Tražiš istinu, znači imaš mozga...

Istina ili deo nje je ono što mi opažamo. Svako sa svoje tačke gledišta može reći da je nešto tačno, ili suprotno, samo ako može da zaključi da ono što vidi nešto jeste. Bolje rečeno, kao i lepota, istina je u oku posmatrača. Teolozi su veoma učeni ljudi koji veruju u nešto što nikada nisu videli ili potvrdili. Dok s druge strane imate veliki broj hemičara i fizičara koji samo površno, ili uopšte ne, veruju da Bog, tj. Tvorac postoji, jer njihovo stanovište je sasvim drugačije. Nije samo reč važna nego i njena pozadina. Kao satirična pesma. Svaka reč grize, ali samo pod uslovom da neko razume na pravi način. Filosofija, ili filozofija, je način života. U stvari život sam. Da li tražiš tamu ili svetlo, ili istinu o obati živiš za i sa tim istinama koje neko sasvim drugačiji od tebe smatra lažima. Kao šovinizam i feminizam. Jednostavno posteje istine o oba. Ali svaka od njih se može razbiti. Što od njih ne čini istine već samo stavove. Istina je neoboriva, uvek postojana i potvrdiva. Istina na primer je da ČESTICA postoji. Nije važno u kom paralelnom svetu. Ko je Tvorac iste, ili je samo njeno postojanje privid. Ali da bi nešto postojalo mora postojati čestica. To je ono što je čini istinom i šta istina svojstveno ljudskom razumu jeste. Stavovi su druga priča i imaju zasebnu temu ako se ne varam Izvinite zbog slabog ažuriranja tema predstojeći ispiti čine čudo...
 
Ako bog i postoji, onda on nije tvorac nego unistavac.
Dok su stavovi sposobnih ljudi preovladavali, ni su sluzili za stvaranje, svima, a danas svi ocekuju samo propast: zbog stavova propalih ljudi i njihovog "tvorca".
Drustvenim istinama se lako manipulise, jer su one nastajale postepeno i jer je njihovo dejstvo dokazivo samo kroz ogroman vremenski period.
Ako danas kazes da svijet postaje crnacki, onda ce te svi optuziti za rasizam, jer da bi to dokazao, treba ti hiljadu godina, tj. taman toliko da svi propadnu, a i ti s njima.
 
Poslednja izmena:
Balthasar:
Istina ili deo nje je ono što mi opažamo. Svako sa svoje tačke gledišta može reći da je nešto tačno, ili suprotno, samo ako može da zaključi da ono što vidi nešto jeste. Bolje rečeno, kao i lepota, istina je u oku posmatrača. Teolozi su veoma učeni ljudi koji veruju u nešto što nikada nisu videli ili potvrdili. Dok s druge strane imate veliki broj hemičara i fizičara koji samo površno, ili uopšte ne, veruju da Bog, tj. Tvorac postoji, jer njihovo stanovište je sasvim drugačije. Nije samo reč važna nego i njena pozadina. Kao satirična pesma. Svaka reč grize, ali samo pod uslovom da neko razume na pravi način. Filosofija, ili filozofija, je način života. U stvari život sam. Da li tražiš tamu ili svetlo, ili istinu o obati živiš za i sa tim istinama koje neko sasvim drugačiji od tebe smatra lažima. Kao šovinizam i feminizam. Jednostavno posteje istine o oba. Ali svaka od njih se može razbiti. Što od njih ne čini istine već samo stavove. Istina je neoboriva, uvek postojana i potvrdiva. Istina na primer je da ČESTICA postoji. Nije važno u kom paralelnom svetu. Ko je Tvorac iste, ili je samo njeno postojanje privid. Ali da bi nešto postojalo mora postojati čestica. To je ono što je čini istinom i šta istina svojstveno ljudskom razumu jeste. Stavovi su druga priča i imaju zasebnu temu ako se ne varam Izvinite zbog slabog ažuriranja tema predstojeći ispiti čine čudo...
Kliknite za proširenje...

Mani se bre svetla i mraka i koristi konkretne pojmove , ne mora da se dodatno komplikuje svetlom i tamom.

Ovo podebljano i pocrtano malo pojasni , kakva chestica je u pitanju , na primer to je samo jedno pitanje . I po chemu znamo da ta "chestica" postoji ?
 
