UKLETE KUĆE

earl_the_pearl:
Kakvi bre duhovi,kako mozete da verujete u njih,to nije hriscanski.To je sve komercijala da bi se zaradilo na takvim kao sto ste vi.Mada i mene prodje jeza kad pomislim na te uklete kuce i to...
Kliknite za proširenje...
Kako misliš da vjerovanje u duhove nije hrišćanski? Treba li da te podsjetim
na simbole vere:

......
I u Duha Svetoga,....
......

Znači, barem jedan duh postoji, dobri Duh Sveti. A pošto uvijek vrijedi dvojnost,
ako postoji dobri, mora postojati i barem jedan loši duh, itd, itd....
 
Evo, rizikovaću da me proglase ludim, ali ja sam imao bliski susret sa "nečim", hajde da kažem, neprirodnim u jednoj kući.
Bio sam momak od 24 godine i već par meseci sam se zabavljao sa sadašnjom suprugom. Odlučili smo da napustimo roditelje i počnemo da živimo skupa. Iznajmili smo po oglasu jednu kuću. Nije bilo ni jeftino, ali nije me bilo briga, jer sam se u to vreme razbijao od šverca benzinom. Lepa stara prostrana kuća u švapskom vojvođanskom stilu.
Unutrašnjost je bila prilično zapuštena pa smo mi pre useljenja dve nedelje proveli krečeći, čisteći i ribajući. Došao je dan kad smo uneli i namestili nameštaj, a isti taj dan sam ja doneo moje lične stvari. Devojka nije stigla da se spakuje pa je rešila da provede još tu noć kod svojih i sutradan i ona da pređe.
To veče smo bili kod nekih rođaka na rođendanu i baš smo se super proveli. Napominjem da nisam pio alkohol. Nakon rođendana devojku sam odvezao kolima kod njenih, a ja otišao da prvi put zanoćim u pomenutoj kući.
Bio sam super raspoložen, pod utiskom zezanja na rođendanu, totalno rasterećenog uma. Otuširao sam se, obukao pidžamu i legao u krevet. Pošto mi se nije spavalo, a još nismo kupili tv uzeo sam da čitam neki humor. Nakon izvesnog vremena mi se prispavalo i ja sam odložio humor, ugasio svetlo i polako tonuo u usnulost.
Iz prvog sna me trgnula neka buka koju odmah nisam prepoznao, ni šta je ni odakle dolazi. Nakon nekoliko sekundi shvatio sam da se čuje trešenje stakla na prozoru sobe. Bilo je neobično glasno, ali sam ipak to pripisao tome što je prozor do ulice. Buka je neprekidno u intervalima postajala sve jača, da sam imao osećaj da će prozor izleteti iz okna. Bilo mi je sumnjivo da se taj prozor toliko trese a ne čuje se da neko vozilo prolazi putem. Ustao sam i prišao prozoru. Polako sam prineo prst i vrhom jagodice dotaknuo staklo. Bilo je sasvim mirno iako buka nije jenjavala. To me je začudilo, ali još uvek ne i uplašilo. Vratio sam se u krevet odlučan da sutradan zovem šuru stolara da pregleda i sredi drvenariju na kući.
Nakon par minuta buka sa prozora je prestala. Taman kad je ponovo počeo da me hvata san začuo sam strašno lupanje iz ormara. Tad sam skočio kao oparen, upalio svetlo i otvorio ormar. Nije bilo ničega. Dobro sam ga pregledao misleći da se nije neki pacov uvukao unutra, mada nije mi bilo jasno kako bi pacov pravio toliku buku, jer to je udaralo kao da neko pokušava da provali vrata ormara da bi izašao.
Tek tada jeza je počela da mi se uvlači u kosti. Seo sam na krevet zapalio jedinu preostalu cigaru kad se isto udaranje ponovo začulo iz tog ormara. Zurio sam nepomično u ormar. Onda se buka iz ormara naglo preselila na drugi kraj sobe u komodu za posteljinu. Lupalo je to nekih 30-tak sekundi i prestalo.
Reših da će biti bolje da se obučem. Seo sam ponovo na krevet i počeo da sumnjam u duhove, poltergaist ili kako vam drago. Htedoh da odem u roditeljsku kuću, ali sam odustao. Nisam hteo da ispadnem budala. Pogledam na sat. Još nije ni ponoć. 11h i 45 min.
Pomislih da benavim bez veze. Duhovi ako i postoje javljaju se posle ponoći. Ovo mora da ima neko logično objašnjenje. Baš ću da sačekam ponoć da vidim šta će se desiti. Nije se desilo ništa. U 12.05 pomislih da sam bez veze tripovao i htedoh ponovo da se presvučem i legnem.
Još nisam valjano ni završio tu misao kad je prozor počeo ponovo da se trese, a onda i cela kuća. Oni koji su nekada osetili snažniji zemljotres znaće kako je to izgledalo. Jedina razlika je bila u tome što je to bio samo zvučni doživljaj jer stvari se nisu pomerale, čak je i luster mirovao. To me je i zadržalo da ne pobegnem, a u prvi mah sam se uplašio da će kuća da se sruši na mene.
Kako je počelo tako se sve naglo i smirilo. Sva ta buka je prestala. A, onda je došlo ono najgore, ono što moji živci nisu više mogli da istrpe.
Čuli su se ispod poda strahoviti udarci u ujednačenom ritmu u intervalu od jedne sekunde odprilike. Delovalo je kao da neko u podrumu ogromnim maljem udara u plafon. Samo, ta kuća nema podrum. Nakon nekoliko tih udaraca prestalo je, a onda se, samo na kratko, ponovo zatresao prozor i čuli su se na rasušenom brodskom podu ljudski koraci kako se polako od tog prozora približavaju meni. Nije se niko video samo se čulo.
Skočio sam i potrčao ka izlaznim vratima iz kuće. Pošto je to stara kuća sobe su bile povezane tako da sam morao da prođem kroz još dve prostorije dok nisam stigao do izlaza. U panici nisam odmah mogao da pogodim ključaonicu, a ti koraci su se čuli kako se približavaju kroz sobe.
Napokon sam nekako uspeo da otključam vrata, zatim i kapiju i sve sam to ostavio otključano. Nije mi padalo na pamet da rizikujem zaključavajući. Seo sam u auto i ludačkom brzinom se dovezao do kuće roditelja moje devojke, celo vreme osećajući kako mi jeza podilazi po vratu.
Kad su mi otvorili nekoliko minuta nisam mogao da progovorim. Jednostavno glas nije hteo napolje. Tada mi je njen ćale doneo čašu rakije koju sam eksirao i tek nakon nekoliko trenutaka progovorio.
Sutradan sam se dogovorio da odem sa svojim šurama da se još jednom uverim da tamo nešto ne štima, pa tek onda da zovem gazdaricu. Poveo sam i ćaletovog šar planinca jer sam gledao da kao psi osete duhove pre ljudi. Odlučio sam da neću ovaj put čekati toliko, nego na prvi znak duhova odlazimo.
Seli smo u dnevni boravak te kuće, a to je soba koja je uz spavaću. Vrata između su bila otvorena. Ker je jedno vreme njuškao po kući a onda se sklupčao pred nas i zaspao.
Već oko 10.30 pas se probudio okrenuo ka vratima koja vode u onu sobu i počeo da reži, a dlaka na vratu mu se skroz nakostrešila. Tada je onaj isti prozor počeo da se trese a ubrzo zatim i cela kuća. Ker je najednom podvio rep i počeo da cvili i otišao je do izlaznih vrata. Grebao je po vratima da pokaže da želi napolje. Meni posle prethodne noći nije mnogo trebalo, a i šuraci su se propisno sasrali.
Sutradan sam zvao gazdaricu da joj kažem šta je bilo i da tražim pare da mi vrati (tri meseca unapred). Iznenadilo me je to što sam po njoj video, iako mi nije priznala, da je ona itekako upoznata sa tim pojavama u kući. Nevoljno mi je vratila pare (samo od kirije, ne i od smeća i struje za koje sam ja platio njene dugove).
Kasnije sam saznao od jedne poznanice da je ta kuća već duže vreme na glasu kao ukleta i čudila se kako ja to nisam znao.
Dugo nakon ovoga sam na onom prokletom prozoru viđao cedulju da se kuća prodaje. Nije prodata ni dan danas i niko se posle mene više nije useljavao u nju. Samo se kroz poluspuštene roletne vidi debeo sloj prašine na prozoru.
Svaki put, i dan danas, kada prođem tuda obuzme me jeza.
Ako ćete verovati verujte, a ako nećete nije me ni briga.
Subotičanima ću rado na pp objasniti koja je to kuća.
 
