"tranziciona hipohondrija"

Ustvari primetila sam da medju ljudima postoji neka vrsta razmene kuknjave,
ono kad se dve zene sretnu na pijaci:
Onaj moj nista ne radi
Eno ni onaj moj samo loce....
Ili dve babe kod lekara:
Bolelo me celu noc tu...
A mene tu i tu i tu i tu,oka nisam sklopila...

To je valjda neka opsta pojava....kod ljudi koji nemaju sta da rade.
 
anakin:
ja se iskreno grozim ljudi koji su sposobni da rade a nece i nemam nikakvo opravdanje za njih...mislim na mlade ljude...
evo i zasto...moj rodjeni (stariji) brat je rodjen sa ostecenjem mozga, sad ima 33 godine i on, takav kakav je, zeli da radi! isao je u specijalnu skolu, zavrsio je knjigovezacki zanat, uz muke naravno, jer ne znam da li iko od vas ima nekog u okruzenju sa ostecenjem mozga i koliko problem predsatvlja za te ljude da uce...
uglavnom, on je radio! i pritom, tu pare uopste nisu bitne...bitna je bila njegova licna zelja da se necim bavi i da ne sedi u kuci! i to nije bilo ni na nagovaranje moje keve ni moje...sam je rekao da zeli da radi, iako smo mi materijalno sasvim obezbedjeni...
pa znate sta...ako moze neko sa ostecenjem mozga da radi svaki dan, ja zaista nemam opravdanje za ljude koji nece da rade!
i nejasan mi je taj zivot...sta ti ljudi rade po ceo dan? ne studiraju, ne rade....ne, ne mogu da shvatim tu kolicinu ispraznosti iznutra...
da li se ljudi tako vaspitaju? ili se rode? sta mislite?
sto se tice mene, mene takodje nista nije sprecilo ni da zavrsim fax, upisem postdiplomu (koju sad zavrsavam) i radim...iako sam iz iste generacije koja je syebana...
Kliknite za proširenje...

da, bas to; ja sam ovde pisala o par takvih momaka, koji su samostalni, uspevaju da se snadju, plivaju, idu na pijacu, i svakako ne ustaju u podne... i to je pitanje iz naslovnog posta - da li se tako vaspitaju, i/ili rode, i - da li je moguce promeniti se u srednjim godinama...?
 
*misutka*:
Ma radiće on kad ga muka (čitaj: život) na to natera...
Kliknite za proširenje...

tacno to; meni je neki dan jedna mladja koleginica kukala o-hoj: kako je usamljena, kako nema para, kako nema stalan posao (decenijama), kako je podstanar, kako nije udata i nema dece (40 godina), kako je sve trulo i sta znam....
znajuci da je za posao u struci pitala na tri (t-r-i) mesta, a da tek neki drugi ni pokusala nije da nadje, da ne zeli da izadje jer "nema para", a da ide na besplatne zabave (tipa folklor za veterane, sah, bridz klub i slicno za odrasle) - "nema vremena", "nema nigde srodne duse", itd.itd. - cim se prevarila da me pita sta mislim, odmah sam joj rekla bas to: kako god da zivite, MOZE VAM SE. dalje nema sta :).
 
Ljudi stalno traže izgovore da ne bi radili ništa i da ne bi snosili odgovornost za svoje postupke.
Što se tiče postavke teme, mislim da svako treba da se snađe u datoj situaciji...
Šta da je bio rat pa ti izgori radno mesto? Na šta bi se onda žalili?
Kada neko stalno kuka, treba ga samo pitati da kaže realno i konkretno šta bi mu trebalo da bi bio srećan?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top