, ali nijedan nije bio tako ekstreman kao „Biosfera 2“. Na primer, mala međunarodna istraživačka grupa nedavno je provela 365 dana na padini vulkana na Havajima i tamo simulirala život kao na Marsu.
Među njima je bila i nemačka geofizičarka Kristijane Hajnike iz Saksonije-Anhalta. Voda za piće i voda za kuvanje bile su strogo normirane. Jedini način kontakta sa spoljnim svetom bila je e-pošta, koja je bila odložena 20 minuta u svakom pravcu da bi se simulirao put prenosa Zemlja-Mars. Nije bilo ni telefona ni televizije. Uprkos takvim ograničenjima, zaključak učesnika je bio prilično pozitivan, za razliku od Biosfere 2.
Zgrada kupole „Biosfere 2“ još uvek stoji severno od grada Tusona u Arizoni. Danas državni univerzitet koristi zgradu za istraživanje i nastavu. Svako može da poseti „Biosferu 2“ danas uz startninu od 20 dolara.