Bravo Plutarh... Ali znas, uopste se ne osecam ugrozeno u prisustvu zena i smatram da je njihovo drustvo normalno i pozeljno, pa nema razloga da delimo misljenje. Opet kazem da nije nacin da dodjes do onoga do cega izgleda ne mozes, time sto ces nekoga da ponizis bez bilo kakvog razloga za to, vec je nacin da dodjes do toga rad na sebi...
 
To je zabluda....to odmah jasno mogu da kazem....rad na sebi je itekako apsurd sam po sebi....
Jer je potrebna integracija ili interakcija sa drustvom da bi sve to dobilo smisao, tako da je to sto mnogi daju naglasak i trud na interakciju i integraciju nekad , a najcesce i pametnije od rada na sebi...

Primer, sta je pametnije citati i uciti razna znanja, ili sedeti u kafani i skupljati poznanike i traziti priliku za dobar posao sa njima....?
Ovo drugo u velikoj vecini slucajeva.....naravno ovo prvo cete odraditi na precac i onoliko brzo koliko moze....mora da se odradi, ali ne i da se posveti ili da se pretera...
Ovo drugo nikad ne skodi....cak dzaba prvo ako nema drugog....

Neko ce reci imidz, a ne integracija, ne prezentacija...
Uvek covek bira i sudi i donosi odluke.....
 
Tuzni_patak:
To je zabluda....to odmah jasno mogu da kazem....rad na sebi je itekako apsurd sam po sebi....
Jer je potrebna integracija ili interakcija sa drustvom da bi sve to dobilo smisao, tako da je to sto mnogi daju naglasak i trud na interakciju i integraciju nekad , a najcesce i pametnije od rada na sebi...

Primer, sta je pametnije citati i uciti razna znanja, ili sedeti u kafani i skupljati poznanike i traziti priliku za dobar posao sa njima....?
Ovo drugo u velikoj vecini slucajeva.....naravno ovo prvo cete odraditi na precac i onoliko brzo koliko moze....mora da se odradi, ali ne i da se posveti ili da se pretera...
Ovo drugo nikad ne skodi....cak dzaba prvo ako nema drugog....

Neko ce reci imidz, a ne integracija, ne prezentacija...
Uvek covek bira i sudi i donosi odluke.....
Kliknite za proširenje...

To bi znacilo da Plutarh nikad nije bio u drustvu ljudi koji bi ga "naterali" da radi na sebi?
Hm... da ne skenemo na njegovu porodicu...
Ne slazem se sa tobom, jer ti danas nije bas potrebno da budes u necijem drustvu da bi radio na sebi kada ti je sve dostupno preko interneta, televizije, stampe, radija...
Moze covek da radi na sebi i bez da zna licno nekog ko je uticao na taj rad...
 
Bulletdodger, Josh uvek se koriste metafore pune predrasuda ....

Tema je ogromna i ne moze se objasniti u 5 recenica, apstraktna prica je za one koji vec imaju uvid u temu.
Patak znanje ti raste na neplodnom tlu, ono je primenljivo u stvarnom zivotu kao da s prackom ides u rat.
Zasto moje znanje tumacis kao (losu) nameru da sprovodim svoju volju nad (jadnim) ljudima? Zasto uvek trazis pozadinu koja je losa? Stvar je veoma jednostavna da jednostavnija ne moze biti.
Isto kao sto sunce podjednako obasjava i gowno i pisacku i suncokret i orhideju,
ono ne Diskriminise, ono Ne ulazi u to ko je u pravu kao sto nas intelekt uvek polazi od i uvek se vraca na jedno te isto, ko je u pravu, ko je glup a ko pametan.
Isto kao sto je sunce Iznad svake podele tako se i istina nalazi visoko iznad svake podele. Ne zna istinu onaj ko je u pravu ni onaj ko je jak, ni pametni ni civilizovani.
Istinu zna onaj cije znanje raste iz srca a ne iz mozga. Prostor mozga je ogranicen i skucen koliko neznanjem toliko i znanjem
a prostor srca je ogroman, ogroman i u njemu znanje moze da naraste do neslucenih visina.
Mozda cete reci da je srce placipichka ali ono je najveci izvor snage i srece i zivotu
daje sasvim drugaciju dimenziju.
Svi ste gledali film Brave Heart, covek nije crpeo snagu iz mozga nego srca.
Srce nikad ne gresi pa ako znanje u srce posadimo i nasa ce filozofija biti primenjiva, lepa i humana.
Bulletdodger, ako sam te smorio ovom pricom, jer ti si covek koji voli da stvarnost zagrize zubima, evo ti jedan praktican savet, svaka misao koja ti prodje kroz glavu, svaku odluku koju treba da doneses
provuci ne kroz mozak koji ce ti dati samo 2-dimenzionalnu i crno belu sliku vec kroz srce, provuci misao kroz srce pa oseti reakciju srca i to je to.
Slusati srce nije lako jer srce prasta, voli, tolerise. Ali ako u ovome uspete oseticete se kao da vam je neko ubacio ecstasy u srce.
 