Mirko_Vucinic88:
Dobro si ti ipak prosao , ja da sam bio na tvom mjestu ,posle prvog "znaka" ubijedjiva bih sebe da umisljam , posle drugog bih se onesvijestio od straha :D
Kliknite za proširenje...

Ne bi, brate, možda posle, ali tad ne.
Nemaš ti pojma koja je to adrenalinska injekcija i kako ti radi instinkt ka samoodržanju.
Kasnije sam se i ja osećao totalno energetski ispražnjen, kao da sam čitav dan radio u kamenolomu.
 
DeMeNtOr:
Zao mi je ali ne mogu da verujem u te gluposti ali prica je veoma zanimljiva.Volio bih da postoje duhovi,svi pricaju ali nigde dokaza.
Kliknite za proširenje...

Prvo, nemoj to da karakterišeš kao gluposti. Možda ćeš jednog dana i ti imati neko slično iskustvo i ne bi ti bilo drago da ti neko kaže da su to gluposti, a ti znaš šta si doživeo.
Na žalost jedini prihvatljiv dokaz je kad sam doživiš.
 
Donqihote:
Prvo, nemoj to da karakterišeš kao gluposti. Možda ćeš jednog dana i ti imati neko slično iskustvo i ne bi ti bilo drago da ti neko kaže da su to gluposti, a ti znaš šta si doživeo.
Na žalost jedini prihvatljiv dokaz je kad sam doživiš.
Kliknite za proširenje...

Jedino bih mozda tako poverovao da mi se to desi,ali slusao sam milione ovakvih prica...
 
Christina Bg 92:
ne bih zelela da mi se ikad desi neshto slichno.....ne daj boze...:-(
Kliknite za proširenje...

Pa, mislim da su male šanse. Eto, meni se desilo, ali nikada nisam sreo nekoga ko je imao slična iskustva iz prve ruke. Uglavnom prepričavanja tipa: Jednom mom prijatelju...
Mislim da su ove pojave ipak retke. U svakom slučaju, ne želim ikome nešto slično. Pogotovo ne nekom ko bi uporno odbijao da prihvati činjenicu da se nešto neprirodno dešava, jer ne znam šta bi se desilo da nisam pobegao. Nisam sklon tome da se oslonim na filmska scenarija gde te duhovi samo plaše. Ono sa čim sam se sreo mi nije delovalo tako ograničeno samo na plašenje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top