Poslednja izmena:
Odlichno sam te razumeo , ali nekako mi se ne svidja kad se koristi to "srce" .
A i srce je ogranicheno .
"Srce" ne mozhemo da izbegnemo , kod nekoga su njegovi uticaji jachi , a kod nekoga slabiji , to je jasno . Mozak jeste ogranichen , ali je i "srce" ,
Slushati srce nije teshko , naprotiv , ali je teshko uskladiti "srce" sa sopstvenim maksimama koje smo uspostavili pomocu razuma i iskustva koje krshimo ( ne uvek naravno , zavisno od choveka ) slushajuci srce .

Ajde da probamo da drugachije izrazimo ono shto se krije iza pojma "srce"( samo to ce lako da mi se obije o glavu ).
Slushati srce mozhemo predstaviti kao nachin rasudjivanja gde ranija iskustva i dublje razumsko rasudjivanje stavljamo iza trenutnih simpatija ( ili antipatija ) i nedovoljno razumski ispitanih motiva.
P.S: U al sam iskomplikovao neshto shto svako zhiv razume :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Dzaba se trudi motion kad on mene ne razume, ja njega ne prihvatam kao opsteg....

On je vezan za trenutak, i to jeste jedna istina...
Jedan mentalitet, jedno drustveno ustrojstvo , harmoniju , meru, moral, dushu jednog trenutka, i to on zove srce, u najboljoj namer, ali to nije dobra namera....
To je konzervativna namera....
To je vec sutra namera koja tezi da sputava...
Ili da prakticno upotrebljava , ali u smislu onoga kako se tumacilo juce....a to je opet ogranicenje itekako...

Medjutim priblizavanje onoga sto ja kazem sa onim sto motion kaze je najopasnija stvar koja moze da se desava, jer u pocetku jasna podela, na zivot u sadasnjem trenutku sa maksimalno prilagodjenim i definisanim zakonitostima i pravilima i odnosima, i na stvaranje percepcije i znanja koja su univerzalnija od tog jednog trenutka u istoriji , ce priblizavanjem postati zbrka koja nije bliza istini vec samo prihvatljivom modelu , u ovom slucaju i meni i njemu , i vama hajde i to ....ali to nije resenje ni boljitak...
Te dve stvari trebaju da ostanu razdvojene...

One cak trebaju da se maksimalno razdvajaju , samo sto ne treba da se to cini tako sto se fizicki osoba odvaja od svog istorijskog trenutka...
U prevodu , znanje univerzalnog dogadjanja ce uciniti da vas manje prihvataju ili da se od vas zahteva vise uzdrzavanja i neispoljavanja znanja i optimalnog, ali to je cena, koju morate biti spremni da platite ako cete da se bavite necim sto nije mediokritet , ili sto nije isplativo i razumljivo u ovom trenutku istorije...

Da li je to razlog sto mnogi polude zbog istine, jer ih suzdrzavanje od optimalnog i pametnog muci i sukobljava sa drugima, mozda, ne znam....znam da je tesko , znam da vuce ka razocaranju i frustraciji , ali znam i da je moguce to ostaviti po strani , jednostavno niste uvek iskreni ni kad ste nuklearni fizicar, tj kad pricate ljudima da se u racunaru desava prosto sabiranje i oduzimanje i sve je samo rezultat toga...
 
Postoji istina o svemu, ali i istina se sastoji od mnogo stvari.. Istina se ne traži apstraktnim ili nadčulnim... Istina da bi postojala mora biti kao što sam rekao sveprisutna i uvek dokaziva na bilo koji način... Svako nastojanje ka istini je uvek put kroz tuđ posed... Jer mi jesmo ljudi, u svom najsavršenijem stanju izopačeni i nedovršeni, NESAVRŠENI... Uvek težimo ka svojim STAVOVIMA za koje TVRDIMO da su istina... A pošto imamo um dovoljno jak da obmanemo većinu, manjina stvara istinu dok većina prihvata kao stoka koja ide na klanje.. Lakše nam je poslušati tuđe mišljenje i usvojiti ga kao svoje... Pre otprilike 600 god. ako si mislio da bog nije svemoguć, i da sveštenstvo nije ništa drugo nego anđeli na zemlji nisi baš dugo živeo. Danas ko misli drugačije od Zapada on ruši svetski Mir.. Pokušaj te da prevaziđete ono što znate, i da ono što je poznato na granici svesti postane spoznato u umu...
 
Jedina apsolutna istina je da apsolutna istina ne postoji.
Sve istine su uslovljene (sa slovima :-). Ili usoljene.
Meni jagnjetina baš prija.
A istina zavisi i od toga kakve su mi naočare (i koje su marke).
A feminizam, to je filozofsko pitanje. Recimo, šta je feministkinja koja je promenila pol?
 
kad pricam o srcu ja ne govorim o poeziji i poetici, ne mislim na Petrarcu, Bokaccio-a, Bajrona i ostale qenjatore
govorim o izvoru snage, govorim o teretani.
Intelekt bez srca dejstvuje u okvirima korisnog. Ko god je pametan i inteligentan ucinice svoj zivot lepsim.
Ali mi ovde pricamo o istini, a istina nema veze s korisnoscu, samim tim se ne neguje u drustvenom poretku.
Da bi ganjao istinu moras da budes lud za njom, jer te odvlaci od ustaljenih pravila ponasanja i
samim tim odvaja od ljudi i sta ce ti onda istina ako si ostao sam.
U tom sam kontekstu pominjao srce, jedini nacin da dodjes do istine je da volis potragu za istom bez obzira sto te odvela van granica
drustvene upotrebljivosti.
Ali ne mislim da je autor mislio na ovakve istine kojima se bave mudraci u dubokoj tisini,
pa se vratimo beogradskim blokovima.
Imati dobru volju i ne biti neprijateljski raspolozen prema ikome ne samo da je filozofski ispravno (Nice- ne mogu dati svakom svoje vec samo svakom moje tj. -
zasto bi znanje o realnosti zivota i niskosti ljudi iskljucivalo vedrinu duha) jer ljude ne mozes iz njihove ubedjenosti da pomeris na silu (osim ako si na celu drzave pa donosis zakone koji sankcionisu mamlaze)
koliko mozes licnim primerom vrline, sto je i pravi izazov za pravog srpskog filozofa, lako je filozofirati u England gde se svi srdacno keze, nego je i "politicki korektno" tj. nije sedativ ovcama pred klanje
jer nekad su ljude ugnjetavali fizicki pa bi ljudi u jednom trenutku pobesneli i
taj bes nekad konstruktivno kanalisali. Danas se ljudi ugnj. psihicki pa nakon nekog vremena klonu duhom i padnu pa je dobro da ponegde vide svetlu tacku ljudskosti.
 
Poslednja izmena:
Istina je da je danas sve nebitno osim novca...
To se vidi kod svakog i na svakom koraku...
Ljudi tragaju za ljubaznim, kulturnim , ali samo kao tapet u svojoj sobi.
To se takodje da videti, samo ostani u jednom mestu npr u karijeri, novcu, imanju i videces....nova pozicija svakog coveka trazi novu poziciju oko sebe...Tako se lepse kaze ono sto pricam...
 
razumem o cemu pricas Patak ali bez obzira sto ih je mnogo
bez obzira sto su oni na strani drustvenog "pobednika"
bez obzira sto faktor vremena radi za njih (dokle bre vise)
opet se sve svodi na jednu jedinu stvar
da li ce uspeti da me slomiju ili ne
da li ce uspeti da me obeshrabre,
da li ce uciniti to da se osecam (nepravedno) diskvalifikovan ili ne
da se osecam da sam kao u nekoj ilegali, u drugoj ligi.
Ne, zato sto ja svoju snagu, volju, vedrinu i pobedu ne crpim
iz skupih kola, niti iz ocekivanja od ljudi.
Crpim je upravo iz one istine koja ne boravi u drustvu.
Sto opet ne znaci da ne uzivam, i ja volim da se smejem.
Da skratim, intelekt, koliko god da je volseban ipak pripada materijalnom, srce koliko god nestabilno, pripada duhovnom.
Zato intelekt, koliko jak bio ne moze da se izbori sa negativnostima materijalizma kad je i on sam materijalista.
Ono sto nam je potrebno je stabilno srce.
Duhovna baza, materijalna nadgradnja sto bi rekle stare komunjare
 
Deco ako ste vi ikada koristili mozak znaci da ste mislili o necemu sem s... tako da bi trebalo da pocnete da mislite o kontekstu svojih reci... Istina je da postojimo, istina je da mislimo da volimo... Zar je tesko naci jednu misao koju mozes pretociti u sopstvenu recenicu, a ne beskonacnu raspravu na nesto sto nije tema ove trenutne rasprave...
 
Moram priznati da sam dosta razmišljao da li da odgovorim ili ne... Razlozi su nebitni. Ipak, odlučio sam da odgovorim.

Prvo što želim da kažem jeste da imam izuzetno velik problem sa samim imenom teme "Tražiš istinu, znači imaš mozga..."; najviše zbog toga što 1) intelekt je taj koji pod sobom podrazumeva istinu kao nešto što jeste nesagledivo konačnim bićima poput čoveka jer je ona a) bezgranična, b) samim time što je bezgranična je i nemerljiva, dakle besmrtna, a to povlači za sobom činjenicu da je najprihvatljivija slobodnoj volji, a verujem da biste se mogli složiti da "slobodna volja", kao takva, danas ne postoji (već da postoje samo "volje" koje će se, iz ovih ili onih razloga prihvatiti kao slobodne); 2) istina bi bila neka suština: ako se iza svega traži neka suština, zar nije nekako logično da i iza te istine postoji još neka istina, tj. da iza te, neke, suštine postoji još neka suština? Ukoliko bi se tako sagledalo, problem beskonačnosti je neizbeživ, najpre radi, činjenica koju sam već spomenuo, toga što su ljudi KONAČNA bića, smrtna, tj. telo je smrtno, ali ono odobrava, ili ne, "traženje istine"; sa druge strane paradoksalnost samog pojma istine iza istine je neprevidiv, utoliko što bi teorije zavere onda zavladale svetom. Zar samo oni koji traže tu jako iluzornu pojavu imaju mozga? Ne mogu da se složim sa time. Istine su samo fragmenti, dakle, ne postoji jedna istina van svih. Znanje svih tih isfragmentiranih istina je malo više no nemoguće, a, opet, to znanje je poželjno. Onda, zašto? Dubina donosi mir radi mišljenja da je to dobar način za nastavkom "potrage": problem nastaje kada se gleda po površini: nelagodnosti nastaju u trenucima shvatanja da je nešto dobro promišljeno, jer je tada, izuzetno neizbežno pitanje, da li je to baš tako? Ipak, da li ograničeno biće može da shvati i uzme u obzir sve istine, one mikronaracije koje okružuju, na uštrb metanaracija koje svakako govore binarnim jezikom, određujući šta je ono "dobro": šta je crno, a šta je belo (da je crno crno upravo jer nije belo). A, nije li i žensko bilo, nekako oduvek, na strani "crnog", onog "drugog", marginalizovanog samo zato što nije ja ili muško? Da li su, zaista, te metanaracije, koje nalažu traganje za istinom kao spas od nas samih koji smo, neophodno loši? Psihoanaliza, ipak, ukazuje na prljave male tajne, tj. neophodno postojanje istih kod svakoga. Nije li i taj sam čin diskriminacija? I, nije li ono protiv čega se pokušavamo boriti upravo ta diskriminacija? Nije li je način mišljenja "ja ili ti", "nešto ili nešto drugo", "crno ili belo", "muško ili žensko" upravo to diskriminišuće? Afirmacija kao utopija nije dobra, ali afirmacija kao polazak od različitosti, za razliku od identiteta (koji i sam počiva na različitosti, ipak), a samim tim i prihvatanjem onoga drugog, marginalizovanog? Zar je nemoguće time doći do onog "i... i... i...", dakle prihvatanje stanja, postmodernističkog, gde je ono "ili" postalo drugo, marginalizovano, upravo zbog toga što to neophodnost isključuje, diskriminiše? Struktura u strukturi? Večita istina? Paradoksalnost je neizbežna.

Istina kakvu nalažu metanaracije: da li može postojati?

Zar nelagodnosti nisu ono mesto gde treba istraživati? Ne duboko... već samo istraživati?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top